Жељка, види како нам је: До кућа идемо чамцима

Мјештани засеока Калуђерица у бањалучкој мјесној заједници Крмине траже од надлежних ограна да им помогну да саграде мост преко Врбаса да би безбједно могли доћи до својих кућа.

Република Српска 27.10.2019 | 19:33 Овако, у 21. вијеку, свакодневно по неколико пута, мјештани Калуђерице надомак Бањалуке долазе до својих кућа. Пут до овог села не постоји, а једини начин да се дође до ових људи управо је чамцем. А када пређу ријеку, до кућа се долази ливадама и козијом стазом кроз шуму. Воду немају, а за струју су се сами побринули. Оно што траже уназад неколико година јесте висећи мост, који би овај заселак приближио цивилизацији. Роса Бајић овдје живи више од 40 година. Каже о својој муци причају већ двије деценије.

„Ми смо скромни, ми смо добре комшије између себе. Ми доводимо воду, кад је има, струју сами копамо да је имамо, док сусједна села неће да причају једни с другима. Ми се сами боримо да бисмо нешто имали. Увијек је требао тај чамац. Знала сам по читав дан да возим чамац, док сам могла, сад је све теже и теже“, каже Роса Бајић.

Прича о изградњи моста траје дуги низ година, али су до сада пропала већ три пројекта, тврде мјештани. Према првом, мост је требало изградити на ушћу ријеке Рекавице у Врбас, али су се мјештани побунили, јер је та локација била несигурна због поплава које би однијеле мост. О друга два пројекта, кажу, више нико и не говори.

„Ми смо ишли у општину и обраћали се прије 10-15 година. Обећано нам је све. Издвојено је 200 хиљада марака, ми знамо, јер смо ишли. И обећали су нам, а за седам дана све се утишало. Не можеш ни до кога доћи, нико не да прићи. Не може, не може и ми се вратимо кући, немаш коме се више обратити. И сад да одемо у општину немаш се коме обратити.“, каже Илинка Бајић.

„За ово зна цијела структура града Бањалука. Можемо га назвати европски град. Ништа они предузели нису. Ништа. То је једна смијешна ствар, да су бар издали апел да се становницима направи мост. Ако немају пара у градском буџету, онда `ајмо тражити помоћ.“, рекао је Неђо Бајић.

Калуђерица је у протеклом рату за Републику Српску дала и своје жртве. Три борца овог села изгубила су животе, а неколико њих је рањено. Ни то није било довољно за државу, у којој власт тврди да води бригу о свим својим грађанима.

„Ако могу само нашу предсједницу поздравити, она каже да се брине о сваком нашем становнику. Ја сам је лично слушала. Свако је вече слушам. И она каже хоћемо да сви ми имамо једнака права и да им помогнемо. Нама нико не помаже. Ја не могу да схватим за оволико година колико ми апелујемо, да они нас не виде. Па морају нас видјети, људи моји.“, каже Роса Бајић.

„Поздравила бих Жељку Цвијановић. Нека дође она овдје, па нека види какав је живот. И Игора Радојичића. Какав је наш живот.“, поручује Илинка Бајић.

Мјештане је данас посјетио посланик Драшко Станивуковић. Поручио је да ће се залагати да овај проблем што прије буде пред народним посланицима у парламенту Српске.

„Добијемо кружни ток са фонтаном и са степеницама које се крећу код `Делта` планета. И лијепо, али то кошта 3 милиона. Они требају један висећи мост, који није за аутомобиле, него за пјешаке који се може направити за неколико стотина хиљада марака. А мјештани који овдје живе рекли су да су толико дали за намете, порезе, доприносе и таксе и за 40 година колико живе могли су сами себи да направе овај мост сто пута.“, рекао је посланик ПДП-а у НС РС Драшко Станивуковић.

Мјештани Калуђерице поручују да не смију бити остављени на цједилу и да траже подршку надлежних. Да ли ће их овога пута ико чути или ће њихова борба бити узалудна, остаје да се види?! До тада једина опција остаје дрвени чамац преко Врбаса.



(БН телевизија)