ЛШ: Олимпијакос нема чиме да изненади!
Закуцаних 11, страшан голман, Милојевићев изум и боља верзија Марина! Грци немају чиме да изненаде. . .
Фудбал 01.10.2019 | 18:46
Али и много крупнијих планови од грчких су остајали без реализације на Маракани, а многи велики тренери доживели да им Владан Милојевић демонтира игру или постави замку.
Те[ко да европска постоји екипа коју Милојевић боље познаје од Олимпијакоса. Не само због тога што је радио у Грчкој и што је победио Олимпијакос у Пиреју, већ и због тога што је пажљив посматрач дешавања у грчком фудбалу. Олимпијакос нема чиме да га изненади, а нема ни разлога да се очекује неко изненађење.
Португалски стручњак Педро Мартинс је нека врста Олимпијакосовог Милојевића иако за две сезоне нема титулу. Ипак, Португалац је успео да стабилизује клуб и донесе европске успехе. Прошле сезоне је победом у мечу бити или не бити елиминисао Милан у Лиги Европе и донео европско пролеће, а овог лета је увео Оли у Лигу шампиона кроз трновит пут у квалификацијама преко Виторије Плзењ, Башакшехира и Краснодара. Победио је пет мечева и одиграо један нерешено уз гол разлику 13:1 против три таква противника.
Ипак, замера му се дефанзивна игра у домаћем првенству и резултати у дербијима. У мечевима против ПАОК-а, АЕК-а и Панатинаикоса има две победе, три ремија и два пораза. ПАОК није победио ниједном. Али, европски резултати му дају за право, а почетак ове сезоне у првенству наговештава да се титула враћа у Пиреј.
Пре Мартинсовог доласка, у Олимпијакосу је владао хаос. Смењена су тројица тренера за 10 месеци, а екипу је приде у два кратка мандата водио и вршилац дужности. Све то у једној сезони. Мартинсовим доласком је повучена ручна и Олимпијакос је почео да се диже. Није узео домаћи трофеј прошле сезоне, али је макар успео да укомпонује екипу хавариасну лошим прелазном роковима из прошлости и да промовише носиоце игре.
Додуше, и клуб му је изашао у сусрет остварењем скупих жеља. Довели су му земљака Поденсеа из Спортинга за 7.000.000 евра, Бразилца Гиљермеа из Депортива за 2.500.000, прошлог лета и Семеда из Виљареала за 4.500.000 евра, а откупљен је и португалски голман Жозе Са за 2.500.000 евра од Порта.
Мартинс се у првом прелазном року решио промашаја попут Ођиђе Офоеа, Уроша Ђурђевића, Марка Марина, Саше Здјелара, раскрстио са неким искусним играчима попут Еменикеа, Ромаа, Мираласа, Протоа, Жилеа, Вуковића и почео да формира тим по свом укусу. Сада је дошао у ситуацију да има својих идеалних 11 и да може да игра онако како хоће.
Мартинс не одступа од система 4-2-3-1 по чему је ригиднији чак и од Милојевића који повремено проба нешто друго. Једина разлика је што Португалац само понекад одирга са “дуплом шетицом” у вези и повремено се пребаци на 4-4-2.
Међутим, од почетка ове сезоне не мења систем, а у последње време ни играче. Због објективних разлога попут Купа афричких нација и неких окаснелих интервенција клуба на трансфер пијаци, није баш од почетка сезоне могао да рачуна на идеалан тим. Али брзо су ствари дошле на своје место и искристалисала се стартна постава коју ћемо 99 одсто видети и вечерас на Маракани.
На голу је Португалац Жозе Са који је сјајним одбранама на голу Олимпијакоса стигао и до позива у репрезентацију. Мартинс га је прво довео на позајмицу, а потом се изборио да га клуб откупи. Са се испоставио као феноменалан потез и постао једна од најјачих карика тима. Има убедљиво највише заслуга што је Олимпијакос у шест утакмица против Плзења, Башакшехира и Краснодара примио само један гол. Ако мислите да је Милан Борјан правио чуда на голу Звезде летос у квалификацијама, погледајте шта је Са радио у Олимпијакосу. Исправио је све киксеве одбране и поготово у мечевима против Башакшехира био један од кључних Мартинсових људи.
Испред њега су штопери Рубен Семедо и Јасин Мерија. Португалац Семедо је више познат по скандалима него по фудбалу последњих година. Као млади репрезентативац Португалије и првотимац Спортинга је био велика нада тамошњег фудбала и за велики новац прешао у Виљареал. Ту почињу проблеми са приватним животом и закономн, па је завршио иза решетака. Нико га није хтео летос, али јесте Мартинс. Ризиковао је са младим земљаком, нашао му жицу и добио команданта одбране. Семедо је страховито физички јак играч, иде директно “у месо”, зна да му је дуел игра јача страна, а опасан је и на прекидима. Ипак, у постављању линија и неким истрчавањима уме да буде слаба карика у последњој линији. А може да буде и преоштар у свом шеснаестерцу. Ко уме лепо да падне, ето шансе...
Тунишанин Мерија је другачији тип играча. Мирнији, лаганији, интелигентнији. Има бољу лопту, боље се креће и покрива простор, а мана му је што понекад уме да се превише ослони на интуицију и своје дуге ноге.
Леви бек Цимикас је Мартинсово откриће и играч који игра са огромним самопоуздањем. Користи сваку прилику да се убаци из другог плана и на њега треба обратити пажњу. Десно је Елебделауи који је у одсуству повређеног Фортуниса капитен тима. Норвежанин није неки спектакуларан играч, али тренер му верује. Поуздан је позади, напред се не истиче превише. Алтернатива му је ветеран Торосидис који више не може да издржи пуни ритам сезоне.
Двојица везиста испред одрбане су Бразилац Гиљерме и Грк Биухалакис. Дефанзивнији је Бухалакис који игра нешто слично као Бранко Јовичић у Звезди. Он је можда и најслабија карика Олимпијакоса. Не иде често напред осим када му се укаже шанса у брзој транзицији и обично му је највећи домет неки млак шут са дистанце. Главни задатак му је да патролира испред одрбане, а дешава му се да изгуби лопту и да направи проблем екипи. Како није баш брз играч, тако обично не стиже да исправи грешку.
Али је зато Гиљемре играч због којег треба отворити четворо очију. Бразилац не стаје ниједног секунда и феноменално се убацује из другог плана. Има добар преглед, пас игру, мења стране и ритам ,а не зна се да ли је опаснији на шуту са дистанце или из прекида. Он је највећа опасност за Звезду из другог плана.
Офанзивна тројка у везном реду су Данијел Поденсе (десно), Метју Валбуена (лево) и Јоргос Масурас (лево). Поденсе је најскупљи играч тима и најнезгоднији за чување. Воли да мења позиције са Масурасом и Валбуеном, одмах се окреће лицем ка голу и гази напред. Има сјајну технику и контролу лопте, одличне лажњаке, шутира са обе ноге и тешко је предвидети које решење ће изабрати. Не сме му се оставлајти простор јер може да буде кобан. Нешто је слабији у дуел игри, па су агресивност и удвајање можда најпожељнији начини за његово заустављање.
Јоргос Масурас је изум Владана Милојевића и вероватно играч који би данас био идеалан за Милојевићеву Звезду. Био је на граници клупе и прве поставе када је Милојевић дошао у Паниониос, а онда га је српски стручњак лансирао у једну од најбољих ствари грчког фудбала. Замислите иделаног Милојевићевог играча и то вам је Масурас. Вредан, интелигентан, несебичан, храбар. Увек је први у транзицији и увек је тако добро постављен да има два решења. Не стаје од првог до послендјег секунда утакмице. Када екипа падне уме да буде играч који јој удахне живот. Иако је најчешће на левој страни, воли да уђе у средину, да сачека лопту на шуту или да се убаци на другу стативу на скоку.
А оно што је Марко Марин у Звезди, то је Метју Валбуена у Олимпијакосу. Дошао је летос из Фенербахчеа и одмах задужио кључеве тима. Све се на средини врти око њега. Има убитачне завршне пасове кроз одбрану или преко ње. Једним потезом може да промени ток утакмице, воли лопту у ногама, али није себичан и даје већи допринос у дефанзиви од Марина на другој страни.
Прва нападачка опција којег ће Валбуена и другари тражити лоптама је искусни Мигел Анхел Гереро којег је Мартинс довео у Пиреј после три сезоне фудбала у Примери. Гереро је у квалификацијама постигао два гола, а могао је још који. Шпанац је класична “деветка” која тражи простор и користи најмање пукотине у одбрани ривала. Има добру скок игру, али далеко од тога да је троми сидраш. Одлично се креће око шеснаестерца, ума да прода лажњак и да шутне са дистанце. Не чека много већ туче из свих позиција.
Што се резервних играча тиче, могу се наслутити и прве опције са клупе. То су марокански нападач Јусуф Ел Араби који најчешће добија шансу са клупе, наш Лазар Ранђеловић и афрички везиста Меди Камара који најчешће мења Валбуену када треба да се појача дефанзива и затвори утакмица.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар