Кад је Бамби био Ђаво и кад га је тренирао Оле Гунар...
И други тим Манчестера је опасан, можемо да га победимо! О некадашњем и садашњем Јунајтеду, сарадњи са Солскјером, жалу што није добио другу прилику на Олд Трафорду и шансама Партизана у чевртак. . .
Фудбал 23.10.2019 | 22:55
Тешко замисливо, још теже оствариво у тренуцима све дубљег јаза европског и локалног фудбала, али пример из јануара 2009, мада делује као филмска прича, потврда је да снови постају стварност. И да постоји шанса да се из европске периферије пробије право у Премијер лигу. Ако је могао да се деси такав трансфер, може ваљда у јаву да се претвори и сан Партизанових навијача како актуелна генерација обара на плећа Манчестер јунајтед и победом у трећем колу Лиге Европе (четвртак, 18.55, РТС 1, ТВ Аренаспорт 1) улази у клупске алманахе.
Тај млади Зоран Тошић, који је имао 21 годину у тренутку кад је заједно са Адемом Љајићем промовисан у појачање Црвених ђавола, сад је један од најискуснијих у екипи која кује план да енглеског великана, кад се већ месецима тетура, пошаље на патос. На можда најнижу тачку на којој је био у односу на поменуту зиму кад се фудбалска Србија дивила како два бисера огрнута у српску заставу позирају са сер Алексом Фергусоном и Немањом Видићем.
„Тадашњи Манчестер је 2008. био првак Европе и наредног пролећа играо је финале Лиге шампиона, имао на свакој позицији по четири, пет врхунских фудбалера и био један од најјачих у клупској историји. Ако не и најјачи. Овај је у процесу изградње: мењали су се тренери, долазили играчи, клуб све покушава да се врати на стазе старе славе, доста тога је турбулентно, не може се рећи да је на одговарајућем нивоу, али опет је Манчестер. С каквом год екипом дође у Београд за нас ће бити велики мотив и част да против ње играмо“, уверава Зоран Тошић пред спектакл јесени и вероватно најишчекиванију утакмицу у Београду ове године.
У том Манчестеру за крилног везисту није био простора, одиграо је свега пет утакмица, у међувремену је Јунајтед калирао на квалитету, ни коникуренција није тако паклена, што је довољно да се понекад пусти машти на вољу.
„Поменута екипа је била можда најјача у историји, са феноменалним играчима, баш је било тешко да се као фудбалер који је тек почео да гради каријеру изборим за место поред величина какве су Роналдо, Гигс, Нани, Парк, Велбек... Сви дејствују на крилној позицији, попут мене. Био сам свестан да је нереално да играм одмах, али кад вас зове Јунајтед не можете да кажете „не“. Једино ми је криво што сам после позајмице у Келну, после феноменалних шест месеци, стасавања у играчком смислу и осећаја да сам био спреман за Јунајтед, одлучио да пређем у ЦСКА. Мада, провео сам седам феноменалних сезона у Москви, не могу да кажем да сам направио грешку. Можда бих у том тренутку био спреман да конкуришем. Да сад имам 21 годину и да одем у овај Јунајтед сигурно бих имао више шанси да покажем квалитете. Једино што немамо временску машину“, смешка се Бамби.
А осмех је заштитни знак Оле Гунара Солскјера. У тренутку Тошићеве селидбе на Острву легендарни Норвежанин имао је 36 година, тек је окончао блиставу играчку и под надзором сер Алекса Фергусона почео тренерску каријеру. За почетну станицу одабрао је резервни тим Јунајтеда у коме је рођени Зрењанинац скупљао минуте и добијао шансу чешће него међу сениорима.
„Изградио сам одличан однос с њим. Још док је био тренер резервног тима промећивала се фолозифија упијена од сер Алекса, желео је да је пренесе на младе играче како би кад дођу у први тим били спремни да испуне очекивања. Неколико пута сам играо за младу екипу, било ми је задовољство да останем у кондицији, како бих био спреман кад се укаже шанса на највишем нивоу, уједно да одржим форму за акције репрезентације. Касније, док је Солскјер био тренер Молдеа, а ја бранио боје ЦСКА, сретали се на припремама у Шпанији, увек сам имао позитивно мишљење о њему. Млад, талентован и амбициозан стручњак, имао је одличан почетак, сад је мало тежи период, надам се да ће га пребродити и вратити Јунајтед где му је место“.
