Документ који иде у Брисел задовољава интеграционе процесе БиХ у НАТО савез

У Брисел из Босне и Херцеговине (БиХ) иде Програм реформи који се суштински, не разликује од Годишњег националног програма (АНП) који се шаље Сјеверноатлантском војном савезу (НАТО). Резултат је то компромиса које су чланови Предсједништва Босне и Херцеговине направили уз помоћ међународних партнера, потврдио је Радију Слободна Европа извор упућен у преговоре.

Босна и Херцеговина 20.11.2019 | 19:57 Годишњи национални програм, односно АНП, који се шаље НАТО-у, припрема свака земља, која жели постати чланица и ријеч је о свеобухватном документу који се односи на постигнућа и планиране реформе у више области између осталог политичких, сигурносних, правних и одбрамбених. У том документу такође, свака земља чланица наводи у којим областима и предвиђеним реформама јој је потребна помоћ, како би оне биле испуњене.

Иста поглавља у оба документа

Алија Кожљак, који је од краја 2013. до почетка 2018. био представник БиХ и шеф војног дијела босанскохерцеговачке Мисије при НАТО-у у Бриселу, за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже да документ који ће отићи у НАТО задовољава потребе БиХ да настави интеграцијски процес, односно да је довољан да се активира Акцијски план за чланство (МАП).

"Тај документ и није могао претрпити неке значајне суштинске измјене из разлога што он има своју прописану структуру, и та структура је испоштована. Значи, сва она поглавља која су предвиђена Годишњим националним програмом су сигурно заступљена у овом документу. Сазнаћемо наредних дана да ли је нешто додато, нека жеља, неког од наших политичких лидера, међутим то неће пуно значити", каже Кожљак који је данас професор на Бурцх Унивезитету у Сарајеву.

"У сваком случају", додаје Кожљак, "тај документ је живући и он ће кроз циклусе судјеловања БиХ у МАП-у свакако претрпјети промјене".

Декан Факултета политичких наука у Сарајеву Сеад Турчало каже да је документ који ће отићи у НАТО дефинисан уз помоћ земаља партнера и земаља чланица Сјеверноатлантског савеза.

"Очигледно је да се у овом садржајном смислу ради о документу који слиједи логику документа који се зове Годишњи национални план. Обично се ради о документу који је подијељен у пет поглавља која третирају, политичка, економска, правна питања и тако даље. И овдје се у суштини ради о садржају, а не о наслову документа. У овом документу, на крају крајева, прописујете табеларно које су то активности које ћете у појединим областима подузети, ко су носиоци тих активност, који су рокови и тако даље", каже Турчало за РСЕ.

"Мислим да је ту заправо врло битно", констатује Турчало, "да се наставља процес у смислу реформисања и прилагођавања захтјевима које тражи и чланство у НАТО и на крају крајева чланство у Европској унији, а очигледно да је сам назив документа био резултат неког компромиса".

Процес од захтјева до одобрења АНП-а



Предсједништво Босне и Херцеговине је 10. јуна 2009. усвојило закључак о упућивању формалног захтјева Босне и Херцеговине за Акциони план за чланство, а захтјев је службено уручен 2. октобра 2009. У априлу наредне године стигао је позитиван одговор са самита НАТО-а одржаног у Талину.

 Почетком децембра прошле године министри спољних послова земаља чланица НАТО-а на састанку у Бриселу, након девет година чекања, донијели су одлуку да се Босни и Херцеговини одобри да поднесе први Годишњи национални програм (АНП).

АНП је већ мјесецима камен спотицања за именовање власти на државном нивоу у БиХ. Против слања овог документа, био је члан Предсједништва из српског народа Милорад Додик. Друга два члана колективног шефа државе, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, условљавала су именовање новог предсједавајућег Вијећа министара БиХ, слањем Годишњег акционог плана у Брисел.

Састанак са амбасадорима, па компромис

Компромис је постигнут у уторак, када је Предсједништво именовало Зорана Тегелтију из Савеза независних социјалдемократа (СНСД), за новог предсједавајућег Савјета министара. Чека се потврда Парламентарне скупштине БиХ, а дан након тога, како је договорено, у Брисел иде документ назван Програм реформи.

Све је договорено након састанка чланова Предсједништва са амбасадорима Сједињених Америчких Држава (САД), Велике Британије, Француске, Италије, Њемачке, те шефом Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини.

Професор на Факултету за безбједност у Бањалуци Душко Веиновић сматра да што се тиче реформи које БиХ мора да уради и садржаја документа који иде у Брисел све остаје исто.

"Као што се могло видјети у одређеним медијима да су из НАТО Савеза поручили да они не инсистирају на МАП-у, али инсистирају на реформама. Саме реформе и реформски програм, то је у ствари МАП, то је трасирање пута за приступање у НАТО савез", каже он за Радио Слободна Европа.

Потписи СНСД-а за НАТО



Управо су званичници из Републике Српске, који су тада били на функцијама на државном нивоу власти, још 2009. године потписали званични захтјев БиХ за Акциони план за чланство у НАТО (МАП). То је урадио Небојша Радмановић, члан Додиковог СНСД-а, који је тада био члан Предсједништва БиХ.

Четири године раније 2005. тадашњи предсједавајући Представничког дома БиХ Никола Шпирић, такођер из СНСД-а, потписао Закон о одбрани БиХ, а изгласали га у Парламенту, међу осталим и заступници његове странке. Тај Закон у члану 84. каже да ће Парламентарна скупштина, Савјет  министара, Предсједништво БиХ, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, провести потребне активности за пријем БиХ у чланство НАТО-а.

Крајем 2006. године тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић потписао је и Споразум о приступању БиХ НАТО програму "Партнерство за мир".

О економским бенефитима уласка у НАТО Савез у БиХ се ријетко говори, иако документи који се морају послати у Брисел, између осталог, подразумијевају широке и значајне реформе и на политичком и на економском плану, нарочито оне које се тичу корупције, која је означена као један од највећих проблема босанскохерцеговачког друштва.

(БН/РСЕ)