Запад гура Балкан у руке Москви, Пекингу и Анкари?

Европска унија више не нуди уверљиву перспективу проширења региону Балкана. То смањује утицај Запада, а јача утицај неких других земаља, пише швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг“.

Свијет 30.10.2019 | 22:35 „Само недељу дана након што је Европска унија због француског вета одбила почетак преговора с Албанијом и Северном Македонијом, председница владе Србије Ана Брнабић у Москви је потписала споразум Србије и руске Евроазијске економске уније о слободној трговини.“

Ту чињеницу Ноје цирхер цајтунг наводи на почетку анализе о слабљењу утицаја ЕУ на Балкану и јачању утицаја Русије, Кине и Турске у региону.

Аутор чланка, Фолкер Пабст, констатује да нема сумње да су „ЕУ и Запад знатно изгубили поверење и могућност утицаја на Балкану“ и да је тиме омогућен већи утицај Русије, Кине и Турске.

Швајцарски лист подсећа да је Русија популарна пре свега међу православцима и да се она представља као „чувар конзервативних вредности и противтежа декадентном Западу“, да је Турска повезана с муслиманима, да Туркиш ерлајнс има боље везе с тим регионом од било ког другог авио-превозник, а и да су турске сапунице изузетно популарне, док Кина наступа пре свега као инвеститор.

„Јачање утицаја тих земаља у себи крије реалне ризике по Балкан. Москва се бори против јачања западног утицаја у том региону, нарочито утицаја НАТО. Русија притом одлично уме да инструментализује историјске црте раздвајања и латентну нестабилност у региону. (…) Анкара у одређеном смислу извози своје поимање правне државе и све више захтева помоћ у прогону противника њене владе. (…) Велики пројекти које финансира Кина, а до којих се долази често уз помоћ корупције, имају потенцијал да поткопају стандарде правне државе.“

Ипак, Ноје цирхер цајтунг не сматра да су велики изгледи да се балканске земље окрену Москви или Анкари, те напомиње да обим спољне трговине тих земаља са Русијом износи само шест одсто, док је обим трговине с Европском унијом 73,5 процената:

Да велика већина становништва тежи западном начину живота, што се види и по томе што се људи из тих земаља исељавају на Запад, а не у Русију; да је чак и у Србији традиционално склоној Русији 45 одсто становништва за чланство у Европској унији, а само 17 процената за чланство у Евроазијској унији у којој доминира Русија.

Швајцарски лист указује и на то да Москва, Анкара и Пекинг не делују сложно, већ да имају различите интересе на Балкану. „Али, иако му с Истока не прети озбиљна конкуренција, Запад губи на Балкану, а с њим и они делови тамошњег становништва који би своје државе хтели да модернизују и демократизују.

Јер, убудуће ће још теже бити да се унапреде вредности као што су правна држава, демократија и либерална тржишна привреда, а тиме и да се допринесе дугорочној стабилизацији тог европског региона који је највише оптерећен конфликтима.“

(ДW)