Дејтон је зауставио рат, политичари нису ништа урадили

- Многи ће рећи да је Дејтонски споразум врло успјешан, али моје мишљење је да је једини успјех, који је донио Дејтон, то што је заустављен рат - оцјена је америчког потпуковника ,који је службовао и у БиХ.

Босна и Херцеговина 10.09.2019 | 07:49 Пензионисани потпуковник америчке војске др Стеван Олуић  каже да је једини успјех који је донио Дејтон то што је заустављен рат у БиХ. 

Олуић, који је српског поријекла и који је био у америчкој војној мисији 1996. године, као дио ИФОР-а, са НАТО-ом, наводи да је видио све овдје у БиХ, од буквално стварања државе па све до данас.

"Многи ће рећи да је Дејтонски споразум врло успјешан, али моје мишљење је да је једини успјех, који је донио Дејтон, то што је заустављен рат, за шта су сви били спремни у том тренутку", казао је Олуић, гостујући синоћ у Дневнику 2 БН ТВ.

Додаје да, "иако су сви мислили да ће политичке структуре, која ће преузети вођење земље на прави начин, посебно три народа која су до јуче ратовала, нису скоро ништа урадили". 

"Оно што смо видјели, па и ја сам, а и по мом личном искуству, што сам иначе изнио у мом докторском истраживању о БиХ, то је, да је дошло до консолидације моћи ентитета, било у политичком или економском смислу. Политичка ситуација која је произашла из грађанског рата није била добра. Требало је правити доста политичких компромиса и договора, али то није урађено. Било како било, веома је чест случај, да одлуке које се доносе и рјешења која се проналазе за добробит ове државе налазе се ван граница БиХ, дакле долазе споља, наметнута од стране међународних фактора, ЕУ. САД, Русија", казао је Олуић, додајући да је Кина сад један од битних фактора на свјетској сцени, као и да Турска такође има уплетене своје прсте овдје...

Он упозорава да је неопходно направити неку врсту националног идентитета и јединства како би било напретка.

"Веома је тешко бити превише оптимистичан, мада знам неке људе који кажу да има разлога за оптимизам".

И директор Института за стратешке студије у Вашингтону Грегори Копли не види никакав напредак у БиХ.

"Не видимо јединствену владу за читаву државу. БиХ је и даље поларизована, тако да је земља заглављена у тој подијељености још од краја рата. Према томе веома тешко је видјети било какав искорак напријед, све док тог неког, тако да га назовемо, националног идентитета", казао је Копли гостујући у Дневнику 2 БН ТВ.
.
"Мислило се да ће ЕУ бити тај фактор, који ће ујединити народе у овој земљи, али се показало да то није случај, јер и сама ЕУ постаје дисфункционална, поготово што се тиче економије, тако да је све теже самој БиХ да живи и преживи.", казао је Копли.

Он сматра да БиХ која мора да пронађе неко дуготрајно рјешење, а нека од тих решењам како каже, би могла да буду прилично болна.

Професор колеџа у Њујорку др Џеферсон Адамс каже да ни он није баш оптимиста.

"Ја сам први пут дошао овдје, на ово подручје и пошто сам историчар, осјећам се отприлике као Ото фон Бизмарк око Берлинског конгреса 1878. године, тако да бих волио да сам оптимистичан у мојим процјенама, али ево, поновићу и ја, ствари су овдје прилично ''натегнуте''. Видите и сами проблеме у много развијенијим и уједињенијим државама, тако да бих и ја могао да се умногоме сложим са мишљењем колеге Коплија, са његовим песимизмом, мада бих искрено волио да будем оптимиста", казао је Адамс гостујући синоћ у Дневнику 2 БН ТВ.

Како виде будућност западног Балкана, Олуић је рекао да је то веома тешко питање.

"Будућност лежи у томе да људи који живе овдје вјерују у будућност региона. Никад нећу заборавити следеће.... Много сам пута био овдје, као официр америчке војске, не само у ИФОР-у, по завршетку рата, него сам и неколико година касније поново био и разговарао сам са многим мојим колегама, било у Федерацији БиХ, било у Републици Српској, са политичарима, са припадницима војске, па онда и у Београду такође или са људима у смбасадама. Сви се слажу око овога – никад нећемо сазнати шта смо све могли да будемо и урадимо заједно. 

Посебно су тако причали мало старији људи, који се сјећају Југославије. Јер, кад бисте могли да замислите Југославију данас, какав економски потенцијал је имала, природна богатства и то не само материјална богатства, него и људска, то је невјероватно. А сад, шта видимо? Највећи проблем свих је – млади људи одлазе. Ако немате наду у боље сутра, ту где сте, ако не можете да подижете породицу на свом, онда идете на неко друго мјесто. То једноставно мора овдје да се преокрене. Морају сви да виде ту врсту потенцијала, да могу да живе овдје, да заснивају породице, да могу нормално да живе, у крајњој линији", казао је пензионисани потпуковник америчке војске.

Професор Адамс одговара да би волио да каже да очекује свијетлу будућност западног Балкана.

."Када говоримо о западном Балкану, говоримо о свакој држави посебно и можете да примијетите да нема јединства у самим тим државама. То најбоље видите кад дођете у овај дио свијета и веома је тешко уопште предвидети шта долази за западни Балкан", казао је он.

Копли је рекао да није ни песимиста ни оптимиста када је у питању западни Балкан.

"Шта видимо сад? Руско-кинески савез, заједно са Турском, у ствари посебно Турска и Русија желе да имају све већи утицај на западном Балкану. Према томе, овај простор поново постаје граница између истока и запада. То би могло да буде искоришћено позитивно или негативно од стране Србије и српског народа, генерално. Исто тако, ову ситуацију и САД могу да искористе на позитиван начин. Сматрам да ниједна земља региона не може да рачуна на ЕУ, на њену економску помоћ у будућности", казао је Копли, гостујући синоћ у Дневнику 2 БН ТВ.

БН ТВ