Десет најважнијих питања уочи нове сезоне НБА лиге...
Колико могу Јанис и Јокић? Колико може Зајон? И може ли Филаделфија да промени парадигму лиге?
Кошарка 22.10.2019 | 23:50
МОГУ ЛИ ЕВРОПЉАНИ КАО ПРВИ ИГРАЧИ ОДВЕСТИ СВОЈЕ ЕКИПЕ ДО ТИТУЛЕ?
Овог лета смо имали много промена у играчком кадру већине клубова, а они који су претрпели најмање су Денвер и Милвоки. Додуше, Бакси су остали без јако важног Малколма Брогдона, али језгро екипе је остало на окупу. Код Нагетса је ствар још боља јер нитко важан није отишао, а дошао је Џерами Грент, профил играча који им је јако недостајао ове године. Како су и Денвер и Милвоки лани били у врху НБА лиге, тако су сада аутоматски међу фаворитима, а поготово се то односи на регуларни део сезоне где ће уиграност додатно доћи до изражаја (Денверу помаже и надморска висина јер нико не воли да игра у Колораду). Извесно је да ће Бакси и Нагетси бити први у својим конференцијама након регуларног дела сезоне, али онда долази оно право, плеј-оф. Прошле сезоне је Торонто показао како се зауставља Јанис, а Денвер је платио данак неискуству. Ове године те приче неће проћи, а Јанис Адетокунбо и Никола Јокић морају да направе додатни искорак како би одвели своје тимова до титула. Они то могу, квалитет је неспоран, али има пуно клубова који желе исто као и они.
КО ЋЕ ПОБЕДИТИ У БИТКИ ЗА ЛОС АНЂЕЛЕС?
Градски дербији су посебна драж спорта. Знају то сви фудбалски заљубљеници јер се око таквих утакмица гради сезона, а сада смо и у НБА лиги добили један такав дерби. Наравно да у САД-у не очекујемо сукобе навијачких фракција Лејкерса и Клиперса, али да ће напетости око Стејплес центра бити током сезоне, то је сигурно. Леброн Џејмс жели да освоји прстен и у Лос Анђелесу, успео је да привуче Ентонија Дејвиса у Лејкерсе, али се догодило да једноставно нису у статусу фаворита у граду. Кавај Леонард и Пол Џорџ су дошли у много боље посложене Клиперсе који се намећу као први фаворити лиге. Но, да ће “Краљ“ гледати мирно како титула долази у град, али не у његов клуб, то можете да заборавите. Сваки од најмање четири овосезонска двобоја Лејкерса и Клиперса ће сигурно бити класици, а како НБА зна да направи спектакл када год се за то укаже прилика, тако већ првог дана имамо прву битку за Лос Анђелес. Свака ће бити важна, али наравно да је важније ко ће да освоји рат.
МОЖЕ ЛИ ЗАЈОН?
Након што смо погледали предсезонске утакмице Њу Орлеанса ово питање се не односи на играчки квалитет првог пика овогодишњег драфта. Иако су то биле предсезонске утакмице у којима се не игра истим интензитетом као у “правој“ сезони, ипак је било јасно како је Зајон и те како спреман за НБА лигу. ОК, готово све кошеве дао је у непосредној близини обруча, али је фасцинирала његова могућност да пролази дословно кроз своје противнике, односно да толико може да контролише тело када је у продору и у скоку. Даље од обруча није претио, али је показао да има технички исправан шут, па то ни изблиза неће бити случај попут Бена Симонса. Но, Зајон очигледно има проблема с конституцијом. У Летној лиги је одиграо свега неколико минута, сада се повредио пре почетка сезоне и пропустиће неколико недеља, а његових око 130 килограма на једва два метра висине дефинитивно поставља превише питања. Може ли он ипак физички да одговори изазовима НБА лиге? Одговор на то питање ће бити и одговор на оно имамо ли новог суперстара.
МОГУ ЛИ ХАРДЕН И ВЕСТБРУК ЗАЈЕДНО?
