Закон и казне: Има ли у БиХ политичке културе

Политичари у БиИХ и када крше закон не буду кажњени. У земљама Европске уније довољне су и три породице да власт изведу пред суд. Провјерили смо колики је ниво развијености политичке културе наших грађана.

Босна и Херцеговина 01.12.2019 | 19:54 Политичари Европске уније нису заштићени. Због лошег рада и непоштовања закона завршавају на суду. То су све чешће вијести које пуне новинске насловнице.

И док на Западу постаје уобичајено да тужбом натјераш власт да преузме одговорност за лош рад било због климе, ваздуха или шпијунаже, код нас се та врста одговорности не назире, ни када власт крши устав и законе. Афере “Два папка”, погрешне дијагнозе са смртним исходима, директори без одговарајуће стручне спреме који предузеће воде у дугове, приватизације, пљачке милиона марака... Много је примјера несавјесног рада, али ниједног примјера одговорности и полагања рачуна јавности. Још мање одговарања пред судом.

“У развијеним парламентарним демократијама удружења грађана су јака и њихова права су велика. Када се удруже, уз право и правду која је на њиховој страни, и те како могу да се изборе за своја права и интересе. У БиХ то није случај, јер је низак ниво развијености политичке културе наших грађана”, каже Велизар Антић, политиколог.

У Њемачкој су довољне и три породице да изведу канцеларку пред суд. У БиХ 100 или хиљаде грађана - који организују протесте да би, барем, покушали утицати на власт да ради, прије свега, у корист грађана или натјерати је да одговора за пропусте, криминал и корупцију - етикетирани су као издајници или непријатељи. Сваки излазак на улицу представљен је као покушај обојене револуције. Код нас се, кажу политиколози, ниво свијести о преузимању одговорности неће ускоро промијенити.

“Мислим да се не може ускоро очекивати позитивна промјена, барем у периоду од пет или шест година. Можда за 15 година, када млади људи схвате шта се дешава са њиховом земљом”, каже Дарко Кузмановић, политиколог.

Судска, законодавна и извршна власт – три нивоа, али иста каса. Због тога се, према мишљењу многих, и не може очекивати да судска власт покрене поступак против неког функционера из извршне власти. Јер и извршна власт толерише чињеницу да у правосуђу постоје тужиоци који су претходно осуђивани или су уплетени у неке афере. Нико не смије поставити ни питање погрешних пресуда.

“Највеће пљачке, злочини и убиства нису ријешени, али они прикажу статистички да су успјешни. Кад први главни тужилац буде одговарао за нерад својих тужилаца, онда ће се промијенити ситуација, а они се сада осјећају заштићеним”, сматра Горан Обрадовић, новинар.

Заштићеним се, зато, не осјећају грађани који се и због протеста или указивања на корупцију могу наћи на оптуженичкој клупи, за разлику од политичара који и кад крше закон не иду у затвор или пред судију.

(БН)