Радници бирају између имати и немати хљеба

Укупни губитак прихода у шест економија западног Балкана због непријављеног рада је неколико милијарди евра.

Република Српска 27.10.2019 | 21:54
Радници бирају између имати и немати хљеба
Између 20 и 30 одсто запослених особа на западном Балкану ради непријављено, а око 1.400.000 је укупан број непријављених радника. Према посљедњем истраживању Свјетске банке, скоро  половина, око 49 посто предузећа у региону, такмичи се с фирмама које раде нацрно.

Неформално запошљавање је рад који је сам по себи законит, али није пријављен властима у сврхе пореза, социјалног осигурања и поштивања закона о раду.

У БиХ око 30 одсто грађана ради нацрно, што представља највећи број радника неформалног запослења ако упоредимо с Албанијом, Косовом, Сјеверном Македонијом и Србијом.

Ситуација је за нијансу гора у Црној Гори, гдје има 33 одсто радника на црно.

Маја Ханџиска-Трендафилова, шефица програмског одјела Савјета за регионалну сарадњу (РЦЦ), казала је да овакав вид запослења има важну улогу у свим економијама западног Балкана, јер он доводи до непоштене конкуренције те често утјече на права радника и пристојне увјете рада.

"Укупни губитак прихода у шест економија западног Балкана због непријављеног рада је неколико милијарди еура, што су знатна средства која су могла бити искориштена за побољшање услуга или инфраструктурне пројекте", казала је Трендафилова.

Појашњава да цијели  регион пати од идентичног проблема те да најбољи одговор лежи у структурираном, регионалном приступу овом проблему који није заснован само на санкцијама него и на потицајима за прелазак на формално запошљавање.

Селведин Шаторовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ, истакао је да је рад нацрно посљедица малих казни, које су чак и стимулативне за послодавце да не пријављују раднике.

"Штета по радника је што нема пензијско осигурање, али још горе је што нема здравствено осигурање и што се не може правно борити ако дође до повреде на раду. За рад нацрно неки криве радника, али он је присиљен обезбиједити егзистенцију. Највећу грешку чини држава, која нема адекватан инспекцијски надзор и адекватне казне", казао је Шаторовић.

Нагласио је да послодавац запошљава нацрно више због жеље за екстрапрофитом него што не може плаћати доприносе и порезе. Додао је да то доказује и чињеница да се рад нацрно највише дешава тамо гдје су плаће најниже, а то су грађевинска индустрија, текстил, угоститељство и трговина.

Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката РС, каже да сива економија чини несагледиву штету по бх. економију, раднике и поштене послодавце и реметилачки је фактор.

"Међутим, нема адекватних мјера да се сузбије, да се неформални рад формализује. Није добра мјера што власт не реагује на сиву економију и води се, као, очувањем социјалног мира. Због сиве економије губимо и радну снагу, јер људи иду за бојим и сигурнијим послом", додала је Мишић.

Нагласила је да радник није одговоран што ради нацрно, јер је принуђен бирати између "имати хљеба" и "немати хљеба".

"Процјењује се да се због сиве економије губи до трећине бруто друштвеног производа, што су милијарде марака, те трпе фондови пензијског, здравственог осигурања, социјални фондови, као и приходи у буџетима који би се могли искористити за пројекте", казала је Мишић.

Рад нацрно контролишу инспектори и често из порезних управа чујемо да су у контролама затекли непријављене раднике и изрекли казне послодавцима.

Али, очигледно сивој економији не могу стати украј. Истовремено, инпекције рада кубуре с мало инспектора.

(Глас Српске)

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Радник

27.10.2019 18:58

Мишићка преко 20 година чувар је радничких права, она се не може амнестирати за ову ситуацију и масовно кулучење радника. Уз синдикална примања има још два из буџета РС, члан је УО ПИО и Економско социјалног савјета, у оба прима накнаду.. Кога она чува и од кога?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Закони у краткороцном интересу појединаца

27.10.2019 19:16

Неформално запосљвање само по себи законито,али и бумеранг друству у цјелини.

ОДГОВОРИТЕ
Name

грађанин

28.10.2019 06:26

Додик је изнио паре у иностранство, па преко офф схоре компанија купује наша природна богатства. Кад томе дође крај – Додик ће у Русију, а ми ћемо овдје остати да плаћамо цех сулуде пљачкашке политике, која се водила протеклих двадесет година. Свако, апсолутно свако јавно предузеће и свака јавна установа у Републици Српској послују негативно. Чак и јавно предузеће Шуме Републике Српске – које нити заљева шуму, нити је сади, само сијече дрво – прави минус. Тога нема нигдје у свијету.

ОДГОВОРИТЕ