Србија срушила САД, слиједи борба за 5. мјесто!

Добили смо их! Штета што није било за титулу. . . ! Богдане, велики си! Заслужио си много више, а цео тим да се нађе на подијуму. . .  Србија надиграла Америку – следи борба за пето место! Кошаркашка репрезентација Србије победила Сједињене Америчке Државе 94:89, у мечу за пласман од 5. до 8. места на Мундобаскету у Кини.  Репрезентација Србије убацила је 15 тројки и први пут после Индијанаполиса 2002. савладала САД. У суботу од 14. 00 против Чешке или Пољске.

Кошарка 12.09.2019 | 15:17 Изабраници Александра Ђорђевића одиграли су солидну утакмицу, с доста успона и падова, а на крају су ипак успели да забележе тријумф.

"Орлови" ће у борби за пето место играти против бољег из дуела између Пољске и Чешке.

Најефикаснији у победничком саставу био је Богдан Богдановић са 28 поена, четири скока и шест асистенција, Лучић је убацио 15, Мицић десет, док је Јокић имао 9 и седам асистенција.

САД је предводио Херисон Барнс са 22 поена, Кемба Вокер са 18 и Крис Мидлтон са 16 поена.

Наши кошаркаши отворили су утакмицу у сјајном ритму. Све је пролазило кроз обруч, док су се Американци мучили и брзо је разлика била двоцифрена.

Такав тренд наставио се до краја прве чевртине која је завршена нералним резултатом у нашу корист – 32:7.

Све је функционисало сјајно, али очекивао се одговор Американаца. То се и десило, а уз то је Србија одиграла веома лоше другу деоницу.

"Орлови" су успели да испусте чак 25 поена предности и на полувреме се отишло са предношћу Србије од само четири поена, 44:40.

Од сјаја до очаја, тако је изгледала игра наших кошаркаша у првом полувремену ове утакмице.

У другом полувремену нисмо видели толико успона и падова у нашој игри. Било је мањих серија са обе стране, али углавном је био егал на семафору. Наши кошаркаши добро су се држали и у четвртој четвртини су успели да сломе отпор Американаца.

Крајем последње деонице разлика је порасла на +10 и САД није успео да се врати. Није да нису покушали, тројке су погодили Вокер и Барнс, али то није било довољно.

Богдан Богдановић дао је 28 поена, од тога седам тројки из 14 шутева и предводио "орлове" до победе над САД, на почетку разигравања за пласман од 5. до 8. места.

Финалисти ОИ 2016. и СП 2014, овог поподнева у Донгуану су се састали у мечу који се превасходно играо за престиж, а "орлови" су показали да им је више стало до победе, мада у очајном почетку Американаца сигурно има удела и то што су на паркет изашли после само 24 сата одмора, док су изабраници Александра Ђорђевића имали дупло више после пораза од Аргентине.

Обе екипе сада се селе у Пекинг, где ће САД у суботу од 10.00 играти за седмо, а Србија од 14.00 за пето место на свету, против бољег из меча Чешка - Пољска.

Први тријумф над селекцијом САД од легендарног четвртфинала СП у Индијанаполису 2002. остварен је захваљујући шуту за три поена 15/31, који је нарочито у првој четвртини био вансеријски - 8/9, укључујући Богдановићевих 4/4 у прва четири минута.

Американци су били потпуно ван ритма, промашивали су шут за шутом, па је Србија добила уводну деоницу невероватним резултатом 32:7 (негативни рекорд САД на шампионатима света).

Тим Грега Поповића почео је да се захуктава већ на почетку друге четвртине, направили су серију 9:2 и вратили самопоуздање, док су "орлови" почели да компликују у нападу и постали неми посматрачи у одбрани.

На полувреме се отишло са само четири поена разлике (44:40), док су у трећој деоници Американци пришли на 61:59 и 64:61, имали шут за изједначење, али Србија није дала вођство ниједног тренутка.

Важне шутеве погодили су Лучић и Богдановић, затим и Бјелица, уз једну важну одбрану, којом је омогућио Василију Мицићу да у 36. минуту из контре повећа на 85:72.

Упркос убедљивом вођству, "орлови" су били под притиском до тридесетак секунди пре краја, јер су актуелни олимпијски и још три дана светски шампиони упорно надирали, желећи да изборе бар продужетак. Али, Јокић је са линије за слободна бацања отклонио све дилеме.

Браво, "орлови"!

Треба рећи да је екипа САД наступила без "ровитих" Маркуса Смарта и Џејсона Тејтума, али је Ђорђевић био фер, па је такође скратио ротацију и није уводио у игру Мирослава Радуљицу, Марка Гудурића и Стефана Бирчевића.

У неком другом времену, на неком бољем месту и лепшим околностима ово би била утакмица за шампионску круну. Поприште финала Мундобаскета у Пекингу било би накрцано гледаоцима и вероватно игла не би имала где да падне, док би се тензија секла ножем. Јер, не сударају се сваки дан овакве кошаркашке силе... Укратко, био би то празник кошарке и сусрет чији би се детаљи дуго препричавали и памтили. Овако, полупразна дворана у "најкошаркашкијем" граду у Кини видела је прави емотивни ролекостер у режији Србије и Сједињених Америчких Држава у разигравању за пласман између петог и осмог места, где се боље снашао и даље важећи олимпијски и европски вицешампион - 94:89 (32:7, 12:33, 27:28, 23:21). Нека је и минимална разлика, али памтиће се...

