Анализа: Стање у банкарском сектору Српске

Ове године по 17. пут одржана је манифестација под покровитељством Централне банке БиХ, на којој је најуспјешнијим банкама у протеклој години додијељено признање Златни БАМ (БАМ је међународна валутна скраћеница за конвертибилну марку).

Република Српска 29.09.2019 | 21:46 Нимало не желећи да умањимо значај ових признања банкама које су их примиле, желимо  да у циљу финансијског описмењавања јавности Републике Српске укажемо на реалне домете овог признања, односно на његово адекватно тумачење.

Наиме, у јавности Републике Српске, а ситуација није много различита ни у многим развијенијим земљама, банкарски (финансијски) сектор се често доживљава као неко мистично мјесто, гдје неки тајновити људи “згрћу” огроман новац на експлоатацији остатка друштва, само њима знаном (финансијском) магијом. Из таквог схватања финансијског сектора онда се изродило и тумачење Златног БАМ-а, па и других манифестација и скупова које организују банкари, као нечега оностраног. Отприлике, ако сте добили Златни БАМ, то значи да сте “друид” вишег реда који је упражњавајући неке непознате враџбине успио од комада жељеза да направи злато.

Као неко ко се професионално бави анализом кретања у банкарском сектору и ко лично познаје већину виших менаџера у домаћим банкама (бар овима са сједиштем у Републици Српској) желим да кажем да је све претходно ноторна глупост. Банкари су људи од крви и меса, а оно чиме се они баве није никаква магија, већ комбинација науке и вјештине која се ни по чему не разликује од “магије” предузетништва и успјешног менаџмента у било ком сегменту привреде. Чак бих рекао да је данас постала већа “магија” бавити се производњом у тзв. реалном сектору него бавити се банкарством.

А Златни БАМ није никакво посвећивање за патријарха, већ једно сасвим нормално признање за резултате рада у претходној години. Ако бисмо жељели да направимо поређење са фудбалом, онда би се Златни БАМ могао изједначити са признањем “играч кола”, “тренер кола” или “најбољи млади играч кола”. Дакле, ради се о признањима за постигнуте резултате у једној (пословној) години који истичу банке (и њихове менаџере) које су у тој години направиле одређене резултате. И баш као што ни признање “играч кола” не говори о томе гдје се његов тим тренутно налази на табели, тако ни Златни БАМ не говори директно каква је позиција поједине банке у овом сектору. Заправо, може се чак десити да тим који је “забио” највише голова у овом колу је заправо тим са дна табеле или чак исти онај тим који је у претходном колу (години) примио највише голова. Укратко, слика коју даје Златни БАМ је варљива, бар уколико се једногодишњи резултати желе представити као стање.

Због тога смо жељели да дамо “осврт на стање на табели” или бар “у полусезони” сматрајући да би то јавност Републике Српске требало да интересује бар подједнако колико и резултати кола. А “резултати на табели” су сљедећи (Изворе података су нам представљали Годишњи извјештаји банака објављени на њиховим званичним wеб-страницама).

Највећа банка у Републици Српској је Нова банка. Њена укупна актива на крају 2018. године је износила 1,95 милијарди КМ. Друга банка по величини активе је УниЦредит банка а.д. Бања Лука са активом од 1,66 милијарди КМ, док је трећепласирана НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука са активом од 1,41 милијарду КМ. Међутим, ако бисмо жељели да видимо како су момчад (банке) играла у претходној полусезони (нпр. у протеклих пет  година – одабрали смо период од пет година будући да је 2013.  била посљедња пословна година у којој је банкарски систем Републике Српске као цјелина забиљежио негативан финансијски резултат. Може се сматрати да је та година завршетак једног турбулентног периода за банке који је започео 2008/9. године.), дошли бисмо до донекле различитих резултата. 

