Мигрантску кризу могуће ријешити само договором

“Рјешење мигрантске кризе у БиХ могуће је само уз договор и координацију локалних, ентитетских и власти на нивоу БиХ. Европска унија је издвојила додатних 12 милиона евра, али ова средства не могу бити оперативна све док се јасно не утврде нове локације за миграционе центре који ће бити у складу са европским стандардима”, рекао је у емисији “Изазови” министар безбједности у Савјету министара БиХ Драган Мектић.

Босна и Херцеговина 08.11.2019 | 22:41 У протекле двије године регистровано је 48.000 илегалних улазака миграната, од тога је нешто више од 40.000 изашло из БиХ, а процјена безбједносних служби јесте да их је сада на простору БиХ око 7.000, највише у Унско-санском кантону.

“Свако вече у Бихаћ возом из Сарајева стиже око 150 миграната, само једном линијом. Ја бих рекао да су грађани забринути, па и огорчени јер, како тврде, не виде да су надлежне инситуције урадиле довољно да се ова мигрантска криза ублажи, односно да се у потпуности контролише како не би утицала на свакодневни живот”, каже Јасмин Емрић, посланик СДА у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Миграциони центар “Вучјак”, некадашња депонија, у којем се налази неколико хиљада људи, мора хитно да буде затворен, став је Европске уније. Брисел поручује -  дали смо 34 милиона евра и то сте потрошили, а сада дајемо још 12 милиона евра, али је услов - створите институционални капацитет у БиХ и ријешите проблем - објашњава министар безбједности БиХ Драган Мектић.



“Влада Републике Српске се још раније изјаснила да не жели прихватне центре на територији Републике Српске, али не можемо то да ријешимо ни у Федерацији БиХ. Не можемо да дођемо ни до једног објекта у државном власништву, јер локалне заједнице праве проблем. Имамо 12 милиона евра већ три мјесеца, али нисмо потрошили ни један евро, јер нисмо нашли одговарајућу локацију због тога што, гдје год се појавимо, локална заједница нам блокира тај процес”, рекао је Мектић.

Иако је Брисел јасно рекао да долази у обзир само државни објекат, власти Унско-санског кантона дале су  приједлог да нова локација буде Медено Поље, гдје је, тврди Мектић, опет у игри приватни објекат као “Седра” у Цазину. Стиче се утисак да ово неко жели да искористи за бизнис.

“Власник `Седре`, коју ми сада узимамо у закуп за смјештај миграната и дајемо десетине хиљаде евра, и у коју смо инвастирали огроман новац, власник је и Меденог Поља”, тврди Мектић.

Министар безбједности је рекао да му је премијер Федерације БиХ Фадил Новалић предложио неколико локација у државном посједу у Федерацији, али да су договори још у току. Један од кључних проблема је и безбједност, указују надлежне службе.



“Ми у координационом тијелу сматрамо да је од велике важности да тужилаштва морају да процесуирају мигранте у вршењу кривичних дјела. Ми смо имали случајеве, поготово у Бихаћу, да мигранти упадају у куће, да краду, да туку... Чак по нашим евиденцијама у Унско-санском кантону је у посљедње вријеме било 1.200 безбједносно интересантних догађаја”, каже Милош Стевановић, члан Координационог тима Владе Републике Српске за мигранте.

Упркос помоћи других полицијских агенција, Гранична полиција БиХ указује на то да је потребно ојачати и кадровски и технички.

“У више наврата смо указивали да немамо довољно људи. Граничној полицији је потребно још 400 полицијских службеника”, каже Велимир Пржуљ из Граничне полиције БиХ.

“Повећајте нам фискални оквир за двије године, да примимо 400 људи, да купимо техничку опрему. Хрватска располаже са термовизијском камером која покрива 80 километара, али она је милион и 300.000 евра”, објашњава Мектић.

Иницијатива из Републике Српске јесте и да се у региону формира јединствена база података да би се лакше контролисало кретање миграната.






БН ТВ