Штета! Шта друго написати и како да ти срце не препукне? После два суморна издања у недељу и уторак, Србија је за Амере спремила шутерску клинику у режији снајперисте Богдана Богдановића. Показао је најбољи српски играч на овом турниру да нема кочницу, ни претерани респект ни према коме, али ни да му није важно да ли су наспрам њега играчи Анголе, Филипина, Италије, Шпаније или САД - он се не зауставља!

Богдановић је кумовао првом тријумфу самосталне државе Србије над најмоћнијим тимом света, односно победи која се чекала још од оног четвртфинала Светског купа 2002. у Индијанаполису. Сетићемо се да је тада Милан Гуровић играо као у трансу и управо хицима са дистанце разбио НБА звезде. Богдановић је у претпоследњем мечу на турниру убацио 28 поена, уз чак 7/14 за три поена, шест асистенција и четири скока, чиме је поново отишао изнад свог кошгетерског просека од 20,7 поена до ове утакмице! Могао је ово да буде његов турнир, да коначно одведе Србију до трона и почасти се МВП титулом, али остаће ово само једна лепа успомена и ништа више...

Могло је и требало је да буде меч који ће затворити првенство, не да се у оваквим условима састају дуго типована два највећа кандидата за титулу. Није ту било ни довољно неизвесности, спортске напетости тек на моменте, а ни праве такмичарске кошарке за уживање. Истина, нешто мало навијача на трибинама и милионски аудиторијум крај малих екрана могао је да ужива у бравурама српских асова. Признаће то многи сада, иако су вероватно и даље љути на своје идоле што им нису пружили више среће у овим данима Мундобаскета, сваки поен испратили су баш као да је финале, или макар борба за бронзану медаљу и у себи се нервирали што се све ово не дешава у недељу поподне... 

Један дан више за одмор дефинитивно је дао играчима Србије време за психички опоравак после свега, да се прикупи снага и изађе на паркет како би се бар једна светска кошаркашка сила надиграла. Као да су им се кроз главу вртеле секвенце оне Ђорђевићеве поруке: "Ако се сретнемо, нека им је Бог у помоћи". Јер, како су Орлови изгледали на паркету током историјских уводних десет минута, деловало је да се Америма спрема својеврсни потоп. Богдановић ужарене руке, са четири далекометна пројектила и чак осам тимских погодака за три поена и резултат 32:7!

Одбрана на оном нивоу који се тражио против Шпаније и Аргентине, играчи максимално опуштени, шаке подешене да запале мрежице... Није то, наравно, био ни реалан показатељ односа снага, нити се очекивало да ће раздаљина од чак 25 поена остати актуелна на истеку времена. Да је ова утакмица заиста била ролекостер помешаних осећања видело се већ у наредној деоници, када су Американци узвратили истом мером, постигли 33 и дозволили само 12 поена, па је на полувремену Србија имала само четири поена више (44:40). Разиграли су се Крис Мидлтон, Кемба Вокер и Мајлс Тарнер, па је утакмица поново добила неизвесну црту. 

Селектор Александар Ђорђевић је за ову утакмицу на хлађењу оставио капитена Мирослава Радуљицу, те Марка Гудурића и Стефана Бирчевића. У знатно скраћеној ротацији било је нешто лакше, Србија је поново имала свој идентитет и игру. Баш како смо и најавили, Никола Милутинов и Бобан Марјановић добро су намучили такмаца у рекету, док је Владимир Лучић коначно одиграо нападачку ролу каква се цео турнир чекала. Његових 15 поена из другог плана, баш колико су заједно скупили двојица високих момака под кошем, уз укупно седам ухваћених лопти. Василије Мицић је своју можда и последњу утакмицу на турниру (ускоро ће се знати да ли се враћа у Србију због смртног случаја у породици) одиграо врло добро и убацио 10 поена, док су Стефан Јовић и Никола Јокић имали по девет поена с тим што је први играч Денвера поделио и седам асистенција. Амери су имали четворицу играча са двоцифреним учинком. Богданов и Бјеличин саиграч из Сакрамента Харисон Барнс убацио је 22 поена, Кемба Вокер је дописао 18 поена и осам асистенција, док је Крис Мидлтон имао 16, а Мајлс Тарнер 10 поена...

Утакмица се после свега решавала у последњем минуту. Вокер је тројком на улазу у завршних 60 секунди довео САД на само четири поена заостатка (91:87), да би Богдановић потом био половичног учинка с пенала, што је недуго затим поновио Џо Херис. Јокић је онда био максималан са црте и то је практично био крај. Победа је уписана!

Још једном, остаје жал што није било за титулу...

Извор: моззартспорт/Б92/мондо.рс

Фото: ФИБА Баскетбалл