У том случају би УниЦредит банка а.д. Бања Лука “избила на чело табеле” будући да је са просјечним растом активе од 12% годишње, са 4. позиције са краја 2013. године доспјела на 2. мјесто на крају 2018. смањивши разлику за водећим на свега пар бодова. Као што смо истакли, Нова банка је у цијелом петогодишњем периоду задржала водећу позицију, али је раст активе ове банке био значајно нижи (у поређењу са УниЦредит банком а.д. Бања Лука) и износио је просјечно 6% годишње. Трећепласирана НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука је 2013. године била другопласирана, али је захваљујући расту активе од скромних 3% годишње ту позицију морала да уступи УниЦредит банци, док је чак и за првопласираном почела значајније да заостаје. Чисто занимљивости ради, напоменимо и да се некада највећа банка у Републици Српској и прва која је досегла 1 милијарду КМ активе (Хyпо, данас Аддико банка а.д. Бања Лука) данас налази тек на 5. позицији по величини активе.

Слика је скоро пресликана и ако са терена величине активе пређемо на поље кредита. И по овом критеријуму Нова банка је била и остала тржишни лидер током претходних пет година, али јој “за врат пуше” УниЦредит банка а.д. Бања Лука.

Конкретно вриједност нето кредита (нето кредити се добију кад од укупних кредитних пласмана (тзв. бруто кредита) одузмемо исправку вриједности кредита повезану са отписом проблематичних кредитних пласмана) Нове банке на крају 2018. године износила је 1,19 милијарди КМ. Вриједност нето кредита УниЦредит банке а.д. Бања Лука на крају исте године  износила је 0,94 милијарде КМ, а трећепласиране НЛБ Развојне банке а.д. Бања Лука 0,75 милијарди КМ. Међутим, ако посматрамо просјечну стопу раста нето кредита у претходних пет година, долазимо до закључка да је највише бодова код куће и на гостовању у претходној полусезони заправо освојила УниЦредит банка а.д. Бања Лука код које су кредити расли по стопи од 7% годишње. У водећој на табели (Новој банци) стопа раста је била знатно нижа и износила је 3%, док је трећепласирана банка (НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука) забиљежила просјечну стопу раста кредита од 5% годишње. Аддико банка је са друге позиције на табели са краја 2013. године пала на пету позицију у 2018. години.

Наш народ би рекао “кога су змије уједале и гуштера се боји”, а Нијемци “ко се једном опече тај и у хладну супу дува”. Због тога, а након искуства из 2008/9. када се преко ноћи испоставило да је експлозивни кредитни бум из периода 2001-2008. садржао пуно проблематичних кредитних пласмана, податке о стању и расту активе/кредита инстинктивно употпуњујемо и подацима о удјелу проблематичних пласмана у укупној активи (Регулатори и банкари воле да једноставне ствари “крсте”  сложеним појмовима, ваљда дајући тиме себи на важности.

Тако се иза појмова неперформансних/неприходујућих кредита (НПЛ) и неперформансне /неприходујуће активе (НПЕ) заправо крију подаци о кредитима/активи које су банке дале клијентима, а који та средства не враћају уредно). По овом критеријуму позитивно се истичу (врх табеле заузимају) НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука код које свега 5,2% пласмана има неке проблеме са повратом, те УниЦредит банка а.д. Бања Лука са 6,8% проблематичних пласмана. Нова банка има проблема са наплатом 14% својих пласмана, а Аддико банка са наплатом 14,8% својих пласмана. Фудбалским рјечником речено, “лидер на табели је у задњих неколико кола примио доста голова на домаћем терену, док су први пратиоци на табели били доста опрезнији у одбрани”.

Слика је тек незнатно другачија и ако примијенимо критеријум примљених депозита. И по овом критеријуму убједљиво највећа банка у Републици Српској је Нова банка са примљеним депозитима који су на крају 2018. године износили 1,52 милијарде КМ. Другопласирана по овом критеријуму је  НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука са примљеним депозитима вриједним 1,13 милијарди КМ, док је трећепласирана банка УниЦредит банка а.д. Бања Лука са 1,01 милијарду КМ примљених депозита. Ако се, пак, вратимо на поље освојених бодова у полусезони, на чело опет избија УниЦредит банка а.д. Бања Лука код које су примљени депозити у протеклих пет година расли по стопи од 14% годишње. Иза ње се налази Сбербанк а.д. Бања Лука код које су примљени депозити расли по стопи од 13% годишње захваљујући чему се ова банка нашла на 4. позицији међу банкама са сједиштем у Републици Српској по критеријуму примљених депозита. У водећој банци (Новој банци) примљени депозити су у протеклих пет година расли по стопи од 7%, а у другопласираној  НЛБ Развојној банци а.д. Бања Лука по стопи од 5% годишње.

Иако постоји још на десетине критеријума који би се могли примијенити у стручној анализи типа КПИ (Кеy Перформанце Индицаторс – Кључни показатељи перформанси) за оцјену тржишне позиције појединих банака, у једном тексту публицистичког типа попут овога мислимо да је довољно узети у обзир још свега два индикатора: профитабилност и капитализованост, тј. колико добити стварају банке и колико су адекватно капитализоване (условно речено сигурне).

По оствареној добити у претходних пет година водећа банка у Републици Српској је НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука. Њени власници су од ње за тих пет година приходовали (нето) добит од чак 140,4 милиона КМ. Власници УниЦредит банке а.д. Бања Лука су у претходних пет година приходовали 115 милиона КМ, а власници Нове банке “свега” 57 милиона КМ. Власници Хyпо/Аддико банке нису приходовали ништа, већ су морали да у ову банку “убризгају” или од раније остварене добити врате 75,4 милиона КМ.

Будући да добит изражена у апсолутној вриједности ама баш ништа не говори о ангажованом капиталу потребном за стварање те добити, а у покушају да избјегнемо стручне индикаторе које јавност не познаје /не разумије/ не воли типа РОИ, РОА, РОЕ, ризиком пондерисана актива и слично, конструисали смо властити и врло једноставан показатељ властити капитал подијељен са просјечном годишњом нето добити. Овај индикатор нам сликовито говори о томе колико година је потребно да се из остварене добити власницима врати уложена инвестиција. Додуше, при томе занемарујемо чињеницу да власници капитала де фацто не могу да повуку сву остварену добит будући да са растом активе/пласмана банке морају да повећају и своје улоге/реинвестирају дио остварене добити.

Подаци су такви да је и даље добро бити банкар/власник банке.

Наиме, банка са највећим властитим капиталом у апсолутном износу је УниЦредит банка а.д. Бања Лука. Вриједност њеног капитала на крају 2018. године је износила 218,7 милиона КМ. Како је просјечна нето добит коју је остваривала ова банка у претходних пет година износила око 23 милиона КМ годишње, то би значило да је за поврат инвестиције потребно око 9,5 година.

Ипак, са властитим капиталом од 172,9 милиона КМ и просјечном добити од око 28 милиона КМ годишње може се рећи да су словеначки инвеститори “уболи премију” куповином НЛБ Развојне банке а.д. Бања Лука. Наиме, ова банка сама себе отплати за свега 6,2 године. Наравно, “уболи премију” треба схватити врло условно будући да резултат није посљедица среће, већ рада менаџмента ове банке. На одређеном растојању налази се Нова банка код које власници 154,6 милиона КМ капитала, морају да чекају 13,6 година да им се инвестиција врати.

На крају, шта закључити? Која је најбоља банка у Републици Српској? Фудбалским рјечником речено, прво мјесто на табели већ годинама држи Нова банка. У најбољој форми/највише освојених бодова у полусезони има УниЦредит банка а.д. Бања Лука и она је тренутно најозбиљнији претендент да угрози шампиона. Пред домаћом публиком (власницима) најбоље игра НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука. Примјетно је да и неке мање банке “са дна табеле” имају шампионске амбиције у будућности, мада се објективно и даље налазе “у значајном бодовном заостатку за водећима”.

Пише: Марко Ђого
(Бизнис.ба / НН)