Свједок открива: Руси наоружавали Хрвате, а не Србе

– Руси су знали да то што продају иде у Хрватску, а у неколико наврата отворено су рекли: “Ми не можемо одбити Французе. ” Француска држава отворила нам је Русију и сва складишта наоружања у земљама у којима су Руси имали таква складишта – каже Томулић. – Због свега што је за нас направила за вријеме рата, Русија не заслужује да јој сада некритички уводимо и продуљујемо санкције. Били су наши пријатељи и савезници. Само апелујем на то да се не заборави – закључује овај француски Хрват.

Регион 22.09.2019 | 11:22 Француска веза у наоружавању Хрватске почетком 90-их Марин Томулић открива Вечерњем листту у Паризу како су се одвијале акције допремања оружја.

Сиједи, проћелави и бркати 65-годишњак сједи нетипично топле паришке вечери на тераси ресторана с погледом на станицу Гаре ду Норд, пије сок од цијеђене наранче и прати вијести из Хрватске. Из Хрватске, а заправо и из Украјине и Русије, одакле стижу вијести о посјети хрватског премијера Кијеву и реакције на ту посјету из Москве. Прати вијести и жалостан је због вербалног заоштравања односа између Хрватске и Русије.

– Русија је била наш пријатељ и савезник у набавци наоружања почетком 1990-их. Руси су нам испоручивали оружје на захтјев Француске. Ја сам томе свједок – каже Марин Томулић у разговору који водио репртер листа у сриједу у Паризу. 

– Сад се сматра да су Руси били и остали савезници Срба. Али за вријеме Домовинског рата наоружавали су нас, а не Србе – додаје. Марин Томулић, као “првог добављача” којег је довео предсједнику Фрањи Туђману, спомиње и Јосип Манолић у својој новој књизи “Шпијуни и домовина”, другом наставку мемоара тог бившег хрватског премијера и високопозиционираног званичника тајних служби, како из доба бивше Југославије тако и из доба стварања Републике Хрватске.

“Као премијер Хрватске, Томулићу сам дао пуномоћ овлаштенога купца Владе, а касније службенога представника Уреда за заштиту уставног поретка у преговорима око цијене или начина испоруке”, пише Манолић у својим мемоарима.

“Врло брзо након што је ангажован, Томулић је донио добре вијести: да је француска држава спремна Хрватској помоћи у набавци свих врста наоружања. Тако је он постао саставни дио групе коју су чинили још Жељко Томљеновић, Иван Чермак и (Дубравко, оп. а.) Новак – која ће се дуже бавити тим послом. Не само да је Француска пријатељски отворила своја складишта него нам је отворила и врата у Кремљу, који нам је омогућио куповину широм Европе: у Мађарској, Чешкој, Пољској и Бугарској, али и у Украјини и Казахстану.”

Томулић каже да је и данас близак са Манолићем и драго му је да је поменут у Манолићевим мемоарима. А упознали су се преко Ивана Денца, народног хероја и хрватског политичара из времена СФРЈ, иначе вјенчаног кума Јосипа Томулића, Маринова оца.

Денац, који је био политички комесар 13. пролетерске бригаде, познаје Манолића из НОБ-а, а обојица су познавала и Туђмана и прије оснивања ХДЗ-а.

– Денац је са мном контактирао 1990. и ја сам из Француске дошао у Загреб, упознао Манолића, који ме одвео Ивану Чермаку у кабинет предсједника Туђмана. Чермак ме замолио да помогнем у набавци оружја – каже Марин Томулић.

Он је у Француску дошао с родитељима средином 1960-их, а 1990. живио је на југу Француске и био власник салона аутомобила. Каже да је међу клијентима имао једног високог полицијског званичника у Монтпеллиеру који је код Томулића купио један Мерцедес, али кад су се боље упознали, тај му је полицијски званичник, иначе и бивши обавјештајац, рекао да су француске службе провјериле Томулића и да вјерују да је он један од ријетких француских држављана који могу доћи до Туђмана и тадашњег хрватског политичког врха.

Сутрадан након тог разговора Томулићу су дошли људи, међу њима и полицијски и обавјештајни службеници, али и двојица трговаца оружјем који су, каже, иначе снабдијевали француску војску.

Француска одлучила помоћи

– Рекли су ми да је одлука француске државе да ће нам помоћи у наоружавању – тврди Томулић. – Дали су ми документацију, каталог свих могућих врста наоружања руске производње. И ја сам неколико дана касније одлетио у Загреб с том документацијом. Манолић ме одвео к Чермаку у Кабинет предсједника. Дао сам Чермаку ту документацију и он ме питао кад би ти људи могли доћи на разговор. Одмах сам их назвао и они су рекли: "Долазимо сутра авионом" – описује Томулић како је договорена прва наруџба у тој хрватско-француско-руској вези.

Прије неколико година, кад је француска телевизија Цанал+ снимила документарац управо о улози Француске у наоружавању Хрватске под тадашњим УН-овим ембаргом на извоз оружја у бившу Југославију, Томулић је изјавио: – Каталог који нам је показан садржавао је све осим нуклеарне бомбе. Апсолутно све – рекао је и набрајао: пушке, стрељиво, гранате, софистицирано оружје, хеликоптере… Трговац оружјем који је био француска веза у овом послу звао се Јацqуес Монсиеур, иначе белгијски држављанин с француском адресом, власник фирме Матимицо, чије се име појављује на једној фактури, приказаној у документарцу на Цаналу+, на којој стоји и име Марина Томулића као контакт-особе уиме купца разног оружја наведеног на тој фактури.

Оружје је стизало бродом у јадранске луке, али да би се заобишао УН-ов ембарго, било је трикова. Цертификат крајњег одредишта био је фиктиван. У њему се наводило да оружје иде у неку афричку земљу, примјерице Чад или Того, а политичари те земље који су на то пристали узимали би око пет посто провизије. Но, брод не би отпловио у Чад или Того, него у Средоземно, па у Јадранско море. – Не могу се више сјетити колико је бродова било, три или четири, а послије смо прешли на авионе – каже Томулић и присјећа се пута једног брода:

– Ушао је у Средоземно море и ишао равно на Хаифу у Израел, ондје су се мијењали име брода и папири, па оданде према Јадранском мору. Брод се прво звао Сабле (пијесак), а у Израелу је промијенио име у Сабре (сабља). У Трсту су били француски агенти који су били на вези с бродом. Кад је брод упловио у Отрантска врата, појавила се француска крстарица и пропустила брод – каже Марин Томулић.

Такве ствари се не причају

Уз трговца оружјем Јацqуеса Монсиеура, Томулић наводи имена још двојице Француза, Монсиеурових сарадника, а један од њих у документарцу приказаном на Цаналу+ незванично је потврдио да је француска тајна служба знала и надзирала трговину са Хрватима. Бивши директор тадашње тајне службе ДСТ Пхилипе Боннет потврдио је у том документарцу да је служба имала праксу одржавања непрекидних контаката с трговцима оружјем. Ти контакти могли су бити у периоду од толерисања трговине оружјем до директног учествовања.

Боннет је био шеф ДСТ-а од 1982. до 1985., не у вријеме наоружавања Хрватске, па говори само начелно. Но, трговац оружјем Јацqуес Монсиеур у септембру 2000. пред француским судом тврдио је да је Хрватској испоручио наоружање вриједно десетине милиона америчких долара те да је у тај посао ушао уз благослов ЦИА-е и француске тајне службе.

Осуђиван је и у Белгији и у Француској, а посљедњи пут Монсиеур је имао проблема са законом кад је ухапшен у САД-у 2009. због покушаја илегалне испоруке америчке војне опреме Ирану. Признао је и осуђен је на затворску казну.

Саговорник Вечерњег листа у Хрватској, упознат с начинима набавке наоружања почетком 1990-их година, коментарисао је, под условом анонимности, Томулићеве тврдње.

Каже да га се сјећа, да га је виђао у тим круговима који су се бавили набавком оружја, и да је Томулић заиста био повезан с Манолићем.

Међутим, на питање је ли точна Томулићева тврдња да је Русија прешутно ипак помагала Хрватској да заобиђе УН-ов ембарго на оружје, тај саговорник каже:

– Да и знам тај одговор, не бих вам га рекао. Такве ствари се не причају. Ако им је он и свједочио, мало ми звучи чудно да о томе прича – рекао је мислећи на Томулића.

Још један саговорник, високи дипломат с искуством из времена стварања хрватске државе, такође је под условом анонимности рекао да зна да су руски званичници, попут некадашње амбасаде Русије при УН-у, а данас министра спољних послова Сергеја Лаврова, говорили хрватским колегама да ни они сами (службени Кремљ) не контролишу тко све продаје и гдје све завршава руско наоружање заостало по источноеуропским или бившим совјетским републикама.

– Мени се чини да су тиме трговали неки људи из тих руских, бивших совјетских војних структура. Не бих рекао да су нам Руси директно помагали, али нису нам ни одмагали – каже тај дипломат, подсјећајући да је понекад Хрватској одмагао управо француски предсједник Францоис Миттерранд са својим беневолентним ставовима према Србији, што нимало није у складу с Томулићевом тезом да је француска држава под Миттеррандом помагала у тајном наоружавању Хрватске.

Био сам и са Калашњиковом

С друге стране, тајна документација, која је допирала до јавности прије десетак година, кад се подизала оптужница против Владимира Загорца због малверзација при куповини оружја током 1990-их, заиста јест показивала да су са софистицираном војном опремом купљеном из, напримје, Бјелорусије долазили и тамошњи војници који су у Хрватској обучавали Хрвате на купљеној опреми. Таква врста купопродаје, праћена обуком, тешко се може догађати без неке врсте благослова политичког и војног водства те земље, а будући да је ријеч о Бјелорусији, онда вјеројатно и саме Русије.

Назад на Томулићеву причу

Док сједимо у Паризу, он нам тврди да се једном чак и састао са руским генералом Михаилом Калашњиковом, да је посјећивао Кремљ, да се у Бечу састао са министром финансија Бјелорусије…

– Руси су знали да то што продају иде у Хрватску, а у неколико наврата отворено су рекли: “Ми не можемо одбити Французе.” Француска држава отворила нам је Русију и сва складишта наоружања у земљама у којима су Руси имали таква складишта – каже Томулић. – Због свега што је за нас направила за вријеме рата, Русија не заслужује да јој сада некритички уводимо и продуљујемо санкције. Били су наши пријатељи и савезници. Само апелујем на то да се не заборави – закључује овај француски Хрват.

(Вечерњи лист)