LŠ: Olimpijakos nema čime da iznenadi!
Zakucanih 11, strašan golman, Milojevićev izum i bolja verzija Marina! Grci nemaju čime da iznenade. . .
Fudbal 01.10.2019 | 18:46
Ali i mnogo krupnijih planovi od grčkih su ostajali bez realizacije na Marakani, a mnogi veliki treneri doživeli da im Vladan Milojević demontira igru ili postavi zamku.
Te[ko da evropska postoji ekipa koju Milojević bolje poznaje od Olimpijakosa. Ne samo zbog toga što je radio u Grčkoj i što je pobedio Olimpijakos u Pireju, već i zbog toga što je pažljiv posmatrač dešavanja u grčkom fudbalu. Olimpijakos nema čime da ga iznenadi, a nema ni razloga da se očekuje neko iznenađenje.
Portugalski stručnjak Pedro Martins je neka vrsta Olimpijakosovog Milojevića iako za dve sezone nema titulu. Ipak, Portugalac je uspeo da stabilizuje klub i donese evropske uspehe. Prošle sezone je pobedom u meču biti ili ne biti eliminisao Milan u Ligi Evrope i doneo evropsko proleće, a ovog leta je uveo Oli u Ligu šampiona kroz trnovit put u kvalifikacijama preko Vitorije Plzenj, Bašakšehira i Krasnodara. Pobedio je pet mečeva i odigrao jedan nerešeno uz gol razliku 13:1 protiv tri takva protivnika.
Ipak, zamera mu se defanzivna igra u domaćem prvenstvu i rezultati u derbijima. U mečevima protiv PAOK-a, AEK-a i Panatinaikosa ima dve pobede, tri remija i dva poraza. PAOK nije pobedio nijednom. Ali, evropski rezultati mu daju za pravo, a početak ove sezone u prvenstvu nagoveštava da se titula vraća u Pirej.
Pre Martinsovog dolaska, u Olimpijakosu je vladao haos. Smenjena su trojica trenera za 10 meseci, a ekipu je pride u dva kratka mandata vodio i vršilac dužnosti. Sve to u jednoj sezoni. Martinsovim dolaskom je povučena ručna i Olimpijakos je počeo da se diže. Nije uzeo domaći trofej prošle sezone, ali je makar uspeo da ukomponuje ekipu havariasnu lošim prelaznom rokovima iz prošlosti i da promoviše nosioce igre.
Doduše, i klub mu je izašao u susret ostvarenjem skupih želja. Doveli su mu zemljaka Podensea iz Sportinga za 7.000.000 evra, Brazilca Giljermea iz Deportiva za 2.500.000, prošlog leta i Semeda iz Viljareala za 4.500.000 evra, a otkupljen je i portugalski golman Žoze Sa za 2.500.000 evra od Porta.
Martins se u prvom prelaznom roku rešio promašaja poput Ođiđe Ofoea, Uroša Đurđevića, Marka Marina, Saše Zdjelara, raskrstio sa nekim iskusnim igračima poput Emenikea, Romaa, Miralasa, Protoa, Žilea, Vukovića i počeo da formira tim po svom ukusu. Sada je došao u situaciju da ima svojih idealnih 11 i da može da igra onako kako hoće.
Martins ne odstupa od sistema 4-2-3-1 po čemu je rigidniji čak i od Milojevića koji povremeno proba nešto drugo. Jedina razlika je što Portugalac samo ponekad odirga sa “duplom šeticom” u vezi i povremeno se prebaci na 4-4-2.
Međutim, od početka ove sezone ne menja sistem, a u poslednje vreme ni igrače. Zbog objektivnih razloga poput Kupa afričkih nacija i nekih okasnelih intervencija kluba na transfer pijaci, nije baš od početka sezone mogao da računa na idealan tim. Ali brzo su stvari došle na svoje mesto i iskristalisala se startna postava koju ćemo 99 odsto videti i večeras na Marakani.
Na golu je Portugalac Žoze Sa koji je sjajnim odbranama na golu Olimpijakosa stigao i do poziva u reprezentaciju. Martins ga je prvo doveo na pozajmicu, a potom se izborio da ga klub otkupi. Sa se ispostavio kao fenomenalan potez i postao jedna od najjačih karika tima. Ima ubedljivo najviše zasluga što je Olimpijakos u šest utakmica protiv Plzenja, Bašakšehira i Krasnodara primio samo jedan gol. Ako mislite da je Milan Borjan pravio čuda na golu Zvezde letos u kvalifikacijama, pogledajte šta je Sa radio u Olimpijakosu. Ispravio je sve kikseve odbrane i pogotovo u mečevima protiv Bašakšehira bio jedan od ključnih Martinsovih ljudi.
Ispred njega su štoperi Ruben Semedo i Jasin Merija. Portugalac Semedo je više poznat po skandalima nego po fudbalu poslednjih godina. Kao mladi reprezentativac Portugalije i prvotimac Sportinga je bio velika nada tamošnjeg fudbala i za veliki novac prešao u Viljareal. Tu počinju problemi sa privatnim životom i zakonomn, pa je završio iza rešetaka. Niko ga nije hteo letos, ali jeste Martins. Rizikovao je sa mladim zemljakom, našao mu žicu i dobio komandanta odbrane. Semedo je strahovito fizički jak igrač, ide direktno “u meso”, zna da mu je duel igra jača strana, a opasan je i na prekidima. Ipak, u postavljanju linija i nekim istrčavanjima ume da bude slaba karika u poslednjoj liniji. A može da bude i preoštar u svom šesnaestercu. Ko ume lepo da padne, eto šanse...
Tunišanin Merija je drugačiji tip igrača. Mirniji, laganiji, inteligentniji. Ima bolju loptu, bolje se kreće i pokriva prostor, a mana mu je što ponekad ume da se previše osloni na intuiciju i svoje duge noge.
Levi bek Cimikas je Martinsovo otkriće i igrač koji igra sa ogromnim samopouzdanjem. Koristi svaku priliku da se ubaci iz drugog plana i na njega treba obratiti pažnju. Desno je Elebdelaui koji je u odsustvu povređenog Fortunisa kapiten tima. Norvežanin nije neki spektakularan igrač, ali trener mu veruje. Pouzdan je pozadi, napred se ne ističe previše. Alternativa mu je veteran Torosidis koji više ne može da izdrži puni ritam sezone.
Dvojica vezista ispred odrbane su Brazilac Giljerme i Grk Biuhalakis. Defanzivniji je Buhalakis koji igra nešto slično kao Branko Jovičić u Zvezdi. On je možda i najslabija karika Olimpijakosa. Ne ide često napred osim kada mu se ukaže šansa u brzoj tranziciji i obično mu je najveći domet neki mlak šut sa distance. Glavni zadatak mu je da patrolira ispred odrbane, a dešava mu se da izgubi loptu i da napravi problem ekipi. Kako nije baš brz igrač, tako obično ne stiže da ispravi grešku.
Ali je zato Giljemre igrač zbog kojeg treba otvoriti četvoro očiju. Brazilac ne staje nijednog sekunda i fenomenalno se ubacuje iz drugog plana. Ima dobar pregled, pas igru, menja strane i ritam ,a ne zna se da li je opasniji na šutu sa distance ili iz prekida. On je najveća opasnost za Zvezdu iz drugog plana.
Ofanzivna trojka u veznom redu su Danijel Podense (desno), Metju Valbuena (levo) i Jorgos Masuras (levo). Podense je najskuplji igrač tima i najnezgodniji za čuvanje. Voli da menja pozicije sa Masurasom i Valbuenom, odmah se okreće licem ka golu i gazi napred. Ima sjajnu tehniku i kontrolu lopte, odlične lažnjake, šutira sa obe noge i teško je predvideti koje rešenje će izabrati. Ne sme mu se ostavlajti prostor jer može da bude koban. Nešto je slabiji u duel igri, pa su agresivnost i udvajanje možda najpoželjniji načini za njegovo zaustavljanje.
Jorgos Masuras je izum Vladana Milojevića i verovatno igrač koji bi danas bio idealan za Milojevićevu Zvezdu. Bio je na granici klupe i prve postave kada je Milojević došao u Panionios, a onda ga je srpski stručnjak lansirao u jednu od najboljih stvari grčkog fudbala. Zamislite idelanog Milojevićevog igrača i to vam je Masuras. Vredan, inteligentan, nesebičan, hrabar. Uvek je prvi u tranziciji i uvek je tako dobro postavljen da ima dva rešenja. Ne staje od prvog do poslendjeg sekunda utakmice. Kada ekipa padne ume da bude igrač koji joj udahne život. Iako je najčešće na levoj strani, voli da uđe u sredinu, da sačeka loptu na šutu ili da se ubaci na drugu stativu na skoku.
A ono što je Marko Marin u Zvezdi, to je Metju Valbuena u Olimpijakosu. Došao je letos iz Fenerbahčea i odmah zadužio ključeve tima. Sve se na sredini vrti oko njega. Ima ubitačne završne pasove kroz odbranu ili preko nje. Jednim potezom može da promeni tok utakmice, voli loptu u nogama, ali nije sebičan i daje veći doprinos u defanzivi od Marina na drugoj strani.
Prva napadačka opcija kojeg će Valbuena i drugari tražiti loptama je iskusni Migel Anhel Gerero kojeg je Martins doveo u Pirej posle tri sezone fudbala u Primeri. Gerero je u kvalifikacijama postigao dva gola, a mogao je još koji. Španac je klasična “devetka” koja traži prostor i koristi najmanje pukotine u odbrani rivala. Ima dobru skok igru, ali daleko od toga da je tromi sidraš. Odlično se kreće oko šesnaesterca, uma da proda lažnjak i da šutne sa distance. Ne čeka mnogo već tuče iz svih pozicija.
Što se rezervnih igrača tiče, mogu se naslutiti i prve opcije sa klupe. To su marokanski napadač Jusuf El Arabi koji najčešće dobija šansu sa klupe, naš Lazar Ranđelović i afrički vezista Medi Kamara koji najčešće menja Valbuenu kada treba da se pojača defanziva i zatvori utakmica.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Reuters
Komentari / 0
Ostavite komentar