Овог лета нам је НБА лига понудила спектакуларан прелазни рок у којем су се из сата у сат догађале невероватне ствари, али она најлуђа је дефинитивно била поново спајање Џејмса Хардена и Расела Вестбрука, овог пута у Хјустону. Не сећам се јесу ли икада у истом клубу играла двојица играча толико доминантна на лопти и дефинитивно је право питање како ће њих двојица успети да играју само с једном лоптом. Крис Пол се прилагодио “Бради“, али Вестбрук је ипак другачији тип играча, а и он је, као и ЦП3 кад је дошао у Рокитсе, у паду каријере. Пол је и пуно опаснији играч без лопте од Вестбрука па Харден не може да рачуна да ће погодити отворену тројку након што он навуче обрану на себе, а Мајк Дијентони је сигурно провео бесане ноћи смишљајући поставке игре нових Рокетса. Додуше, у теорији све изгледа једноставно – након примљеног коша или покупљеног скока/украдене лопте, напад на почетку иде преко Вестбрука који иде до краја, асистира или изнуђује фаул, а ако не успе то да направити у првих 5-6 секунди напада, онда се склања у страну и даје лопту Хардену који иде до краја, асистира или изнуђује фаул. Али може ли то тако стварно да функционише?
МОЖЕ ЛИ ФИЛАДЕЛФИЈА ДА ПРОМЕНИ ПАРАДИГМУ ЛИГЕ?
Слагање све нижих и све бржих екипа у НБА лиги је одавно узело маха, а све се подигло на додатни ниво устоличењем Вориорса Стефа Карија и растом испуцаних шутева за три поена у целој лиги. Времена када су под кошем била два тешка играча одавно су прошла, а од “четворки“, па и “петица“ се тражи да могу да погодити тројку. Како у спорту као и у другим сферама живота вреди правило да покушаш и ти да направиш они што је другима успешно пошло за руком, тако се и већина НБА тимова слаже по “ниском“ принципу, па је зато било доста чудно када је Филаделфија овог лета довела Ала Хорфорда и дала велики новац Тобајасу Херису. “Биг Ал“ ће номинално утакмицу да почиње на позицији “четворке“, Херис иде на “три“, Џош Ричардсон је са 198 центиметара ближи крилној него бековској позицији, а Бен Симонс је плејмејкер с 208 центиметара. Сикерси су то јако занимљиво сложили, највиша су екипа лиге барем у првој петорци, а недостатак спољнег шута Симонса, надокнадиће Ембид па и Хорфорд који се не боје да пуцају за три. Филаделфија нема сјајну клупу па ће им то бити проблем, али су свеједно међу фаворитима за освајање лиге. Ако успеју да дођу до прстена с овако високом поставом, онда бисмо следећег лета могли да видимо да и неке друге тимове како покушавају да сложе екипу на исти начин.
ЈЕ ЛИ ОВО КРАЈ ТРОГЛАВИХ ЗВЕРИ?
Још од када је Леброн Џејмс 2010. “однео свој таленат на Саут Бич“, у НБА лиги су почеле да се селектују екипе с три суперстара. Далас па и Сан Антонио су освојили титуле ван те парадигме, али су протеклу деценију ипак обележили тимови с три велике звезде – Мајами, Кливленд и Голден Стејт, који је норму дигао на чак четири Ол-Стар играча у истом тренутку. Изгледало је као да без тога не можете да освојите прстен, играчи су се међусобно звали и договарали заједничке трансфере, али у нову сезону улазимо без маар једне такве екипе. Да ли је то Торонто показао да је важнији систем од великог броја звезда, је ли играчки его не дозвољава превише удруживања или је ствар тек пуке случајности па ће се ствар променити за следећу сезону, тешко је рећи, али би нова сезона могла да послужи као парадигма и доказ да је много лакше сложити ростер око двојице, него око тројице суперстар играча. Једноставно, премало новца остане за остатак тима.
МОЖЕ ЛИ ЛУКА ДОНЧИЋ ДА ОДВЕДЕ ДАЛАС У ПЛЕЈ-ОФ?
Лука Дончић је прошле сезоне Американцима показао оно што смо ми у Европи већ знали, да је реч о фантастичном играчу. Заслужено је Словенац покупио награду за рукија године, Дирк Новицки му је предао штафетну палицу екипе, а Дончићу је помогла и чињеница да је Рик Карлајл сјајан тренер који му је пронашао најбољу могућу улогу. Но, медени месец сада је готов – Дончић никоме више неће бити изненађење, противничке обране ће се посебно припремати за њега, а опоравком Кристапса Порзингиса мења се и питање притиска резултата којег Далас лани, реално, није имао. Маверикси и даље нису номинално међу осам најбољих тимова Запада, али ако Порзингис покаже барем 80% игара од пре повреде, а Дончић направи нови напредак, онда ни плеј-оф није далеко. Дончић је већ сада купио своје место у следећих 10 година НБА лиге, а ова сезона би га могла подићи и на нови ниво, онај у сигурних топ 10 играча лиге.
КОЈА МЛАДА ЕКИПА ЋЕ НАПРАВИТИ ДОДАТНИ ИСКОРАК?
Као и у сваком циклусу, тако смо и протеклих неколико година гледали како неке екипе селектирају младо језгро. Неке од њих су то заиста добро правиле и сада је занимљиво видети ко ће од њих направити искорак. Хоће ли то бити Атланта, која додуше нема амбицију уласка у плеј-оф, али имају сјајне Треа Јанга и Џона Колинса. Ако њих двојица направе додатни искорак, а Деандре Хантер покаже да је био вредан новог коцкања Хокса овог лета, ето Атланте врло брзо у плеј-офу и у борби за врх Истока. Плеј-оф ове године лови Чикаго. Нису Булси номинално међу осам клубова Истока, али не би било изненађење да ту на крају буду. Лаури Марканен и Зек Левин су прошле сезоне добили Вендела Картера, а Ото Портер се уклопио у младо језгро. Ове године на драфту је изабран занимљиви Коби Вајт, али је много важније да су Булси узели ветеране у виду Тадеуса Јанга и Томаша Саторанског који би требало да помогну у стабилизацији тима. Трећа занимљива млада екипа је Мемфис. Џерен Џексон је лани био једно од најугоднијих изненађења лиге, с њим би требало да се добро уклопи Џа Морант, овогодишњи други пик на драфту, а Гризлији на ростеру имају још неколико занимљивих младих играча (Дилон Брукс, Грејсон Ален, Тајус Џонс, па и Бруно Кабокло те Брандон Кларк). Ако Џексон и Морант “кликну“, а наметне се неко од ових других, ето и Мемфиса брзо у озбиљној трци за добар пласман. С тим да њима не гине и још барем један високи пик на драфту јер на Западу тешко да било ко може да буде гори од њих. Па чак би и Финикс требало да буде испред.
МОЖЕ ЛИ ПАСКАЛ СИЈАКАМ ДА БУДЕ ФРАНШИЗНИ ИГРАЧ ТОРОНТА?
Торонто се прошле сезоне коцкао и погодио. Дали су доста тога да би у Канаду дошли Кавај Леонард и Дени Грин, а касније и Мак Гасол, али све се исплатило јер су Рапторси освојили историјски први прстен. Но, бајка је трајала само кратко – Кавај је одлучио да каријеру настави у Клиперсима, а Репторси су се нашли на прекретници. Далеко од тога да је ово сада лоша екипе, напротив, плеј-оф им никако не може побећи, али ретко када се догодило да бранилац титуле уочи нове сезоне нема готово никакве шансе за нови пехар. Но, то Торонту сада није ни важно – много је важније сложити тим за будућност. Основ имају, а пар дана пре почетка сезоне су одлучили да Паскалу Сијакаму дају максимални уговор од 130.000.000 долара. Он је то играма заслужио, али ипак се ради о малом узорку од само једне врхунске сезоне па ће сада бити занимљиво видети може ли Сијакам да се понови, па и надмаши прошлу сезону. Ако може, а успут и О-Џи Ануноби покаже како Торонто с разлогом није желео да га пошаље у Сан Антонио, онда у Канади могу мирно да спавају. Гасол ће ускоро у пензију, Ибаки следеће године истиче уговор, а Лаури је добио награду у виду 30.000.000 долара за једну сезону, али и он остаје без уговора 2021. Сијакам и Ануноби би тог лета требало да постану предводници неког новог Торонта. Сада остаје питање само могу ли они то?
КО ЋЕ ОВЕ ГОДИНЕ ДА ТАНКУЈЕ?
У НБА лиги увек има неколико екипа за које се од почетка сезоне зна да им победе нису примарне, односно да им је важнији драфт следеће године. Променом правила на драфту убудуће ће бити мање оних изразитих “танкера“, а ове године их на старту сезоне имамо само два – Шарлот нема никакву потребу, али ни квалитет да побеђује, а у Кливленду ионако само чекају да ова сезона прође па да напокон почну да слажу пост-Леброновску екипу. Вероватно ће доста вас рећи и како ће Вашингтон танковати и сигурно хоће, али ће барем на почетку сезоне глумити да им је стало како се Бредли Бил не би одмах осећао глупо због потписа новог уговора. На Западу нема изразитих “танкера“, а није то ни Мемфис који ће вероватно имати најгори учинак у конференцији, али они ће сваку утакмицу ићи максимално јер верују да већ имају основу за следеће раздобље. У једном тренутку ће се и Оклахома “окренути поразима“, а само чекамо када ће Никси прогласити још једну неуспешну сезону. Но, на кладилачким тикетима од самог почетка поразе заокружујте само за Шарлот и Кливленд.
Извор: моззартспорт
ФОТО: реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар