Прича: Крећемо - Србија до Пекинга!
Мало ко у овом тренутку може да се похвали чињеницом да има ростер са застрашујућим нападачким и врло добрим дефанзивним потенцијалом, а Ангола на почетку мора да буде само јачи тренинг за улазак у прави ритам.
Кошарка 30.08.2019 | 23:07
Чекању је напокон дошао крај и Србија ће у суботу од 9.30 по средњоевропском, а 15.30 по времену у Фошану против Анголе започети мисију одбране сребра освојеног у Мадриду 2014, уједно и офанзиву на прво светско злато после 17 година.
Капитен Мирослав Радуљица, а онда Стефан Јовић, Василије Мицић, Богдан Богдановић, Марко Гудурић, Владимир Лучић, Стефан Бирчевић, Немања Бјелица, Никола Јокић, Никола Милутинов, Марко Симоновић и Бобан Марјановић. На клупи Александар Ђорђевић и сјајан тим стручњака, спремних за можда и највећи изазов ове генерације!
Србија ће на другом узастопном сусрету најбољих планетарних селекција играти у атипичној композицији са по шест спољних и унутрашњих играча. Овакав концепт био је у главама свих људи из стручног штаба због немерљивог квалитета и разноврсности центарске линије и конкуренције у којој су најбољи центар света, једна од најбољих европских петица тренутно, специјално оружје од 221 центиметра и капитен, чије су најбоље партије у каријери виђене управо у репрезентативној опреми.
Ни селектор, али ни сами играчи, нису желели да на пут у Кину пођу са сазнањем да је коначни списак последица узрочно-последичне везе, где су повреде кројиле изглед тима. Прво због Милоша Теодосића, онда и због Драгана Милосављевића, за кога се практично још у фебруару знало да ће бити сигуран путник за Шењанг, касније и Фошан, пошто је својим залагањем, енергијом, играчким квалитетом и значајем у тиму купио своју карту за пут на други крај планете. Говорио је о томе и селектор - његова је идеја била да се у Шењанг дође са 14 играча и онда до последњег тренутка бира коначни списак играча. На крају су повреде дириговале свој ритам и одлучиле другачије.
Због чињенице да су у неком тренутку били ван строја још и Лучић, Мицић, Бјелица и Милутинов, селектор је инсистирао на томе да се у авиону нађе и трећи физиотерапеут, како би играчи имали пуну и адекватну подршку током фазе опоравка и припреме за велике напоре. Како су на последњем припремном турниру лоше сигнале свог тела осетили Богдан Богдановић, кога су мучила леђа, те Немања Бјелица, коме се вратила хронична упала, односно циста код колена, Србија кадровски и даље није потпуно спремна, али ће морати у суботу да изађе на црту Анголи и званично отвори завршни турнир Светског купа.
Доста тога је атипичног у редовима Србије. Од селекције, до ствари иза клупе које можда нису видљиве оку просечног гледаоца. Али можда је баш то модел којим ће Орлови после 17 година поново завршити испред конкуренције. Неће то, јасно је свима, бити нимало лак задатак, али Србија живи и после Теодосића и Милосављевића, јер на окупу има добро попуњен састав и код противника несумњиво изазива озбиљну дозу опреза, па чак и страхопоштовања. Јер, мало ко у овом тренутку може да се похвали чињеницом да има ростер са застрашујућим нападачким и врло добрим дефанзивним потенцијалом.
Нажалост, није се испунио вишегодишњи сан комплетне нације да на једном месту види најјачи српски тим, састављен од крема српске кошарке, асове које и даље актуелни светски, олимпијски и европски вицешампион има да понуди. Али нико се ни у овој ситуацији неће осећати као фаворит против оваквих Орлова, чак ни Амери, иако су они и даље први кандидати за злато. Како су то рекли Богдановић и Ђорђевић уочи поласка за Шењанг, Амери остају на папиру и даље испред конкуренције.
Моћ српског арсенала видели смо током уигравања за последњи дан августа и меч против Анголе. Србија је после Акрополис купа била на свих седам победа и просек од преко 88 убачених поена, иако је за противнике имала два пута Литванију, Грчку, Италију, Турску... Истим ритмом наставила је и у Шењангу, где је без већих проблема, у скраћеном ростеру надиграла Азуре још једном, а онда и Нови Зеланд и Француску у генералној проби за Мундобаскет.
„Изгледамо добро. Остварени резултати на припремама значајни су за стварање победничког менталитета. Врло је важно да навикнемо да побеђујемо и надам се да ћемо наставити у овом ритму“, каже Владимир Лучић.
