Метеоропате се свакодневно жале љекарима у БиХ

Иако ће многи у нашој земљи рећи како се најлакше "жалити на вријеме" или лоше психофизичко стање приписати биопрогнози, метеоропатија није измишљено психичко стање, већ велики доказ људске повезаноти са природом од које пате људи широм свијета те све више Босанаца и Херцеговаца.

Босна и Херцеговина 31.08.2019 | 12:20 "Жигају кости, киша ће", реченица је коју често можемо чути од нана, деда, пријатеља, колега, родитеља и често је многи сами себи говоре. И није случајност што 24 сата послије облаци донесу падавине и пад температуре, говоре нам стручњаци у области метеорологије. Једнако није случајно зашто прољеће и сунце доносе свјежину и боље расположење.

Свака трећа особа метеоропата

Сабина Хоџић, помоћница директора у Федералном хидрометеоролошком завода, говори нам како, ма шта појединци мислили, вријеме итекако утиче на здравље и свака временска појава дјелује на људе. Како каже, свака трећа особа у свијету спада у скупину метеоропата.

"Биопрогноза садржи опис метеоролошке ситуације и она обично најављује долазак временских прилика које наредних дана могу повољно или неповољно утјецати на људско здравље. Циљ те прогнозе јесте да се људи организују, предузму неке превентивне мјере и заштите своје здравље.

Готово сви људи на одређени начин реагују на неповољне временске услове. Ријетко се ко добро осјећа за вријеме спарине или изразито високих и ниских температура. Метеоропате су управо људи код којих се јавља погоршање основне болести, а везано за лоше временске услове.

Обично се те тегобе јављају код наглих промјена температура ваздуха, код наглог пада атмосферског притиска или приликом пораста влажности ваздуха. Такође на здравље може утицати и промјена вјетра. Обично је то вјетар јужног смјера.

Управо су неки топли вјетрови повезани с нервозом, агресивношћу, депресијом и смањеном концентрацијом. Осим тих учинака које имају на расположење и понашање, постоји неколико стања која се могу јавити или погоршати зависности од временских услова. Имамо ту поремећај спавања, главобоље, мигрене...", прича нам Хоџић.

Из Дома здравља Кантона Сарајево сазнајемо како се љекарима породичне медицине свакодневно јављају метеоропате са тегобама због лоших временских прилика.

Специјалиста породичне медицине Хасиба Еркочевић каже нам како је парадокс што су се људи развојем цивилизације, а посебно развојем и напретком многобројних технолошких помагала, јако удаљили од природе.

"Природа, којој као људска бића припадамо, пролази кроз сталне циклусе, прије свега годишња доба, а свако од њих са собом доноси своје карактеристике у смислу различитих метеоролошких прилика које неријетко могу бити неповољне временске прилике и неповољно утицати на наше здравље.

Свака особа на неки начин осјети или реагује на неповољне временске прилике, али да би некога заиста прогласили метеоропатом и рекли да има такозвану 'болест времена', појава здравствених тегоба или погоршање основне болести мора бити повезано са неповољним временским приликама.

Под тим неповољним временским приликама мислим на високу или ниску температура и влажност ваздуха, појаву вјетра, висок или низак атмосферски притисак, падавине, грмљавине, позитивну или негативну јонизација ваздуха, количине дневног свјетла... Додатни фактори су и појава веће концентрације полена, прашине и других онечишћења у ваздуху.

Осим на здравствено стање, ови фактори могу неповољно утицати на расположење, понашање, као и на опште тјелесно стање организма сваке особе. Карактеристика метеоропата јесте да се здравствене тегобе јављају 24 до 48 сати прије појаве неповољних временских прилика, а попуштају са престанком дјеловања неповољних временских прилика", појаснила нам је докторица Еркочевић.

Удаљавање од природе

Статистика каже да су најчешће метеоропате особе средњих година женског спола, старије особе оба пола те хронични болесници.

Еркочевић нам говори како су метеоропате које она свакодневно среће у амбуланти најчешће особе које болују од хроничхих незаразних обољења без значајне разлике на доб и пол. Неријетко је ријеч и о особама које се лијече због анксиозних стања и депресије.

"Карактеристично је и то да особе које се лијече због респираторних обољења попут хроничне опструктивне плућне болести, бронхитиса или астме, усљед повећане влажности ваздуха осјете погоршање дисајних тегоба. Код особа које се лијече од кардиоваскуларних обољења долази до појаве аритмија, осцилација у висини вриједности крвног притиска...

Теоретско стручно медицинско образложење за појаву метеоропатије је на нивоу централног нервног система и то тачније на нивоу хипоталамуса и хипофизе. Тако, напримјер, пад температуре ваздуха доводи до појачаног лучења адренокортикотропног хормона, познатијег као хормон стреса, који даље може проузроковати код особе осјећај унутрашњег немира, тјескобе, раздражљивости и слично.

Такође се смањује лучење ендорфина који има улогу у толеранцији особе на бол, те се посљедично праг боли смањује, улогу у јачању имунитета и одржавању доброг расположења. Овим механизмом се повећава осјетљивост како мишићног, тако и тетивног и нервног система на бол, што у коначници може довести до појаве главобоља, болова у мишићима, зглобовима, костима...", казала нам је Еркочевић.

Тегобе у метеоропатији могу се разврстати у групу менталних тегоба и физичких тегоба, али код пацијената се најчешће јавља комбинација различитих тегоба.

"Желим нагласити да је метеоропатија код пацијената у амбуланти породичне медицине прилично заступљена. Директна је посљедица модерног стила живота и нашег удаљавања од природе. Проводимо превише времена у затвореним, климатизираним и вјештачки освјетљеним просторима, а све то смањује способност нашег организма да се адаптира на метеоролошке прилике.

Неопходно је радити на превенцији и очувању личног здравља, радити на јачању имунитета, пронаћи довољно времена за боравак у природи при свим атмосферским приликима. Потребно је радити на промјени личног стила живота у смислу практиковања здраве исхране, довољне физичке активности, престанка пушења и конзумације алкохола, а особе које имају неку хроничну болест морају редовно користити препоручену терапију, спроводити савјете љекара и редовно се јављати на контролне прегледе код својих породичних љекара. Још једном морам подсјетити на значај повратка природи као и прилагођавању ономе што нам природни циклуси доносе", апострофирала је на крају Еркочевић.

Како нам појашњава Хоџић из Федералног хидрометеоролошког завода, на основу прикупљених параметара из мреже станица и синоптичке ситуације, биометеоролози прате да ли долази циклона или антициклона те какво вријеме нас очекује и како би могло дјеловати на људе.

Протеклих дана влада релативно повољна биопрогноза. Хоџић каже како у посљедње вријеме највеће тегобе код метеоропата изазивају разлике у темпратури, а због јутарњих магли у централним дијеловима земље хронични болесници би могли осјећати тегобе.

Извор: Клиx