Ко је највећа одбојкашка сила Европе у 21. вијеку?!

Сиромашна и талентована Србија раме уз раме са два гиганта! Србија прави чуда у овом спорту, а тешко је објаснити како то успева. . .

Остали спортови 01.10.2019 | 23:10
Ко је највећа одбојкашка сила Европе у 21. вијеку?!
Добро дошли у... Земљу одбојке?

Да, Србија јесте земља одбојке када се неке ствари саберу. Јесте одбојкашка велесила. Било би грех према тим момцима и девојкама које носе дрес репрезентације, па рећи да ово није земља одбојке. И кошарке и неких других спортова, подразумева се. Али Србија заиста јесте одбојкашко чудо на мапи света.

Иако има једну од најслабијих лига која годинама незадрживо оне. Иако је пет од шест клубова ове сезоне одустало од еврокупова због финансијске ситуације. Иако нам је шампион из истог разлога прешао да игра другоразредни ЦЕВ куп. Иако немамо ни одбојкашки центар, ни кућу, ни халу само за одбојку. Иако млађе категорије бележе све лошије резултате. Иако су најбољи тренери и играчи одавно „запалили преко“.

Освајање европске титуле од стране наших одбојкаша вратило је овај спорт опет у жижу јавности и сферу интересовања навијача. Потцењивање одбојке као спорта је у Србији присутно у ширем аудортирјуму који се обично укључи да прати такмичења од полуфинала или финала. Ипак, колико год се лаици упињали да докажу да је то споредна ствар, глобални трендови говоре другачије. 

Реч је о једном од најпопуларнијих спортова на свету, на глобалном нивоу популарном као рукомет, ватерполо и још неколико спортова заједно.



По ранг листи Wорлд Атласа који рачуна навијачку базу, одбојка се налази на петом месту са базом од 900.000.000 фанова. Испред су недодирљиви фудбал, крикет, хокеј на трави и тенис. Иза су кошарка, бејзбол, рагби, голф... Наравно, ова листа је највише узрокована географском поделом на земље у којима се одређени спорт игра. Како се одбојка игра у земљама попут Кине, Бразила, Америке, Русије, Турске, већег дела Европе и Далеког истока, отуда је и процена оволике навијачке базе.

По ранг листи сајта Спортссхоw који је у обзир узео 15 критеријума (глобалну базу навијача, број ТВ гледалаца, вредност ТВ уговора за права преноса, популарност на интернету, присуство на друштвеним мрежама, број професионалних лига, број професионалних спортиста, просечне плате професионалних спортиста итд...), одбојка је на десетом месту најпопуларнијих спортова света. Фудбал је убедљиво први, следе кошарка, крикет, тенис, атлетика, рагби, формула 1, бокс, хокеј на леду и онда одбојка. Популарнија од голфа, бејзбола, америчког фудбала, ММА... Далеко, далеко иза су рукомет и ватерполо. Примера ради, одбојком се у Америци бави више спортиста него америчким фудбалом.

У таквом спорту који и даље нема заслужен рејтинг и статус у Србији, наша земља је израсла у велесилу. Иако су фудбал и кошарка популарнији, иако је ватерполо трофејнији, ни у једном спортсу Србија није успешна у мушкој и женској конкуренцији као у одбојци. А ниједан спорт није тако популаран у обе конкуренције на планети као одбојка. Ни фудбал.

Темеље успеха српској одбојци је поставио некадашњи успешни одбојкаш, тренер, функционер и од 1992. године председник Савеза, АлександарБоричић. Од његовог доласка на чело федерације почињу успеси и долази прва медаља одбојкаша на ЕП у Атини 1995. године, потом и прва олимпијска, па светска медаља и као круна свега злато у Сиднеју. Када је мушка одбојка стекла статус успешног и битног спорта у нашој земљи, почела је да се развија женска и дошла је прва медаља са СП 2006. године.



Наравно, није Боричич тај који је смечовао, блокирао, сервирао... Он је имао идеју, визију и добре сараднике. Још веће заслуге припадају на хиљадама тренера, учитеља и стручњака који су у претходних 20 и кусур година одбојци учили децу широм Србије, Републике Српске, Црне Горе... А наравно, највеће заслуге припадају тој деци која су израсла у феноменалне спортсите и светске звезде овог спорта.

Када се рачунају медаље у овом веку, односно непуне две деценије, Србија (некада Југославија и заједница са Црном Гором чији допринос је тада био занемарљив) се позиционирала као одбојкашка велесила.

Синоћ је Србија објединила европска злата у мушкој и женској конкуренцији. Такав подвиг у овом веку је до јуче виђен још само два. Пошло је то за руком Србији 2011. године и Русији 2013. године. Дакле, ништа се не дешава случајно, ово је заиста поднебље на којем расту одбојкашка чуда.

А пошто су повод европска злата, можемо и да направимо паралелу са осталим одбојкашким силама у Европи.

Рачунајући медаље са трилинга највећих такмичења (Олимпијске игре, светска и европска првенства), Србија је уз раме Италији и Русији. Гигантима у овом спорту! Светску лигу (илити Лигу нација) нисмо рачунали због свега у шта се претворила последњих година.

Када саберемо медаље одбојкаша и одбојкашица, Србија их има укупно 15 са трилинга највећих такмичења. Од тога има седам злата и само два изгубљена финала. И пет четвртих места, односно изгубљених шанси за медаљу.

СРБИЈА 7(злата) + 2(сребра) + 6(бронзи) = (15 медаља)

ОДБОЈКАШИЦЕ  4+2+2

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: нису учествовале (2004), четвртфинале (2008), групна фаза (2012), сребрна медаља (2016)

СВЕТСКА ПРВЕНСТВА: нису учествовале (2002), бронзана медаља (2006), друга фаза (2010), друга фаза (2014), златна медља (2018)

ЕВРОПСКА ПРВЕНСТВА: нису учествовале (2001), групна фаза (2003), групна фаза (2005), сребрна медаља (2007), четвртфинале (2009), златна медаља (2011), четврто место (2013), бронзана медаља (2015), златна медаља (2017), златна медаља (2019).

ОДБОЈКАШИ 3+0+4

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: четвртфинале (2004), четвртфинале (2008), група (2012), нису учествовали (2016)

СВЕТСКА ПРВЕНСТВА: четврто место (2002), четврто место (2006), бронзана медаља (2010), друга фаза (2014), четврто место (2018)

ЕВРОПСКА ПРВЕНСТВА: златна медаља (2001), четврто место (2003), бронзана медаља (2005), бронзана медаља (2007), друга рунда (2009), златна медаља (2011), бронзана медаља (2013), четвртфинале (2015), бронзана медаља (2017), златна медаља (2019).

ИТАЛИЈА 5+8+3 (16)

Италија има једну медаљу више. Али и две златне медаље мање. Италијанска одбојка у овом веку има исти број олимпијских медаља као српска – једну. Додуше, укупно имају више сребрних, односно више пута су били у финалима свих такмичења. Имају исти број четвртих места као Србија. А реч је о земљи са најјачом лигом за одбојкаше и једном од две најјаче за одбојкашице. У Италији играју клубови са милионским буџетима, најбољи играчи и играчице зарађују преко милион евра по сезони, Савез је направио од младих репрезентативки клуб који се такмичи у Серији А као развојни тим. Италија улаже велики новац и поклања велику пажњу одбојци. Тамо играју и наши најбољи одбојкаши Атанасијевић, Лисинац, Подрашчанин, Ковачевић, неке од најбољих одбојкашица попут Стефане Вељковић. И уз све то, Италија мора да натурализује Кубанце, Русе, Бугаре, Африканке...



ОДБОЈКАШИЦЕ 3+5+2

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: сребрна медаља (2004), четврто место (2008), бронзана медаља (2012), сребрна медаља (2016)

СВЕТСКА ПРВЕНСТВА: златна медаља (2002), четврто место (2006), групна фаза (2010), четврто место (2014), сребрна медаља (2018)

ЕВРОПСКА ПРВЕНСТВА: сребрна медаља (2001), четвртфинале (2003), сребрна медаља (2005), златна медаља (2007), златна медаља (2009), четврто место (2011), четвртфинале (2013), четвртфинале (2015), четвртфинале (2017), бронзана медаља (2019).

ОДБОЈКАШИ 2+3+1

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: четвртфинале (2004), четвртфинале (2008), четвртфинале (2012), четвртфинале (2016)

СВЕТСКА ПРВЕНСТВА: четвртфинале (2002), четвртфинале (2006), четврто место (2010), осмина финала (2014), четвртфинале (2018)

ЕВРОПСКА ПРВЕНСТВА: сребрна медаља (2001), златна медаља (2003), златна медаља (2005),четвртфинале (2007), осмина финала (2009), сребрна медаља (2011), сребрна медаља (2013), бронзана медаља (2015), четвртфинале (2017), четвртфинале (2019).

РУСИЈА 8+1+6 (15)

Русија има једнак број медаља са великих такмичења у овом веку као Србија. А реч је о одбојкашкој сили број један кроз историју на Старом континенту. Спорт баштињен у Совјетском Савезу је наставио да се развија и у Русији као независној џрави. Руси имају подједнако добре мушке и женске одбојкашке селекције. Имају јаку лигу у обе конкуренције, имају клубове попут Зенита који годинама владају Европом захваљујучи јаким домаћим снагама, најбољим странцима и огромним буџетима. Русија има више златних медаља од Србије, али и њој фали светска титула код одбојкаша, олимпијска код жена… Ето колико је тешко освојити неке титуле. Руске селекције су редовни  учесници највећих такмичења, нису пропустили ниједно у овом веку и то их можда ставља на пијадестаљ највеће европске одбојкашке силе.



ОДБОЈКАШИЦЕ 5+1+3

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: сребрна медаља (2004), четвртфинале (2008), четвртфинале (2012), четвртфинале (2016)

СВЕТСКА ПРВЕНСТВА: бронзана медаља (2002), златна медаља (2006), златна медаља (2010),четвртфинале (2014), четвртфинале (2018)

ЕВРОПСКА ПРВЕНСТВА: златна медаља (2001), четвртфинале (2003), бронзана медаља (2005), бронзана медаља (2007), четвртфинале (2009), четвртфинале (2011), златна медаља (2013), златна медаља (2015), четвртфинале (2017), четвртфинале (2019).

ОДБОЈКАШИ 3+3+3

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: бронзана медаља (2004), бронзана медаља (2008), златна медаља (2012), четврто место (2016)

СВЕТСКА ПРВЕНСТВА: сребрна медаља (2002), четвртфинале (2006), четвртфинале (2010), четвртфинале (2014), четвртфинале (2018)

ЕВРОПСКА ПРВЕНСТВА: четврто место (2001), бронзана медаља (2003), сребрна медаља (2005),сребрна медаља (2007), четврто место (2009), четврто место (2011), златна медаља (2013), четвртфинале  (2015), златна медаља (2017), четвртфинале (2019).

ПОЉСКА 5+1+3 (9)

На крају, ту је и Пољска као четврта одбојкашка сила Европа. Земља у којој одбојкаши имају статус суперзвезда. У којој се као од шале сакупи 65.000 на фудбалском стадиону да прати одбојкашки меч. Пољска такође много улаже, има јаке клубове, нису баш на нивоу италијанских, руских и турских, али су посебна галаксија за српске. Та и таква Пољска има шест медаља мање од Србије у овом веку. Чак се дешава да не може ни да са пласира на нека такмичења.



ОДБОЈКАШИЦЕ (2+0+1)

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: нису учествовале (2004), групна фаза (2008), нису учествовале (2012), нису учествовале (2016)

СВЕТСКА ПРВЕНСТВА: групна фаза (2002), групна фаза (2006), групна фаза (2010), нису учествовале (2014), нису учествовале (2018)

ЕВРОПСКА ПРВЕНСТВА: групна фаза (2001), златна медаља (2003), златна медаља (2005), четврто место (2007), бронзана медаља (2009), четвртфинале (2011), осмина финала (2013), четвртфинале (2015), осмина финала (2017), четврто место (2019).

ОДБОЈКАШИ (3+1+2)

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: четвртфинале (2004), четвртфинале (2008), четвртфинале (2012), четвртфинале (2016)

СВЕТСКА ПРВЕНСТВА: групна фаза (2002), сребрна медаља (2006), осмина финала (2010), златна медаља (2014), златна медаља (2018)

ЕВРОПСКА ПРВЕНСТВА: четвртфинале (2001), четвртфинале (2003), четвртфинале (2005), осмина финала (2007), златна медаља (2009), бронзана медаља (2011), осмина финала (2013), четвртфинале (2015), осмина финала (2017), бронзана медаља (2019).

Феномен српске одбојке је заиста тешко објаснити. И треба уживати у њему. Одати му признање које заслужује. Али треба и на време урадити све да одбојка никад не падне на гране несрећног рукомета који је уништен до темеља. 

Пре осам година само имали исто овако лето у одбојци. Србија је узела европска злата у обе конкуренције, све је било дивно и бајно неколико дана, сви су славили, давала су се крупна обећања... И ништа од тога се није реализовало. Од те 2011. године се ништа променило није. Одбојка је остала на истом статусу који је имала.

Чист таленат играча и рад добрих тренера је оставио српску одбојку у врху. Ситуација у клупској одбојци је данас још гора, а из тих клубова ће Србија морати да црпи наследнике Бате, Тијане, Уроша, Маје, Марка, Стефане, Бранкице… Било би лепо када би сада успело нешто да се покрене и да се на неких обећања и речи пређе на дела. На стотине и хиљаде деце је овог лета “инфицирано” одбојком. Треба им омогућити услове, тренере и клубове да наставе традицију и задрже Србију у самом врху светске одбојке, а можда је и подигну на пијадестал силе број један. 



Извор: моззартспорт

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Јоја

02.10.2019 07:04

тако Србијо моја ....

ОДГОВОРИТЕ