Никола Јокић је са собом донео толико чекану другу димензију кошарке и с њим на паркету Орлови изгледају баш моћно. Играч Јокићевих квалитета и калибра права је реткост. Спада у пробрану групу јединствених асова који својим присуством на терену мењају ток утакмице.
„Једва сам то чекао. Мени је то била једна од највећих радости да играм са њим. То је невероватно. То је други ниво. Највише ме одушевљава лакоћа са којом он игра. Мени је то невероватно. Ја играм на неки начин талентом, али то што он то је други ниво“, поручио је Василије Мицић.
По први пут ће селектор Ђорђевић на располагању имати Јокића и Бјелицу као двојицу кошаркаша те врсте. Немања Бјелица је за кратак временски рок показао колико је екипи недостајао у Истанбулу и раније у Рију и зашто је такође међу онима чији је спој играчких квалитета невероватан и изван свих номиналних токова. Штета је што га је повредила задесила баш сада, али очекује се да би од сусрета са Филипинима или Италијом требало да буде у пуном такмичарском ритму. Када Јокићу и Бјелици прикључите и Богдана Богдановића, са првокласним шутерским карактеристикама, добија се коктел офанзивних могућности и ширина за највише домете. Богдановић је био играч са највише поена у рукама, али се видело да још није на максимуму својих могућности и да оно право планира да изнесе на сто (читај: терен) када Србији буде најпотребније.
У идеалној ситуацији квартет кошаркашких велемајстора употпунио би Милош Теодосић, али терет његове улоге мораће да поделе Стефан Јовић и Василије Мицић. Иако је играчки најближа тој улози, суперзвезда Анадолу Ефеса још се тражи у дресу Србије. Свестан је и он очекивања јавности, али и да за њега ради време и да не мора ништа ником да доказује, те да ће добре игре у репрезентацији доћи. Прошао је кроз тешку, дугу и напорну клупску сезону у којој је дотакао нове висине, постао шампион Турске и профилисао се међу најбоље плејмејкере Европе, што је узело маха. Добио је више слободних дана због приватних обавеза, добио ударац који га је накратко избацио из такта, али подиже форму и може да радује то што је и даље пун самопоуздања, енергије и мотивације да покаже колико вреди.
Јовић је био у границама своје репрезентативне улоге, поготово оне из Истанбула 2017, али како је улог на овогодишњем Мундобаскету већи, тако и његова одговорност прогресивно расте. Мицић и он су у руке добили кључеве ове екипе, једини су класични организатори и знају колико се од овог тима очекује и какве су жеље нације. Није лако носити то бреме на својим леђима, али ово је ситуација када се рађају идоли, шампиони. Несумњиво је да ће им, као и целој екипи, недостајати Теодосићева чистокрвна класа и невероватан потенцијал који има у својим рукама и глави.
„За девет утакмица, колико се надам да ћемо играти у Кини, може да се одигра и са петорицом играча и терет може да се изнесе на прави начин. Важно је да и поред тога што смо десетковани намећемо ритам и наш стил игре, да се доста дели минутажа, односно да се распоређује у односу на тренутак утакмице. Треба да останемо колико-толико свежи, јер на крају резултат ће бити примарна ствар која ће на крају да се гледа. Колико ко игра и како ће да се изнесе то на крају мислим да неће бити проблема“, сматра Мицић.
Дефанзивно, Србија је изгубила можда и кључног човека. Драган Милосављевић је требало да носи то жезло главног човека одбране и некога ко ће бити допунско гориво екипе у оба поља, играч задатка и специјалиста за одређене тактичке ситуације. Његов изостанак ће поново ићи преко леђа двојице плејмејкера, бар у смислу решавања одбрамбених задатака, али ће ту морати да помогну тек опорављени Лучић и Симоновић, иако ће они имати и својих обавеза на крилу, а можда чак и на крилном центру у појединим варијантама, с обзиром на тренутни изостанак Бјелице.
„Његова повреда ме је доста погодила, али такве ствари су нам у опису посла. Теодосићева повреда, као капитена и носиоца екипе, такође“, јасан је Лучић.
Из тактичког угла од Србије се може очекивати много тога у Кини. Стручни штаб је даноноћно смишљао све потенцијалне могућности овог изразито потентног и разноликог тима. Причао је о томе и селектор Ђорђевић, много је било тактичких померања играча у линијама, па су тако Радуљица и Јокић показали своје на позицијама четворке, Бјелица и Бирчевић као тројке, што би суштински могло да растерети Симоновића и Лучића, самим тим и остатак спољне линије. Али, како то обично иде, Ђорђевић није јавности открио све карте и иза кулиса, далеко од очију јавности стварале су се комбинације за разбијање противничких одбрамбених и офанзивних стратегија. Народски речено: „Тако смо у могућности“.
