Priča: Zvezda između statistike i slamki spasa...

Bilo bi nepravedno sumirati utiske o svemu što je Crvena zvezda prošla i prolazi ove sezone na osnovu 90 minuta viđenog u Londonu. Jer onaj ko eliminiše šampione Švajcarske i Danske, a zatim savlada prvaka Grčke, svakako nije zalutao u Ligu šampiona.

Fudbal 23.10.2019 | 22:30 Treba biti realan i reći da je u nekim trenucima na novom Vajt Hart Lejnu izgledalo kao da se igrači Crvene zvezde i Totenhema ne bave istim poslom. Možda se ta konstatacija najbolje oslikava u situaciji kod kod trećeg gola kada je Korejac Son pretrčao Kanjasa kao da sedi na motoru, a da Zvezdin Španac pokušava da ga prati na trotinetu. Jedan od najučinkovitijih špiceva na svetu Hari Kejn se u svakoj situaciji uspešno sidrio i birao između dva vrhunska rešenja. Zvezdin tandem vezista Kanjas - Vulić udarao je u snažni bedem koji su formirali Ndombele i Sisoko i gubio se kao u poplavi najžešćih talasa. Teško za gledanje, posebno za one koji su verovali da srpski šampion može da produbi veliku krizu vicešampiona Evrope.

Utisak iz prestonice Ujedinjenog Kraljevstva je loš, pošto Crvena zvezda nije napravila veliki iskorak u odnosu na prethodna gostovanja. Ono što može da raduje trenera Milojevića i navijače jesu određeni periodi igre kada su crveno-beli delovali kao ekipa sposobna da parira vicešampionu Evrope - imali su želju da ugroze gol domaćina, što pokazuju i statistički podaci. Ali takvih perioda mora da bude više. A u Londonu je u većem delu meča delovalo da se resetovalo vreme i vratilo na sumorni 2. oktobar 2018. godine kada je Zvezda gostovala u Parizu i ubeležila najubedljiviji evropski poraz u istoriji (1:6). I baš zbog toga su poslednji minuti na stadionu Totenhema bili dugi. Srećom, domaćin nije postigao još taj jedan gol, pa je taj brodolom na Parku prinčeva ostao upisan kao Zvezdin najteži poraz u istoriji evrokupova.

Bilo bi nepravedno sumirati utiske o svemu što je Crvena zvezda prošla i prolazi ove sezone na osnovu 90 minuta viđenih u Londonu. Jer onaj ko eliminiše šampione Švajcarske i Danske, a zatim savlada prvaka Grčke, svakako nije zalutao u Ligu šampiona. I uz sve to je i dalje konkurentan da dočeka proleće u Evropi jer su mu ostale dve utakmice kod kuće i na papiru najlakše gostovanje u Pireju. Crvena zvezda je, prosto, trenutno razapeta između suvih statističkih brojki i malobrojnih slamki spasa za koje se hvata u kriznim situacijama.

Gore napisane teze o lošem subjektivnom osećaju mogu da se pobiju ako se ima u vidu da je srpski šampion u prvom poluvremenu imao identičan broj napada kao i tim koji je imao tri gola prednosti. Posle 90 minuta Totenhem je imao nešto veći posed lopte (56:44), dok je tim Vladana Milojevića imao i sedam udaraca u okvir gola rivala. Takvim paramterima crveno-beli nisu mogli da se pohvale posle Liverpula, Napulja, Pariza i ove sezone Minhena. Međutim, jasno je da se Crvena zvezda u ovom trenutku hvata za malobrojne slamke spasa u kriznim trenucima i da je u najsvetlijim periodima u Londonu bila na nivou tima iz Liga Evrope. A to je opet miljama daleko od Lige šampiona

Za sezonu i po u Ligi šampiona Crvena zvezda je na gostujućim terenima je dala dva, a primila 21 gol. Dešavaju se slični podbačaji Atalanti i Brižu, dešava se i da u sudaru sa Zvezdom „svemirski“ Totenhem pimi sedam od Bajerna, a Šahtjor i Roma šest. Ali ono što zabrinjava jeste činjenica da utakmice nalik ovoj u Londonu mogu ozbiljno da udare na psihološku stabilnost tima, koji ionako na gostovanjima ne puca od samopouzdanja. Videlo se to po nekim kadrovima iz Londona. Posle trećeg gola domaćina kompletna postava Crvene zvezde je pognute glave išla ka centru. Tek je neko sebi nešto pričao u bradu da ga ne čuju drugi, a samo je zamenik kapitena Milan Borjan imao snage da aplaudira i bodri saigrače. I takve scene se ponavljaju iz utakmice u utakmicu. Zvezda se tako ne ponaša na Marakani.

Upravo je vrelina najvećeg srpskog stadiona nešto na šta igraju odgovorni na terenu i kancelarijama u Ljutice Bogdana. Taj štih im je dosad prolazio, videćemo hoće li uspeti da ponovo uz pomoć navijača zaustave mnogo kvalitetniji tim. Posebno što se čuda ne dešavaju svaki dan, iako je legitimno, čak i normalno verovati da će Sparsi doživeti sudbinu Liverpula. Baš na „Pavkovdan“.

„Rezultat je sigurno previsok, ali u svakom slučaju mislim da smo ostavili mnogo bolji utisak, pogotovo u delovima gde smo pokušavali kroz igru da budemo ravnopravni. Nije lako igrati protiv Totenhema. Ono što me raduje, to je da smo imali 13-14 udaraca na gol, što je pokazatelj da smo pokušavali da dođemo do gola. Mnogo golova koje smo primili ne bi trebalo da dozvolimo na ovom nivou“, rekao je Vladan Milojević uz konstataciju da veruje kako će u Beogradu sve biti drugačije.

Može i Serhiju Ramosu da se desi da ne isprati Harija Kejna, ili Kutinju da, poput Marina, izgubi loptu u duelu sa Ndombelom, ali činjenica je da je Crvena zvezda negde sistemski grešila. Videvši da je Hoze Kanjas u kontraritmu Marko Marin je počeo da se spušta po loptu između štopera kako bi Crvena zvezda konačno počela da igra. Samo što je Maurisio Poketino spoznao da je srpski šampion previše zavisan od Marina i da je on jedina slamka za koju će se pokušati da se uhvati u trenucima rastrojstva. To je ono što Vladan Milojević treba da reši, mada će morati da ima podršku pomenutog Kanjasa, kao i drugog veznog igrača, bili to Jovančić, Vulić ili Njegoš Petrović… Ovako, stalno vraćanje Marina, koji je pre toga glasno dozivao saigrače da mu dodaju loptu da su ga čuli i gledaoci na drugom delu stadiona, imaće za posledicu konstantno pucanje sistema. A onda će Zvezda ponovo biti nemoćna na gostovanjima u Ligi šampiona… I uzdaće se samo u vrelinu Marakane, raspoloženost Borjana i tehničku potkovanost kapitena. A to je malo za Ligu šampiona.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Reuters