Додик намагарчио и до бола понизио Путина и Русе

АНП у Бриселу: БиХ чврсто на путу у НАТО; Додик нема никакве политичке ставове, већ само и искључиво личне интересе; Путин и Руси, осим што су поражени, намагарчени до трагичности.

Република Српска 20.11.2019 | 16:36 1.

Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ, коначно је почео да испуњава државне обавезе, што се материјализовало кроз његово прихватање слања АНП-а (Програм реформи за БиХ) у сједиште Алијансе у Бриселу, одмах након што Зорана Тегелтију, Представнички дом Парламента БиХ потврди као предсједавајућег Савјета министара БиХ.

2.

Мање је битан редослијед догађаја, од њихове суштинске важности: Слање АНП-а у Брисел је огроман корак БиХ у НАТО и то је изузетно позитивна вијест за државу.

3.

Додик је, за само један дан, направио Коперникански обрт у сопственој антиполитици и од пријетњи кривичним гоњењем оних који не буду поштовали одлуке РС науштрб БиХ, одбацивања и негирања БиХ као “немогуће државе”, исту ту државу учинио много чвршћом него што је била до прихватања слања АНП-а, након формирања власти на бх. нивоу.

4.

Сасвим друга је раван што Додик, са пратећим хором Улизица, наставља са покушајима да прикрије како је коначно једном у каријери направио потез који је у складу са законом и Уставом БиХ, што је изузетак који потврђује правило да ће наставити да дјелује мимо закона и Устава.

5.

Сам Додик, као и Улизице, недвосмислено својим изјавама потврђују да је прихваћен АНП. Довољно је навести ону од 14.11.ове године када је Додик још увијек тврдио да више није “наиван”.

"Ми нисмо глупи да кажемо: Хајде ви то назовите како хоћете, нека се не зове АНП, а онда то пошаљете у Брисел и они то сматрају као АНП. Зар стварно мисле да смо толики кретени? Наравно да нисмо", рекао је Додик.

6.

Додик је потпуно у праву - Када документ “Програм реформи за БиХ" стигне у сједиште Алијансе, они, НАТО, ће га сматрати АНП-ом.

Додик није уопште кретен да то не разумије, а његова изјава директно потврђује да је прихватио АНП и да је БиХ све дубље у НАТО. Као што то потврђују и изјаве његових сатрапа, који препричавају значење АНП-а, алатке која се користи за пут у НАТО, њен начин дјеловања и кориштења, вјерујући, овај пут заиста наивно, да ће на тај начин демантовати да у Брисел иде АНП!

Додикова прича о томе како НАТО документ “Реформе за БиХ” неће третирати као АНП није чак ни конфенцијски спин; То је ништа, јер је чак и незамисливо да је Додик надређен НАТО, да на било који начин може условљавати Алијансу, сем у малигним круговима око њега.

7.

Сасвим је друго питање чему вишегодишње хистерично антиљудско, антицивилизацијско оргијање, таргетирање, сатирање и прогон сваког од критичара као издајника, вулгарна злоупотреба ентитетских институција, њихово ниподаштавање и мрвљење; Све то праћено оркестрираним антиамеричким, антинатовским дивљањем, уз кориштење бројних фејкоптужби на рачун САД-а, Запада, брутални прогон особа које су прозападно оријентисане, уз карактеризацију да су издајници и страни плаћеници…?! Све што је чињено мало има везе са здравим разумом?!

Зато има пуну везу са пребацивањем капитала и ресурса из ентитеских надлежности и институција у приватне џепове; За тај циљ, његово готово стопостотно остварење, Додик и отровна скаламерија око њега починили су сваки злочин над народом који би се указао потребним.

8.

Све наведено Додик је “наивно” образложио ријечима да је “раније био наиван”, а то “раније” и “наиван” се односи на период када су он и његов СНСД били, између осталог, прозападно оријентисани и учествовали у креирању и доношењу државних одлука које БиХ воде у НАТО.

9.

Уз наведено, Додик је форсирао русофилство, путиновски наратив, на најпримитивнији и најприземнији начин.

Ентитет који води и народе у њему претворио је у таоце сопствених личних интереса, а покушао је то да учини и са БиХ, што му није пошло за руком.

Када је дошао “до зида”, опет је окренуо ћурак: одбацио је негирање НАТО, штавише, убрзао пут БиХ у Алијансу, и наставио са лажима, антиполитиком, као да се ништа није десило.


10.

Десило се итекако, а недвосмислено је да Додик нема никакве чврсте, стабилне политичке ставове, нема уопште политичке ставове нити икакву политику, већ има само личне интересе, према којим и формира “наивност” и, по потреби, вријеме када ће бити “наиван” и када неће бити “наиван”.

11.

Додик није политичар; Он је Узурпатор, брутални, безочни технолог власти, који политику користи као алатку за личне интересе и спреман је и способан учинити све само да остане “у седлу”, без обзира на последице његових “наивности”; Једна од њих је епски егзодус из РС, али и цијеле БиХ, који траје већ јако дуго и галопирајућом брзином празни простор, у којем остаје само онај ко мора и ко нема гдје отићи, те сасвим мали број оних који не желе да оду.

12.

Додикова “наивност” прескупо је плаћена, а његово прихватање испуњења бар једне државне обавезе, ма колико она битна била, неће ни на који начин ублажити страшне последице владавине по принципима менталне порнократије, којом је народ који води претворио у сопствено робље, осиромашено и обезвријеђено до нивоа биолошке угрожености.

13.

Руси, који су максимално помогли Додику у протеклим изборним циклусима, да опстане на власти, нису се још увијек огласили поводом убрзања БиХ у НАТО, чему се они противе, што је њихова званична политика и што су у неколико наврата јавно исказали.

14.

Шта год рекли или, пак, не рекли, Руси су у цијелој овој причи поражени, уз то испали су намагарчени до трагичности; Понижени до мјере која је ниподаштавајућа за Русију, посебно предсједника те земље Владимира Путина. Истог оног Путина који је омогућио Додику, предизборним сусретима са њим, побједе на изборима.

15.

Руси нису боље ни заслужили - својом неподијељеном отвореном подршком Додику и његовој антиполитици, материјализованој у вулгарном нападу на систем друштвених вриједности, рушењу свих цивилизацијских и демократских норми, сабијању ентитета у његову шаку, сатирању институција и подршком једном криминалном систему, показали су се као Заштитници Унутрашњег окупатора, Узурпатора и непријатељи сваког напретка; Истовремено као непријатељи народа у БиХ.

16.

Руси су на простору БиХ дјеловали као непријатељи, то је дефинитвно јасно, као што је јасно да ће, упркос јавном понижењу, наставити са таквим дејствима.

17.

Исто тако ће Додик наставити са владавином у складу са путиновским наративом; Унутрашњи окупатор ће, након калварије деценијске антиполитике, још бјесније и бестијалније ударити на оне што се не слажу са њима.

18,

Све је, након усвајања одлуке о слању АНП-а (Реформе за БиХ), настављено по старом - лажи, обмане, манипулације… Унутрашњег окупатора; Очекивана реакција и дјеловање, које показује стварну природу антиљудске власти у најмрачнијем дијелу Европе, што је и даље Република Српска.

19.

Убрзањем пута БиХ у НАТО, Додик је, дефакто, задао ударац сопственом Узурпаторском систему, али он га није избацио “из седла”, нити ће још неко вријеме.

Слабости, бројне, које је демонстрирао, поништавајући пречестим “наивностима” самог себе, неће, краткорочно, донијети никакав бољитак; Дапаче, иако Додик никад није био слабији у последњој деценији!

20.

Само даље и још ефикасније убрзање пута БиХ у НАТО може те слабости додатно појачати, као и капацитете оних што се супротстављају путиновском наративу додиковштине и спријечити да Унутрашњи окупатор заврши свој злочиначки пир над народом. 

хттпс://слободанвасковиц.блогспот.цом/