Priča: Krećemo - Srbija do Pekinga!
Malo ko u ovom trenutku može da se pohvali činjenicom da ima roster sa zastrašujućim napadačkim i vrlo dobrim defanzivnim potencijalom, a Angola na početku mora da bude samo jači trening za ulazak u pravi ritam.
Košarka 30.08.2019 | 23:07
Čekanju je napokon došao kraj i Srbija će u subotu od 9.30 po srednjoevropskom, a 15.30 po vremenu u Fošanu protiv Angole započeti misiju odbrane srebra osvojenog u Madridu 2014, ujedno i ofanzivu na prvo svetsko zlato posle 17 godina.
Kapiten Miroslav Raduljica, a onda Stefan Jović, Vasilije Micić, Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić, Vladimir Lučić, Stefan Birčević, Nemanja Bjelica, Nikola Jokić, Nikola Milutinov, Marko Simonović i Boban Marjanović. Na klupi Aleksandar Đorđević i sjajan tim stručnjaka, spremnih za možda i najveći izazov ove generacije!
Srbija će na drugom uzastopnom susretu najboljih planetarnih selekcija igrati u atipičnoj kompoziciji sa po šest spoljnih i unutrašnjih igrača. Ovakav koncept bio je u glavama svih ljudi iz stručnog štaba zbog nemerljivog kvaliteta i raznovrsnosti centarske linije i konkurencije u kojoj su najbolji centar sveta, jedna od najboljih evropskih petica trenutno, specijalno oružje od 221 centimetra i kapiten, čije su najbolje partije u karijeri viđene upravo u reprezentativnoj opremi.
Ni selektor, ali ni sami igrači, nisu želeli da na put u Kinu pođu sa saznanjem da je konačni spisak posledica uzročno-posledične veze, gde su povrede krojile izgled tima. Prvo zbog Miloša Teodosića, onda i zbog Dragana Milosavljevića, za koga se praktično još u februaru znalo da će biti siguran putnik za Šenjang, kasnije i Fošan, pošto je svojim zalaganjem, energijom, igračkim kvalitetom i značajem u timu kupio svoju kartu za put na drugi kraj planete. Govorio je o tome i selektor - njegova je ideja bila da se u Šenjang dođe sa 14 igrača i onda do poslednjeg trenutka bira konačni spisak igrača. Na kraju su povrede dirigovale svoj ritam i odlučile drugačije.
Zbog činjenice da su u nekom trenutku bili van stroja još i Lučić, Micić, Bjelica i Milutinov, selektor je insistirao na tome da se u avionu nađe i treći fizioterapeut, kako bi igrači imali punu i adekvatnu podršku tokom faze oporavka i pripreme za velike napore. Kako su na poslednjem pripremnom turniru loše signale svog tela osetili Bogdan Bogdanović, koga su mučila leđa, te Nemanja Bjelica, kome se vratila hronična upala, odnosno cista kod kolena, Srbija kadrovski i dalje nije potpuno spremna, ali će morati u subotu da izađe na crtu Angoli i zvanično otvori završni turnir Svetskog kupa.
Dosta toga je atipičnog u redovima Srbije. Od selekcije, do stvari iza klupe koje možda nisu vidljive oku prosečnog gledaoca. Ali možda je baš to model kojim će Orlovi posle 17 godina ponovo završiti ispred konkurencije. Neće to, jasno je svima, biti nimalo lak zadatak, ali Srbija živi i posle Teodosića i Milosavljevića, jer na okupu ima dobro popunjen sastav i kod protivnika nesumnjivo izaziva ozbiljnu dozu opreza, pa čak i strahopoštovanja. Jer, malo ko u ovom trenutku može da se pohvali činjenicom da ima roster sa zastrašujućim napadačkim i vrlo dobrim defanzivnim potencijalom.
Nažalost, nije se ispunio višegodišnji san kompletne nacije da na jednom mestu vidi najjači srpski tim, sastavljen od krema srpske košarke, asove koje i dalje aktuelni svetski, olimpijski i evropski vicešampion ima da ponudi. Ali niko se ni u ovoj situaciji neće osećati kao favorit protiv ovakvih Orlova, čak ni Ameri, iako su oni i dalje prvi kandidati za zlato. Kako su to rekli Bogdanović i Đorđević uoči polaska za Šenjang, Ameri ostaju na papiru i dalje ispred konkurencije.
Moć srpskog arsenala videli smo tokom uigravanja za poslednji dan avgusta i meč protiv Angole. Srbija je posle Akropolis kupa bila na svih sedam pobeda i prosek od preko 88 ubačenih poena, iako je za protivnike imala dva puta Litvaniju, Grčku, Italiju, Tursku... Istim ritmom nastavila je i u Šenjangu, gde je bez većih problema, u skraćenom rosteru nadigrala Azure još jednom, a onda i Novi Zeland i Francusku u generalnoj probi za Mundobasket.
„Izgledamo dobro. Ostvareni rezultati na pripremama značajni su za stvaranje pobedničkog mentaliteta. Vrlo je važno da naviknemo da pobeđujemo i nadam se da ćemo nastaviti u ovom ritmu“, kaže Vladimir Lučić.
Nikola Jokić je sa sobom doneo toliko čekanu drugu dimenziju košarke i s njim na parketu Orlovi izgledaju baš moćno. Igrač Jokićevih kvaliteta i kalibra prava je retkost. Spada u probranu grupu jedinstvenih asova koji svojim prisustvom na terenu menjaju tok utakmice.
„Jedva sam to čekao. Meni je to bila jedna od najvećih radosti da igram sa njim. To je neverovatno. To je drugi nivo. Najviše me oduševljava lakoća sa kojom on igra. Meni je to neverovatno. Ja igram na neki način talentom, ali to što on to je drugi nivo“, poručio je Vasilije Micić.
Po prvi put će selektor Đorđević na raspolaganju imati Jokića i Bjelicu kao dvojicu košarkaša te vrste. Nemanja Bjelica je za kratak vremenski rok pokazao koliko je ekipi nedostajao u Istanbulu i ranije u Riju i zašto je takođe među onima čiji je spoj igračkih kvaliteta neverovatan i izvan svih nominalnih tokova. Šteta je što ga je povredila zadesila baš sada, ali očekuje se da bi od susreta sa Filipinima ili Italijom trebalo da bude u punom takmičarskom ritmu. Kada Jokiću i Bjelici priključite i Bogdana Bogdanovića, sa prvoklasnim šuterskim karakteristikama, dobija se koktel ofanzivnih mogućnosti i širina za najviše domete. Bogdanović je bio igrač sa najviše poena u rukama, ali se videlo da još nije na maksimumu svojih mogućnosti i da ono pravo planira da iznese na sto (čitaj: teren) kada Srbiji bude najpotrebnije.
U idealnoj situaciji kvartet košarkaških velemajstora upotpunio bi Miloš Teodosić, ali teret njegove uloge moraće da podele Stefan Jović i Vasilije Micić. Iako je igrački najbliža toj ulozi, superzvezda Anadolu Efesa još se traži u dresu Srbije. Svestan je i on očekivanja javnosti, ali i da za njega radi vreme i da ne mora ništa nikom da dokazuje, te da će dobre igre u reprezentaciji doći. Prošao je kroz tešku, dugu i napornu klupsku sezonu u kojoj je dotakao nove visine, postao šampion Turske i profilisao se među najbolje plejmejkere Evrope, što je uzelo maha. Dobio je više slobodnih dana zbog privatnih obaveza, dobio udarac koji ga je nakratko izbacio iz takta, ali podiže formu i može da raduje to što je i dalje pun samopouzdanja, energije i motivacije da pokaže koliko vredi.
Jović je bio u granicama svoje reprezentativne uloge, pogotovo one iz Istanbula 2017, ali kako je ulog na ovogodišnjem Mundobasketu veći, tako i njegova odgovornost progresivno raste. Micić i on su u ruke dobili ključeve ove ekipe, jedini su klasični organizatori i znaju koliko se od ovog tima očekuje i kakve su želje nacije. Nije lako nositi to breme na svojim leđima, ali ovo je situacija kada se rađaju idoli, šampioni. Nesumnjivo je da će im, kao i celoj ekipi, nedostajati Teodosićeva čistokrvna klasa i neverovatan potencijal koji ima u svojim rukama i glavi.
„Za devet utakmica, koliko se nadam da ćemo igrati u Kini, može da se odigra i sa petoricom igrača i teret može da se iznese na pravi način. Važno je da i pored toga što smo desetkovani namećemo ritam i naš stil igre, da se dosta deli minutaža, odnosno da se raspoređuje u odnosu na trenutak utakmice. Treba da ostanemo koliko-toliko sveži, jer na kraju rezultat će biti primarna stvar koja će na kraju da se gleda. Koliko ko igra i kako će da se iznese to na kraju mislim da neće biti problema“, smatra Micić.
Defanzivno, Srbija je izgubila možda i ključnog čoveka. Dragan Milosavljević je trebalo da nosi to žezlo glavnog čoveka odbrane i nekoga ko će biti dopunsko gorivo ekipe u oba polja, igrač zadatka i specijalista za određene taktičke situacije. Njegov izostanak će ponovo ići preko leđa dvojice plejmejkera, bar u smislu rešavanja odbrambenih zadataka, ali će tu morati da pomognu tek oporavljeni Lučić i Simonović, iako će oni imati i svojih obaveza na krilu, a možda čak i na krilnom centru u pojedinim varijantama, s obzirom na trenutni izostanak Bjelice.
„Njegova povreda me je dosta pogodila, ali takve stvari su nam u opisu posla. Teodosićeva povreda, kao kapitena i nosioca ekipe, takođe“, jasan je Lučić.
Iz taktičkog ugla od Srbije se može očekivati mnogo toga u Kini. Stručni štab je danonoćno smišljao sve potencijalne mogućnosti ovog izrazito potentnog i raznolikog tima. Pričao je o tome i selektor Đorđević, mnogo je bilo taktičkih pomeranja igrača u linijama, pa su tako Raduljica i Jokić pokazali svoje na pozicijama četvorke, Bjelica i Birčević kao trojke, što bi suštinski moglo da rastereti Simonovića i Lučića, samim tim i ostatak spoljne linije. Ali, kako to obično ide, Đorđević nije javnosti otkrio sve karte i iza kulisa, daleko od očiju javnosti stvarale su se kombinacije za razbijanje protivničkih odbrambenih i ofanzivnih strategija. Narodski rečeno: „Tako smo u mogućnosti“.
Selektor Angole Vil Fojt svestsan je razlike u klasi i da njegov tim neće moći previše u prvom susretu na turniru.
„Nažalost znam previše o vama, jer ste predobri. Gledao sam sve pripremne utakmice, s razlogom brojni ljudi očekuju da Srbija osvoji Svetsko prvenstvo. Veoma talentovan tim, čak i bez Miloša Teodosića. Igraju veoma dobro zajedno, način na koji prate jedan drugog, prosleđuju loptu, defanzivno, i ogromni su. Za nas je to izazov na nekoliko načina. Fokusiraćemo se na ono što mi možemo da uradimo. Ne smemo dozvoliti da nas uhvate u duel sa NBA igračima. Moramo igrati na određen način i truditi se ceo meč“, rekao je Fojt.
Pričajući o taktičkom nadmudrivanju sa Aleksandrom Đorđevićem, nekadašnji video koordinator Grega Popoviča jasan je da Angola nema šta da traži protiv Srbije u pozicionom napadu, već da je pristup jednostavan - pretrči rivala, ili ćeš biti pregažen.
„Moramo, svaki tim na SP ima određen stil igre. Zbog toga je zabavno gledati. Znamo da ako pokušamo da se nadigravamo s njima neće biti sjano. Najbolje što možemo je da ubrzamo igru, pokušavati da ih pritiskamo što više i elimišemo njihovu visinu u kojoj su u prednosti u odnosu na nas“.
U završnom mini-ciklusu priprema protivnici su savršeno bili ukomponovani sa onim što Orlove čeka u grupnoj fazi. Novi Zeland je donekle sličan Filipinima, pogodilo se da je Italija i drugi put rival u kratkom vremenskom periodu i Azuri su se pokazali u boljem svetlu što je i dobra stvar za Srbiju, jer poziva na oprez uoči njihovog konačnog i najvažnijeg okršaja u poslednjem kolu u Fošanu, gde će se zasigurno odlučivati o tome ko će s vrha Grupe D čekati nastavak takmičenja i imati šansu da i u narednoj rundi sebi utaba lakši put do finala i medalje, u kojem neće biti Sjedinjenih Američkih Država. Francuska je sama po sebi težak i tradicionalno veliki protivnik Srbije, a uprkos meču sa malo poena, greškama na obe strane i neizvesnoj završnici - Srbija je opet pobedila!
Što se samog šampionata tiče, Srbiji će do početka eliminacione faze biti izuzetno važna samo dva meča. Angola, potom i Filipini na papiru treba da posluže kao provere za lakši ulazak u samo takmičenje, ali i dovođenje celog tima u optimalni ritam i stanje. Protiv Italije na kraju grupne faze i veliki derbi sa Španijom u delu kada se spajaju Grupe C i D. Jer, kako su preostali rivali iz dela gde je Španija još i Tunis, Portoriko i Iran, Srbija bi uz po jedan jači i ekstremniji napor mogla do dela žreba gde nema SAD.
U nastavku potencijalni rivali mogli bi da budu, primera radi, Argentina, Poljska ili Rusija u četvrtfinalu, u polufinalu neko iz kruga gde su, između ostalih, Grčka, Brazil, Litvanija, Turska, Novi Zeland, Crna Gora, Francuska, Nemačka, Kanada, Australija... Dakle, sve rivali koje selektor Đorđević od početka ističe kao velike ili favorite iz senke na ovom šampionatu. Imena protivnika za svako poštovanje, oprez, ali ne i za preveliki strah. Jer Srbija na ovom turniru zaista može da dobije svakog i snaga ove selekcije trenutno je nemerljiva. Možda će slika biti jasnija dok Mundobasket zapravo počne i vidimo snagu ostalih takmaca, ali i realnu sliku Srbije.
Zato se iskreno nadamo da će Srbija nastaviti trend efikasnih partija u Kini, da će dogurati do samog kraja i da će se na Dalekom istoku okititi i tim, dugo čekanim zlatnim odličjem.
Srbija!
SRBIJA - ROSTER ZA MUNDOBASKET
Marko Simonović 33 203 krilo Cedevita Olimpija
Bogdan Bogdanović 27 198 bek Sakramento Kings
Nemanja Bjelica 31 209 krilni centar Sakramento Kings
Vladimir Lučić 30 203 krilo Bajern Minhen
Miroslav Raduljica 31 213 centar Đengsu Dragons
Stefan Birčević 29 210 krilni centar Partizan
Nikola Jokić 24 213 centar Denver Nagets
Nikola Milutinov 24 213 centar Olimpijakos
Vasilije Micić 25 197 plejmejker Anadolu Efes
Marko Gudurić 24 200 bek Memfis Grizlis
Stefan Jović 29 199 plejmejker Himki
Boban Marjanović 31 221 Dalas Maveriks
Selektor: Aleksandar Đorđević
Izvor: mozzartsport
Foto: FIBA Basketball
Komentari / 0
Ostavite komentar