До јула 2020. мора се завршити реструктурисање

До јула 2020. мора се завршити организационо реструктурисање "Жељезница", које предвиђа два самоодржива предузећа - за послове инфраструктуре и послове превоза, са засебним рачунима, у оквиру холдинга или под неким другим обликом организовања, каже Глигорић.

Република Српска 20.10.2019 | 10:58 Вршилац дужности генералног директора "Жељезница Републике Српске" /ЖРС/ Славко Глигорић рекао је да је процес реструктурисања и нови организациони облик ЖРС једина опција да ова комапније избјегне стечај.

Глигорић, који је на мјесто вршиоца дужности генералног директора именован 26. септембра, очекује да ће до 2021. године бити испоштовани уговорени рокови процеса реструктурисања ове компаније, чији тренд позитивног пословања охрабрује јер је за девет мјесеци ове године приход био већи за 10 одсто у односу на исти период 2018. године.

Он је рекао да у ЖРС-у доста касне са реализацијом одређених процедура у процесу реструктурисања, јер у почетку нису озбиљно схватили рокове које је наметнула Свјетска банка, на шта му је и указано на недавном састанку са представницима ове финансијске институције.

"Упозорили су нас да се морамо брзо вратити уговорним обавезама и роковима око одабира консултаната за финансијско и организационо реструктурисање компаније како Свјетска банка не би напустила пројекат", рекао је Глигорић у интервјуу за Срну.

Он наводи да је упозорење дошло и од предсједника Владе Српске Радована Вишковића, који је на недавно одржаном састанку Управи ЖРС-а дао до знања да држава не жели опцију да евентуално мора враћати средства Свјетској банци усљед неуспјеха, који се не смије и неће десити.

"На новој управи је да спроведе рокове и уговорне обавезе. Радимо на рјешавању проблема", рекао је Глигорић и навео да је већ обавио неопходне састанке са одговорним у "Жељезницама" и доставио инструкције са мјерама које се морају реализовати.

Он наводи да је уговором предвиђено да се до јула 2020. мора завршити организационо реструктурисање "Жељезница", које предвиђа два самоодржива предузећа - за послове инфраструктуре и послове превоза.

Према његовим ријечима, ова предузећа ће имати засебне рачуне и биће у оквиру холдинга или под неким другим обликом организовања.

"`Жељезнице` морају бити спремне за конкуренцију јер се већ око 2023. године, због директива и других међународних споразума, очекује отварање тржишта за приватне оператере", рекао је Глигорић.

Он наводи да реструктурисање подразумијева и нову систематизацију радних мјеста по принципу раздвојености инфраструктуре и послова превоза, па до краја 2020. године треба бити 2.098 радника.

"Тренутно је запослено 2.318 радника, иако су захтјеви према уговору Свјетске банке били да их до краја 2019. године буде 2.350", каже Глигорић.

Он је указао на неповољну структру радника усљед одласка квалификоване радне снаге на извршним пословима, који напуштају предузеће по принципу доборовљног одласка и пензионисања.

Према његовим ријечима, јавила се потреба за 57 радника извршне службе, за чије ангажовање је упућен захтјев на разматрање Свјетској банци.

Он је најавио да ће у наредном периоду бити извршена систематизација, која неће бити усмјерена ка томе да радници остану без посла.

Глигорић је рекао да ће период преласка са постојеће на нову систематизацију трајати дуго времена како би радницима са средњом стручном спремом, који се не препознају у новој систематизацији, пружили прилику да се дошколују.

Он каже да ће неопходне раднике извршних послова покушати задржати и кроз друге видове преквалификације - кроз колективни уговор, те системом награде и обезбјеђивањем бољих радних услова, с обзиром на то да су плате на "Жељезницима" јако мале.

Глигорић је истакао да су досадашњи захтјеви синдикалних организација које дјелују на ЖРС-у рационални и на граници оправданости, што је добро јер су очито сви свјесни тренутне ситуације и покушаја да се ова компанија сачува од стечаја.

Он наводи да Управа, када су у питање плате, не може изаћи ван оквира прилива средства.

"Оно што имамо, то ћемо и подијелити и нећемо крити од синдиката и радника", рекао је Глигорић.

Он је најавио да ће и након окончања реструктурисања "Жељезница" држава морати интервенисати, с обзиром да су опрема и средства у овој компанији застарјели.

"`Жељезнице` могу да опстану на тржишту, али се мора заборавити досадашња пракса и навика да неко други уговара и одрађује послове, јер на тржишту морате сами тражити робу и бити конкурентни са прихватљивим цијенама", рекао је Глигорић.

Он очекује да ће се у наредном периоду на шине вратити превоз оне робе које се тренутно транспортује друмским саобраћајем по цијенама које су на граници легалности.

Глигорић наводи да "Жељезнице" тренутно, у складу са могућностима, улажу и инвестирају у оспособљавање капацитета како би се задржао ниво превоза од 5.000.000 тона робе годишње, што доноси приход од 40.000.000 КМ, који није занемарив.

"За првих десет мјесеци за 10 одсто пребацили смо планирани превоз у односу на исти период прошле године, односно остварен је већи приход за 4.000.000 КМ", рекао је Глигорић и додао да се ради о добром показатељу у околностима када и судови могу покренути стечај ове компаније ако она негативно послује.

Он појашњава да структуру транспорта са учешћем од 50 одсто чини превоз руде "Митала" и "Алумине", а остатак се односи на транизит из Федерације БиХ, те превоз према Добрљину и Шамцу.

За развијеност и капацитет путничког превоза Глигорић каже да нису одговарајући, с обзиром на застарјелост средстава и низак ниво услуге.

Он каже да раде на набавци једне дизел гарнитуре која ће саобраћати на релацији Добој-Петрово, док је набавка електромоторних гарнитура у фази пројекта.

Глигорић појашњава да су у питању велика средства, јер за једну електролокомотиву треба издвојити око 5.000.000 евра.

У складу са активностима а изградњи коридора "Пет-це", Глигорић већ од идуће године најављује ремонт пруге на траси Добој-Шамац, те Добој-Маглај.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је 22. фебруара 2018. године одлуку о прихватању задужења Српске за 51,3 милиона евра код Свјетске банке за пројекат реструктурисања ЖРС ради унапређења оперативне ефикасности и финансијске одрживости.

Структуру кредитних средстава Свјетске банке чине три компоненте - 42,7 милиона евра за финансијско реструктурисање, које обухвата исплату заосталих дуговања, затим 3,5 милиона евра за реструктурисање радне снаге, а пет милиона евра за организационо реструктурисање.

Извор: Срна