Дрмала се претходних дана столица Солскјеру, да би издањем у дербију са Ливерпулом и позитивним ремијем (1:1) скинуо бар део притиска са леђа. Очекује се да у Београду изведе комбинован тим – као против Астане и АЗ Алкмара – што би могла да буде шанса црно-белих да изненаде и реномираног госта и читав фудбалски свет.
„Гледајући претходне мечеве, верујем да ће дати шансу младим играчма који су будућност Јунајтеда. И Маркус Рашфорд је некад играо Лигу Европе, да би у међувремену израстао у једног од носилаца. Сваки момак који добије шансу је перспективан. Не би требало да нас завара да због тога имамо велику предност. Фудбалери који чекају шансу обично је боље искористе од носилаца којима Лига Европе није атракитвна као Премијер лига. Има Манчестер врхунске играче какав год тим да изведе. Озбиљан квалитет, чак и за наше услове. И њихова друга екипа да изађе за нас је озбиљан противник“.
Реалан поглед на стварност ниједног тренутка не искључује могућност сензације. Напротив, ако се Манчестер све до 73. минута мучио да пробије зид Астане, а у Холандији није шутнуо на гол АЗ-а има ваљда чему да се нада и тим Сава Милошевића.
„Морамо да будемо опрезни, а да истовремено желимо победу, верујемо у њу и сопствене квалитете. Онда можемо да славимо. У великим утакмицама веома је важно да уђемо са самопоуздањем и вером да то можемо. Ако будемо превише респектовали Манчестер и будемо чекали шансу биће тешко. Морамо од првог минута да уђемо у борбу за посед, за агресију, за све... Да желимо победу више од њих. Једино тако можемо до позитивног резултата. Често се у фудбалу дешава да јачи противник не победи. Ко више верује у себе, све је могуће“.
Поредак на табели Групе Л је такав да је Партизан, услед гол-разлике, испред Манчестера. Волели би у Хумској да исту позицију задрже и у чевртак око 21 сат.
„Хоћемо да победимо сваку утакмицу. Морамо да будемо реални, сваки позитиван резултат за нас је успех. Верујемо да ћемо бити припремљени за све детаље, а биће спектакл, имајући у виду да играмо на нашем стадиону, и то крцатим, што се није десило дуго јер смо бивали кажњавани. Сигурно ћемо желети победу. Сад, ако будемо губили 0:1, па изједначили онда ни реми није лош. Победом у Казахстану смо сами себи доказали да смо одлична екипа и да са свима у Лиги Европе можемо да играмо. Против АЗ-а смо водили, уз мало среће могли да имамо максималан учинак, показали смо да нема разлога да сумњамо у квалитет. То нам даје за право да верујемо. Нарочито што је Јунајтед посебна мотивација“.
Разуме се, и за Бамбија.
„Искрено се надам да ћу имати прилику и да ћу је искористити да помогнем Партизану да улепшамо спектакл. Нисам размишљао шта би се десило ако дам гол, Партизан ми је више дао него Манчестер, то је клуб „број један“ за мене и нема сумње да ћу, ако будем стрелац умети то прославим“, уочљиви оптимиста је Зоран Тошић.
БАМБИ НА ВИЛИЈАМСА ИЛИ ЈАНГА
Уколико Оле Гунар Солскјер остане при ставу да је Лига Европе, у почетној фази, полигон за стасавање младих играча онда би шансу на левом беку могао да добије 19-годишњи Брендон Вилијамс, као што је био случај у Хагу против Алкмара. У том случају намерио би се на Зорана Тошића.
„Још не знамо у ком ће саставу изаћи Јунајтед. Некад Ешли Јанг игра левог бека, некад Вилијамс, не знам да ли ће Лук Шо доћи у Београд. Припремићу се у сваком случају. Талентованим момцима из Партизана могу да поручим да уживају. Оваквих утакмица нема много, требало би да искористе сваки тренутак на терену да покажу шта знају“.
НА ОЛД ТРАФОРДУ КАО У ПОЗОРИШТУ
Био је Тошић у обе улоге на Олд Трафорду, осетио је како је кад загрми цео стадион и да ветар у леђа домаћем тиму, а спознао је и током гостовања ЦСКА, у јесен 2015, како хук уме да спута играча.
„Што се навијача тиче, не могу да кажем да су као наши гласни. На Олд Трафорду је породична атмосфера. Као у театру. Подржавају Енглези екипу увек, 75.000 људи је на трибинама без обзира ко је ривал, али су тиши од нас, не навија се 90 минута. Срећан сам што имамо прилику да играмо против таквог великана. Посебно ја да покажем шта и колико могу“, додао је првотимац Партизана.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар