Zapad gura Balkan u ruke Moskvi, Pekingu i Ankari?

Evropska unija više ne nudi uverljivu perspektivu proširenja regionu Balkana. To smanjuje uticaj Zapada, a jača uticaj nekih drugih zemalja, piše švajcarski list „Noje cirher cajtung“.

Svijet 30.10.2019 | 22:35 „Samo nedelju dana nakon što je Evropska unija zbog francuskog veta odbila početak pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom, predsednica vlade Srbije Ana Brnabić u Moskvi je potpisala sporazum Srbije i ruske Evroazijske ekonomske unije o slobodnoj trgovini.“

Tu činjenicu Noje cirher cajtung navodi na početku analize o slabljenju uticaja EU na Balkanu i jačanju uticaja Rusije, Kine i Turske u regionu.

Autor članka, Folker Pabst, konstatuje da nema sumnje da su „EU i Zapad znatno izgubili poverenje i mogućnost uticaja na Balkanu“ i da je time omogućen veći uticaj Rusije, Kine i Turske.

Švajcarski list podseća da je Rusija popularna pre svega među pravoslavcima i da se ona predstavlja kao „čuvar konzervativnih vrednosti i protivteža dekadentnom Zapadu“, da je Turska povezana s muslimanima, da Turkiš erlajns ima bolje veze s tim regionom od bilo kog drugog avio-prevoznik, a i da su turske sapunice izuzetno popularne, dok Kina nastupa pre svega kao investitor.

„Jačanje uticaja tih zemalja u sebi krije realne rizike po Balkan. Moskva se bori protiv jačanja zapadnog uticaja u tom regionu, naročito uticaja NATO. Rusija pritom odlično ume da instrumentalizuje istorijske crte razdvajanja i latentnu nestabilnost u regionu. (…) Ankara u određenom smislu izvozi svoje poimanje pravne države i sve više zahteva pomoć u progonu protivnika njene vlade. (…) Veliki projekti koje finansira Kina, a do kojih se dolazi često uz pomoć korupcije, imaju potencijal da potkopaju standarde pravne države.“

Ipak, Noje cirher cajtung ne smatra da su veliki izgledi da se balkanske zemlje okrenu Moskvi ili Ankari, te napominje da obim spoljne trgovine tih zemalja sa Rusijom iznosi samo šest odsto, dok je obim trgovine s Evropskom unijom 73,5 procenata:

Da velika većina stanovništva teži zapadnom načinu života, što se vidi i po tome što se ljudi iz tih zemalja iseljavaju na Zapad, a ne u Rusiju; da je čak i u Srbiji tradicionalno sklonoj Rusiji 45 odsto stanovništva za članstvo u Evropskoj uniji, a samo 17 procenata za članstvo u Evroazijskoj uniji u kojoj dominira Rusija.

Švajcarski list ukazuje i na to da Moskva, Ankara i Peking ne deluju složno, već da imaju različite interese na Balkanu. „Ali, iako mu s Istoka ne preti ozbiljna konkurencija, Zapad gubi na Balkanu, a s njim i oni delovi tamošnjeg stanovništva koji bi svoje države hteli da modernizuju i demokratizuju.

Jer, ubuduće će još teže biti da se unaprede vrednosti kao što su pravna država, demokratija i liberalna tržišna privreda, a time i da se doprinese dugoročnoj stabilizaciji tog evropskog regiona koji je najviše opterećen konfliktima.“

(DW)