СП: Пау није ту, а српским центрима сијевају муње из очију!

Очекује се да Плави у недељу у борби за прво место у групи имају превласт у игри испод коша и да би ту могли да направе кључну предност.

Кошарка 07.09.2019 | 22:45 Да ли нас не воли, или нас много поштује па воли да игра против нас? Или је једноставно превише добар. Па макар имао 21 и 39 година. Пау Гасол је играч кога не желите да видите преко пута и то траје деценијама, могли смо то много пута да се уверимо. Шпанија са њим и без њега није иста екипа. Другачији је мирис, укус и шмек тог тима. Па играо Марк, Серхио Љуљ или на клупи седео Скариоло. Најважнији састојак није у црвеној чорби. И то се да осетити…

Част и Марку Гасолу који је изванредан играч, али онај "главни" Гасол није ту да газдује рекетом. Тата репрезентације Шпаније. И одмах све изгледа далеко светлије и лепше по све друге репрезентације. Па и по нашу пред недељни обрачун. Иако Србија дуго није изгледала овако моћно, иако ће многи рећи "Па боље да игра, да и њему покажемо шта знамо"... Ипак је боље што је ван паркета и пре свега ван рекета. Што је сигурно, сигурно...

Поготово зато што наши центри играју тако како играју и праве велику разлику.

Не могу Шпанци на овом турниру да рачунају ни на Николу Миротића, Серхија Родригеза, Алекса Абринеса, Сержа Ибаку. Али... Пау је посебно прича. Замислите само на секунд да је Пау у овој репрезентацији Шпаније. Све би изгледало много другачије, и без ових других поменутих изостанака. Јесте Рики Рубио вођа овог састава уз Марка и Серхија Љуља, те превејаног Рудија Фернандеза, али сви они изгледају као да им нешто недостаје.

Када кажемо Шпанија - мислимо Пау Гасол. И није се још ни приближавало Светско првенство у Кини он је већ рекао да жели да игра. Међутим, операција ноге му је стала на тај пут. Иако има 39 година, жеља није била упитна. А већ је најавио да једва чека да са 40 заигра у Токију на Олимпијским играма. Питамо се само докле ће играти? Каква је то страст према репрезентативном дресу…

Са репрезентацијом је освојио четири златне, три сребрне и четири бронзане медаље. Био је првак света у Јапану 2006, три пута је био првак Европе и два пута други на Олимпијским играма. Био је најбољи стрелац Евробаскета 2003, био је МВП Светског првенства у Јапану, најбољи стрелац и најбољи играч Евробаскета 2009, најбољи стрелац и најбољи играч Евробаскета 2015...

Види се на овом првенству да Шпанци нису ни изблиза опасни као раније. Један део иде на то што је Љуљ у слабијој форми па је и цео тим мало “изгубио” на оштрини, иако Рубио даје врло добар ритам. А други и битнији разлог је мања доминација Фурије испод коша од оне на коју смо навикли. Уско повезаном са поменутим изостанком Пауа.

Марк је светски играч, страшан високи торањ, али није толико поуздан као његов брат што се дало видети у утакмици као што је била ова против Италије. Није успео да се упише у стрелце све до самог краја утакмице, тачније на минут пре краја, а пре тога практично ништа није урадио. Као да није био на утакмици. Могао је страшно да кошта своју репрезентацију. Све што је урадио на крају била су та два, додуше битна, поена и на њима се задржао. Види се његова снага, зна се и да је напредовао веома у шуту за три поена, али колико год био добар играч није баш толико добар као његов брат.

Под кошем је наравно и млади Ернангомез, велики таленат, данас је успео да надомести слабију партију Марка, али утисак је да ће Србија у недељу имати превласт у игри испод коша. И то приличну, барем на папиру и у теорији.

Италијани су врло танки у том делу и нису успели да направе проблем Шпанцима, али видећемо како ће се Марк Гасол и Хуанчо носити да Николом Јокићем, Бобаном Марјановићем, Николом Милутиновим и Мирославом Радуљицом?

Е, зато дајемо толико на значају чињеници да Пау не игра на овом шампионату.

Србија је толико моћна у рекету да може много да науди Фурији у недељу у борби за прву позицију у групи и да јој нанесе много боли у том сегменту. Има наша репрезентација више опција, чак и када игра са Јокићем на четворци па практично имамо и два центра у исто време. Знао је и Бирчевић да се помера на три, као и Бјелица. То су екстремно високе поставе. Имају Шпанци још неке високе играче који би могли да припомогну, попут Виктора Клавера, Пјера Ориоле и Вилија Ернангомеза, али има Србија поред поменуте четворке и Бјелицу и Бирчевића. На папиру смо јачи “унутра”.

Када видимо Јокића како проиграва цео тим, па и Марјановића, Радуљицу или Милутинова, то је нешто што само имају Орлови и нико више. Права реткост и екстреман квалитет. И то ће морати да се користи максимално.

Србија је највиши тим на шампионату (скок би требало да буде на нашој страни), а када у рекету код Шпанаца нема Пауа да оним његовим лудачким погледом застраши све противнике, па и оне неустрашиве, све ће то ићи много лакше. На све то нашима у Кини севају муње из очију.

Видимо се у недељу.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс