Прича: Звезда између статистике и сламки спаса...

Било би неправедно сумирати утиске о свему што је Црвена звезда прошла и пролази ове сезоне на основу 90 минута виђеног у Лондону. Јер онај ко елиминише шампионе Швајцарске и Данске, а затим савлада првака Грчке, свакако није залутао у Лигу шампиона.

Фудбал 23.10.2019 | 22:30 Треба бити реалан и рећи да је у неким тренуцима на новом Вајт Харт Лејну изгледало као да се играчи Црвене звезде и Тотенхема не баве истим послом. Можда се та констатација најбоље осликава у ситуацији код код трећег гола када је Корејац Сон претрчао Кањаса као да седи на мотору, а да Звездин Шпанац покушава да га прати на тротинету. Један од најучинковитијих шпицева на свету Хари Кејн се у свакој ситуацији успешно сидрио и бирао између два врхунска решења. Звездин тандем везиста Кањас - Вулић ударао је у снажни бедем који су формирали Ндомбеле и Сисоко и губио се као у поплави најжешћих таласа. Тешко за гледање, посебно за оне који су веровали да српски шампион може да продуби велику кризу вицешампиона Европе.

Утисак из престонице Уједињеног Краљевства је лош, пошто Црвена звезда није направила велики искорак у односу на претходна гостовања. Оно што може да радује тренера Милојевића и навијаче јесу одређени периоди игре када су црвено-бели деловали као екипа способна да парира вицешампиону Европе - имали су жељу да угрозе гол домаћина, што показују и статистички подаци. Али таквих периода мора да буде више. А у Лондону је у већем делу меча деловало да се ресетовало време и вратило на суморни 2. октобар 2018. године када је Звезда гостовала у Паризу и убележила најубедљивији европски пораз у историји (1:6). И баш због тога су последњи минути на стадиону Тотенхема били дуги. Срећом, домаћин није постигао још тај један гол, па је тај бродолом на Парку принчева остао уписан као Звездин најтежи пораз у историји еврокупова.

Било би неправедно сумирати утиске о свему што је Црвена звезда прошла и пролази ове сезоне на основу 90 минута виђених у Лондону. Јер онај ко елиминише шампионе Швајцарске и Данске, а затим савлада првака Грчке, свакако није залутао у Лигу шампиона. И уз све то је и даље конкурентан да дочека пролеће у Европи јер су му остале две утакмице код куће и на папиру најлакше гостовање у Пиреју. Црвена звезда је, просто, тренутно разапета између сувих статистичких бројки и малобројних сламки спаса за које се хвата у кризним ситуацијама.

Горе написане тезе о лошем субјективном осећају могу да се побију ако се има у виду да је српски шампион у првом полувремену имао идентичан број напада као и тим који је имао три гола предности. После 90 минута Тотенхем је имао нешто већи посед лопте (56:44), док је тим Владана Милојевића имао и седам удараца у оквир гола ривала. Таквим парамтерима црвено-бели нису могли да се похвале после Ливерпула, Напуља, Париза и ове сезоне Минхена. Међутим, јасно је да се Црвена звезда у овом тренутку хвата за малобројне сламке спаса у кризним тренуцима и да је у најсветлијим периодима у Лондону била на нивоу тима из Лига Европе. А то је опет миљама далеко од Лиге шампиона

За сезону и по у Лиги шампиона Црвена звезда је на гостујућим теренима је дала два, а примила 21 гол. Дешавају се слични подбачаји Аталанти и Брижу, дешава се и да у судару са Звездом „свемирски“ Тотенхем пими седам од Бајерна, а Шахтјор и Рома шест. Али оно што забрињава јесте чињеница да утакмице налик овој у Лондону могу озбиљно да ударе на психолошку стабилност тима, који ионако на гостовањима не пуца од самопоуздања. Видело се то по неким кадровима из Лондона. После трећег гола домаћина комплетна постава Црвене звезде је погнуте главе ишла ка центру. Тек је неко себи нешто причао у браду да га не чују други, а само је заменик капитена Милан Борјан имао снаге да аплаудира и бодри саиграче. И такве сцене се понављају из утакмице у утакмицу. Звезда се тако не понаша на Маракани.

Управо је врелина највећег српског стадиона нешто на шта играју одговорни на терену и канцеларијама у Љутице Богдана. Тај штих им је досад пролазио, видећемо хоће ли успети да поново уз помоћ навијача зауставе много квалитетнији тим. Посебно што се чуда не дешавају сваки дан, иако је легитимно, чак и нормално веровати да ће Спарси доживети судбину Ливерпула. Баш на „Павковдан“.

„Резултат је сигурно превисок, али у сваком случају мислим да смо оставили много бољи утисак, поготово у деловима где смо покушавали кроз игру да будемо равноправни. Није лако играти против Тотенхема. Оно што ме радује, то је да смо имали 13-14 удараца на гол, што је показатељ да смо покушавали да дођемо до гола. Много голова које смо примили не би требало да дозволимо на овом нивоу“, рекао је Владан Милојевић уз констатацију да верује како ће у Београду све бити другачије.

Може и Серхију Рамосу да се деси да не испрати Харија Кејна, или Кутињу да, попут Марина, изгуби лопту у дуелу са Ндомбелом, али чињеница је да је Црвена звезда негде системски грешила. Видевши да је Хозе Кањас у контраритму Марко Марин је почео да се спушта по лопту између штопера како би Црвена звезда коначно почела да игра. Само што је Маурисио Покетино спознао да је српски шампион превише зависан од Марина и да је он једина сламка за коју ће се покушати да се ухвати у тренуцима растројства. То је оно што Владан Милојевић треба да реши, мада ће морати да има подршку поменутог Кањаса, као и другог везног играча, били то Јованчић, Вулић или Његош Петровић… Овако, стално враћање Марина, који је пре тога гласно дозивао саиграче да му додају лопту да су га чули и гледаоци на другом делу стадиона, имаће за последицу константно пуцање система. А онда ће Звезда поново бити немоћна на гостовањима у Лиги шампиона… И уздаће се само у врелину Маракане, расположеност Борјана и техничку поткованост капитена. А то је мало за Лигу шампиона.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс