Прича: Године које су појели скакавци...

Србија завршава пете заредом неуспешне квалификације за ЕП! Саплитали нас Азери, Казахстанци, дронови, сопствени навијачи у Ђенови, голови с центра. . . Углавном, пост траје од 2000. године!

Фудбал 13.10.2019 | 23:35 Пре пар дана брујали су српски медији о једној лепој годишњици: Било је тачно 20 година од историјске утакмице на Максимиру, када је Југославија „победила“ са 2:2 Хрватску и тим бодом изборила пласман на Европско првенство у Белгији и Холандији 2000. године. И био је те вечери у Загребу уједно последњи пут да се репрезентација наше земље радовала пласману на шампионат континента...

Променила се од тада величина земље, име, химна, изређали се селектори, генерације играча, чак су у међувремену била и три пласмана на Светско првенство, али на Европско – никад. И приводи се крају ових дана пети квалификациони циклус у којем је Србија оманула.

У реду, није још крај, постоје још две теоретске шансе како Орлови могу до другог места у групи: прва, да Украјина изгуби код куће од Португалије, да Србија победи Литванију и Луксембург, а онда у последњем колу савлада Украјину са 6:0. Има и друга могућност, да извиси Португалија и то тако што ће изгубити од Украјине и кикснути против Литваније или Луксембурга, а да Србија добије све до краја. Звучи реално?

Не баш, чак су и у табору репрезентације Србије увелико сви окренути марту и баражу у Лиги нација. Што значи да је на квалификације стављена тачка и да је признат пораз, да су ово пете заредом кроз које Орлови нису нашли пут до шампионата континента.

Па, да погледамо како је то изгледало претходних 19 година...

2004. ГОДИНА



Квалификације за ЕП 2004. године су кренуле, по обичају, сјајно. Србија и Црна Гора је свој први меч играла против Италије у Напуљу и ремизирала 1:1, уз гол Предрага Мијатовића и деби голобрадог Немање Видића. Четири дана касније је у Београду побеђена Финска (2:0), али трећи меч је донео – потоп. Био је то дуел са Азербејџаном у Подгорици, у којем се прославио Гурбан Гурбанов, човек који је донео историјски бод Азерима (2:2), а СЦГ нанео тежак ударац.

Након тога је уследио дебакл у Финској (3:0), па пораз и у Азербејџану (2:1). На крају је освојено треће место у групи, за бод је Велс био бољи и отишао у бараж, у којем је испао од Русије.

Усред квалификација завршила се селекторска мисија Дејана Савићевића, који је схватио да то није посао за њега, а на клупу је сео Илија Петковић. Он је две године касније одвео СЦГ на Мундијал у Немачкој.

2008. ГОДИНА



Наступ на Светском првенству у Немачкој 2006. је био опроштајни плес заједничке државе, после тога Србија је кренула сама. Направљен је цео игроказ око свега, створила се слика као да ће сада неки нови Орлови да направе чудо, чим су променили боје дресова, химну и добили новог селектора – Хавијера Клементеа.

Група је била паклена: Португал, Белгија, Пољска, Србија, укупно осам репрезентација у групи, а две најбоље су ишле директно.

И до пола квалификација је све, заиста, ишло као по најлепшим жељама. Побеђен је Азербејџан, који је поново, као неки усуд, био у групи, узет је бод у Пољској, савладана је Белгија у Београду. Чинило се да Србију ништа не може скренути с пута.

А, онда се није десио Азербејџан, већ – Казахстан. Пораз у Алматију (2:1) озбиљно је заљуљао Орлове, који потом нису победили Португалију код куће и кренули су да брљају: реми са Финском на Маракани (0:0), реми са Јерменијом у гостима (0:0), до чувене утакмице са Пољском на стадиону Звезде пред 3.000 гледалаца, од којих су 2.000 били – Пољаци.

Када се црта подвукла, Орлови су заузели треће место у групи, са три бода мање од Португалије. Клементе није „преживео“ тај неуспех, одлетео је с клупе...

2012. ГОДИНА



После још једних неуспешних квалификација за ЕП, уследиле су феноменалне за Мундијал. Радомир Антић је одвео Србију на Светско првенство у Јужној Африци, а подршка нације никад није била већа.

На крилима те атмосфере око репрезентације кренуло се у циклус квалификација за ЕП 2012. године. Антић је имао три меча суспензије са Мундијала, тако да је врло брзо смењен с клупе. Десио се и „случај Ђенова“, покушај линча голмана Владимира Стојковића, тако да испада да је Србија све учинила, на терену и ван њега, да сама себе саплете и не оде на Европски шампионат.

А, група никада није била лакша. Италија је била први фаворит, док је другопласирани имао пут у бараж. И поред свих тих глупости, Орлови су имали меч лопту у последњем колу у Марибору против незаинтересоване Словеније. Победа их је водила у плеј-оф.

Уместо победе, пулени селектора Владимира Петровића Пижона су примили гол с центра, па је Немања Видић промашио пенал и након пораза и краха у квалификацијама, опростио се те вечери од дреса државног тима. Са њим и Дејан Станковић. У бараж је отишла – Естонија. И наравно да се преко Републике Ирске није пласирала на Европско првенство...

2016. ГОДИНА



Квалификације за ЕП у Француској 2016. године су биле у великој мери пресликане као ове четири године раније. Албански дрон изнад стадиона у Београду изазвао је стампедо навијача на терен, неких истих лица која су се „прославила“ у Ђенови коју годину раније. Србија је изгубила тај меч 3:0 за зеленим столом, а како је и мимо тога брљала на терену са све Диком Адвокатом на клупи, који је требало да буде гарант пласмана, цела трка се завршила још пре пола квалификација.

После три одиграна меча Орлови су имали бод освојен у Јерменији, пораз од Албаније одлуком ФИФА и дебакл против Данске у Београду (3:1). Уместо смењеног Адвоката, квалификације је до краја привео Радован Ћурчић. Поглед на табелу – комичан. Само четири бода, због казне ФИФА, која је одузела Србији три бода, а Албанија је изборила директан пласман на првенство. Дрон у Београду јој је завршио посао...

Две године касније Орлови су поново заиграли на Мундијалу. Трећем од 2000. године...

2020. ГОДИНА



И долазимо до ових још актуелних квалификација. После солидног наступа на Светском првенству и одличног у Лиги нација, где је освојено прво место, Србија је са великим амбицијама кренула у европске квалификације. Почело је сјајно, освојеним бодом у Лисабону (1:1), да би уследила хаварија каква дуго није виђена, против Украјине у Лавову (5:0).

Тај дебакл је коштао посла селектора Младена Крстајића, уместо којег је дошао Љубиша Тумбаковић. Претежак посао је имао на свом дебију, морао је да макар не изгуби од Португалије на Маракани, а Навигатори су се прошетали кроз Београд и са 4:2 угасили све наде Орлова да могу кроз квалификације до Европског првенства.

Остаје тај џокер звани Лига нација. Срећа па је било довољно мудрости да се макар избори та карта, да и то такмичење није бачено низ воду. Не дешава се тако често да Србија профитира од умотворина ФИФА и УЕФА, али ево и те шансе. Само ако будемо знали да је искористимо...

Извор: моззартспорт

Фото: Схуттерстоцк