Селектор Анголе Вил Фојт свестсан је разлике у класи и да његов тим неће моћи превише у првом сусрету на турниру.
„Нажалост знам превише о вама, јер сте предобри. Гледао сам све припремне утакмице, с разлогом бројни људи очекују да Србија освоји Светско првенство. Веома талентован тим, чак и без Милоша Теодосића. Играју веома добро заједно, начин на који прате један другог, прослеђују лопту, дефанзивно, и огромни су. За нас је то изазов на неколико начина. Фокусираћемо се на оно што ми можемо да урадимо. Не смемо дозволити да нас ухвате у дуел са НБА играчима. Морамо играти на одређен начин и трудити се цео меч“, рекао је Фојт.
Причајући о тактичком надмудривању са Александром Ђорђевићем, некадашњи видео координатор Грега Поповича јасан је да Ангола нема шта да тражи против Србије у позиционом нападу, већ да је приступ једноставан - претрчи ривала, или ћеш бити прегажен.
„Морамо, сваки тим на СП има одређен стил игре. Због тога је забавно гледати. Знамо да ако покушамо да се надигравамо с њима неће бити сјано. Најбоље што можемо је да убрзамо игру, покушавати да их притискамо што више и елимишемо њихову висину у којој су у предности у односу на нас“.
У завршном мини-циклусу припрема противници су савршено били укомпоновани са оним што Орлове чека у групној фази. Нови Зеланд је донекле сличан Филипинима, погодило се да је Италија и други пут ривал у кратком временском периоду и Азури су се показали у бољем светлу што је и добра ствар за Србију, јер позива на опрез уочи њиховог коначног и најважнијег окршаја у последњем колу у Фошану, где ће се засигурно одлучивати о томе ко ће с врха Групе Д чекати наставак такмичења и имати шансу да и у наредној рунди себи утаба лакши пут до финала и медаље, у којем неће бити Сједињених Америчких Држава. Француска је сама по себи тежак и традиционално велики противник Србије, а упркос мечу са мало поена, грешкама на обе стране и неизвесној завршници - Србија је опет победила!
Што се самог шампионата тиче, Србији ће до почетка елиминационе фазе бити изузетно важна само два меча. Ангола, потом и Филипини на папиру треба да послуже као провере за лакши улазак у само такмичење, али и довођење целог тима у оптимални ритам и стање. Против Италије на крају групне фазе и велики дерби са Шпанијом у делу када се спајају Групе Ц и Д. Јер, како су преостали ривали из дела где је Шпанија још и Тунис, Порторико и Иран, Србија би уз по један јачи и екстремнији напор могла до дела жреба где нема САД.
У наставку потенцијални ривали могли би да буду, примера ради, Аргентина, Пољска или Русија у четвртфиналу, у полуфиналу неко из круга где су, између осталих, Грчка, Бразил, Литванија, Турска, Нови Зеланд, Црна Гора, Француска, Немачка, Канада, Аустралија... Дакле, све ривали које селектор Ђорђевић од почетка истиче као велике или фаворите из сенке на овом шампионату. Имена противника за свако поштовање, опрез, али не и за превелики страх. Јер Србија на овом турниру заиста може да добије сваког и снага ове селекције тренутно је немерљива. Можда ће слика бити јаснија док Мундобаскет заправо почне и видимо снагу осталих такмаца, али и реалну слику Србије.
Зато се искрено надамо да ће Србија наставити тренд ефикасних партија у Кини, да ће догурати до самог краја и да ће се на Далеком истоку окитити и тим, дуго чеканим златним одличјем.
Србија!
СРБИЈА - РОСТЕР ЗА МУНДОБАСКЕТ
Марко Симоновић 33 203 крило Цедевита Олимпија
Богдан Богдановић 27 198 бек Сакраменто Кингс
Немања Бјелица 31 209 крилни центар Сакраменто Кингс
Владимир Лучић 30 203 крило Бајерн Минхен
Мирослав Радуљица 31 213 центар Ђенгсу Драгонс
Стефан Бирчевић 29 210 крилни центар Партизан
Никола Јокић 24 213 центар Денвер Нагетс
Никола Милутинов 24 213 центар Олимпијакос
Василије Мицић 25 197 плејмејкер Анадолу Ефес
Марко Гудурић 24 200 бек Мемфис Гризлис
Стефан Јовић 29 199 плејмејкер Химки
Бобан Марјановић 31 221 Далас Маверикс
Селектор: Александар Ђорђевић
Извор: моззартспорт
Фото: ФИБА Баскетбалл
Коментари / 0
Оставите коментар