БиХ им више личи на сеоску пијацу него на државу

Босна и Херцеговина у очима политичара из држава у региону више личи на сеоску пијацу, него на озбиљну и самосталну државу, те се због тога и многи односе према њој и њеним државницима као према излапјелим маторцима који немају појма ни шта желе, ни шта причају.  

Босна и Херцеговина 10.09.2019 | 08:01 Колико нас озбиљно схватају најбоље осликава чињеница да ријетко када неки челник или високопозиционирани политичар из држава у региону дође у званичну посјету БиХ и састане се са члановима Предсједништва БиХ.

Додуше, у ово се не рачунају посјете званичника из Србије и Хрватске, који редовно долазе у Бањалуку, односно Мостар, како би се састали са српским или хрватским политичарима.

Ове посјете се никако не могу убројати у државничке јер и српски, али и хрватски званичници том приликом не посјећују државу БиХ, већ искључиво представнике српског или хрватских народа у овој земљи.

Па, колико се БиХ онда уопште може назвати државом и ко је крив за то – домаћи политичари или они из региона или свијета?

Ко би је озбиљно схватио?

Универзитетски професор и политички аналитичар из Загреба, Жарко Пуховски, истиче да не треба много мудрости да се одговори на ово питање.

– Ко би озбиљно схаватао државу коју озбиљно не схватају ни њени политичари – пита се Пуховски.

Он истиче да стране дипломате и политичари из региона имају пуно право да схватају неозбиљно БиХ, јер им тај легитимитет дају лидери ове државе.

– Не можете очекивати да људи извана озбиљно схватају земљу коју њено властито државно водство не признаје или је не схвата озбиљно. Они који живе ван БиХ на њу не гледају као цјелину, већ је виде у комадима – хрватски комад, српски комад и бошњачки комад. Кључни проблем је то што изнутра нико не заступа БиХ, на начин како би то требало, да би се она схватила озбиљно као држава – сматра Пуховски.

Он истиче да оног момента када политичари из БиХ почну да прихватају ову државу озбиљно, тада ће се и слика о њој променити у очима домаће, регионалне и међународне јавности.

Пуховски истиче да се не може сада приговарати Хрватској или Србији због њиховог односа према БиХ, ако се ни њени домаћи политичари ништа другачије не односе према њој.

– Како озбиљно схватити државу у којој српски члан Предсједништва БиХ заступа хрватску мањину. Дакле, не конститутивни народ, као што то каже Дејтон, већ мањину. Или у којој члан Предсједништва за свој главни град не каже да је Сарајево, већ Београд. Или, како схватити озбиљно државу у којој политичар који се налази у њеном самом врху, мислим на лидера СДА Бакира Изетбеговића (бившег члана Предсједништва), каже да је његов отац оставио ту земљу у аманет турском предсједнику – истиче Пуховски.

Он додаје да када се у обзир узму све ове чињенице, потпуно је неозбиљно очекивати од било кога у свету да БиХ схвати озбиљно.

Јањић: Појединици се понашају као да рат није готов
С друге стране директор Форума за етничке односе из Београда, Душан Јањић, сматра да је однос према БиХ опредијељен оним што су политике тих политичара и њихових држава.

Он истиче да политичари из Македоније, Црне Горе и Словеније имају другачији став према БиХ, од оног који имају функционери из Србије и Хрватске.

– Македонија, Црна Гора и Словенија желе што већу нормализацију односа са БиХ као државом у цјелини. Што се тиче Хрватске и Србије, посебно у задњих пар година, дошло је до пораста популизма и десничарства, како код ХДЗ, тако и код Вучићевог (Александар Вучић, председник Србије, оп.аут.) СНС и уопште јавности – истиче Јањић.

Он додаје да су се ове две државе вратиле на оне позиције прије Дејтона. То значи, како истиче Јањић, да се покушавају реактивирати старе политике јер су уверени да ће доћи до ревизије односа у БиХ.

– Ту наравно свако има своје различите планове. Па сјетите се само да се хрватски премијер Андреј Пленковић, након доласка на власт, обрео у Сарајеву и најавио активну улогу Хрватске у промјени Устава БиХ. С друге стране појавио се предсједник Србије Александар Вучић са причом како признаје БиХ и намерава инвестирати у њу “са својим партнером Додиком и Републиком Српском, која постаје приоритет. Дакле, фокус је на дио државе – истиче Јањић. 

Он каже да се поједини политичари у Загребу и Београду понашају као да рат у БиХ још није завршен. Јањић истиче да у сваком случају нико не уважава БиХ на начин на који би једну државу требало уважавати.

– То напросто не представља политику која омогућава грађанима БиХ да пробају да изађу из блокаде у којој тренутно живе-  поручује Јањић.

Бећировић: Регионална сарадња је важна

Директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, Зијад Бећировић, истиче да треба кренути од тога да државе у региону нису настале као посљедица унутрашњег консензуса, иако су све формално имале референдум о независности и самосталности, осим Србије.

Када се говори о њиховом настанку ради се, пре свега, како наводи Бећировић, о вољи великих сила и повољном међународном контексту, а то је пад Берлинског зида и распад СССР.

– Због тога је свим овим земљама пуно важније шта се о њима мисли вани него унутар земље. Реално, нико никога у цијелом региону не узима превише озбиљно или како би требало – истиче Бећировић.

Он додаје да се углавном ради о недовршеним државама, које су формално независне и самосталне, али је тај процес непотпун и незавршен, а најмање савршен.

Бећировић каже да се поставља питање колико је успјешно реализовано осамостаљивање и независност појединих држава. Он сматра да је кључни проблем тај што се послије дезинтеграције те земље нису нигдје интегрирале, зато је процес придруживања ЕУ од изузетне важности.

Бећировић истиче да је због тога важна и регионална сарадња, јер је познато да се 70-80 одсто робне размјене одвијају у региону и ту сарадњу треба јачати.

– Ради се о врло комплексним односима међу земљама, иако на први поглед ти односи изгледају врло једноставни. Неспорено је, да је БиХ међународно призната држава. Проблем, не само БиХ, је у томе да нема изграђене државне институције, а врло често појединци себе сматрају институцијом у стилу “држава – то сам ја“ – каже Бећировић.

Пубертетско стање држава

Говорећи о односу Србије и Хрватске према БиХ, Бећировић сматра да то није никаква новост.

Хрватска се, по његовом мишљењу, само реторички жели приказати као велики пријатељ БиХ.

– Обично ко превише говори о пријатељству, њега по обичају тада има најмање. Хрватска (зло)употребљава своје чланство у ЕУ и НАТО када је у питању однос до БиХ. Занимљиво је, како је Хрватска искористила кооперативност српске заједнице у Хрватској у процесу придруживања ЕУ, да би касније се положај те заједнице алармантно погоршао. Врло лоше се односи према БиХ у билатералним разговорима- тврди Бећировић.

С друге стране, како наводи он, Србија се својим односим према БиХ позива на специјалне односе са Републиком Српском.

У основи ништа не би требало бити спорно када поједини  актери не би имали скривене намере. Међутим, по Бећировићу, овде је питање међусобног поверења, јер се појављује неповерење и скривене намере.

– Све ове државе су у неком „пубертетском“ стању и вероватно ће еволутивни развој донијети далеко квалитетније, садржајније, пријатељскије и односе са пуно више поштовања, уважавања и повјерења – закључује Бећировић.

(Српскаинфо)