Прича: Србија за десетку!
Чак и савршен резултат на крају припрема не значи да Србија није имала одређених проблема, илити ствари које треба да исправи, али исто тако и да поједине замисли нису показале добре резултате. Највише брине стање Владимира Лучића. . .
Кошарка 29.08.2019 | 22:45
Сви преостали учесници Светског купа имали су бар по једну рецку у секцији пораза, само је Орловима остало празно поље. Колико такав учинак може да задовољи, толико мора да буде и упозорење. Да ове победе неће вредети ништа ако се од меча с Анголом спусти гард и у турнир уђе с размишљањем: "Ма, лако ћемо".
Није то одлика Србије, бар не откако је актуелни селектор преузео кормило и загосподарио клупом. Али, бити свестан тежине ситуације најбоље је мерило спремности да се заиста посветиш решавању кошаркашке енигматике због које сви нестрпљиво чекају ту суботу и прво судијско подбацивање лопте у Интернационалном спортском и културном центру у Фошану.
Дане до почетка завршног турнира стручни штаб и тим искористиће да се ослободе накупљеног умора, стреса, да растерете ум и изврше оне фине, завршне припреме уочи почетка такмичења. Баш како је било и најављено, селектор Ђорђевић је у Шењангу испробао ситуације, тактичке варијанте и комбинације за које сматра да ће донети бенефит Србији. Како то обично буде, нешто је оставио и за само такмичење. И поред тренутне ноншалантности присутне у игри - Италија последња четвртина и Француска на моменте, где је изгледало да је само потребно мало воље да се прегази ривал - опет је Србија изашла као победник у тесној завршници...
Опет, чак и савршен резултат на крају припрема не значи да Србија није имала одређених проблема, илити ствари које треба да исправи, али исто тако и да поједине замисли нису показале добре резултате.
ВЛАДИМИР ЛУЧИЋ
Једина ствар која заиста може да брине уочи почетка Мундобаскета је здравствено стање Владимира Лучића. Руптура главе мишића бута и даље се није залечила, мада позитивно делује што се Лучић уопште загревао пред сусрет са Француском. То је опет далеко од најава да ће енергични кошаркаш Бајерна добити шансу већ у мечу против Зеланда. Јасно је да је повреда, попут врага однела шалу и да је Лучићева нелагодност ипак тежа него што је у први мах изгледало. Имао је селектор и охрабрујуће поруке да је бивши капитен Партизана одрадио неколико добрих тренинга, али исто тако провејавају информације да би можда чак могао да пропусти целу прву фазу. Био би то још један велики ударац за Србију у низу, јер би онда поменута „спуштања“ постала реалност, а не опција као фактор изненађења. Чекамо петак и нови извештај стручног штаба, а кад год дошао - добродошао је.
ЈОКИЋ КАО ЧЕТВОРКА? МОЖЕ!
Можда и највећа дилема ових припрема је – да ли Никола Јокић треба да се спусти за једну позицију и буде четворка Србије? Одлука која је поделила мишљења, ипак се испоставила као добра. Не мора нужно да се користи у свакој утакмици или као стандардна тактичка варијанта, већ као нешто што може да „пресече“ рутину или да се нападне противник с инфериорним рекетом. Попут Филипина или Италије у групној фази. Свакако на крају одлуку доноси селектор. И даље остаје као дан јасно да Никола Јокић мора да ужива пуну слободу на терену и да не треба да постоји никакав ограничавајући фактор око његовог имена, јер је најквалитетнији и најкреативнији играч којег имамо. У време када сви теже смањивању просечне висине петорки и ударању ритма кроз брзу кошарку, можда и треба имати довољно шлифа да пробаш нешто другачије. Нешто што је у модерним токовима изузетак. Стручни штаб је у ситуацији да мора да подмири четворицу „гладних“ центара, а то не може да се изведе подједнако ефикасно с једним местом у постави. Петорке са Милутиновим и Радуљицом поред Јокића показале су се и те како употребљивим. Зашто не и експлоатисати то?
СИМОНОВИЋ ИЗ ДРУГОГ ПЛАНА
Свестан је Марко Симоновић свог максимума, а првенствено година у рукама и накупљеног искуства. Зна да је великим и преданим, вишегодишњим радом зацементирао своје место у саставу и нашао се у Ђорђевићевом капитенском кругу са Теодосићем, Мачваном и Радуљицом. Био је уз тим кроз целе квалификације и једини је с том етикетом од свих играча Србије употребљених у том чудном репрезентативном експерименту. Симоновић је сваки свој минут на терену поштено зарадио. Борбом, жељом, енергијом у одбрани и детаљима којима додатно покреће игру. Када је намештена, праћка уме да му буде јако корисна да се премосте тренуци кризе. Нови Зеланд је докусурио, а Француску онемогућио да се резултатски одвоји.
Осим тога његова карактеристична утрчавање по чеоној линији знала су да извуку поене, асистенцију или фаул. Имао је просек од 6,6 поена у десет одиграних утакмица и само против Литваније у Београду није се уписао у листу стрелаца. У данима када је Лучић на терапијама практично мора да изнесе тежину позиције „три“ сам, мада је стручни штаб имао и прилику да на делу поново види Бјелицу у тој улози, па чак и Бирчевића, што је остављало више простора за класичне центре да попуне рекет. Можда оку навијача жељних бљешавила не изгледа тако, али Марко Симоновић се и у овим припремама показао као користан додатак екипи. Човек од задатка.
МОЖЕМО И БЕЗ НАЈБОЉИХ
Владимир Лучић ни на турниру у Шењангу није био на располагању. Против Италије је одмарао Бобан Марјановић. За сусрете с Новим Зеландом и Француском у цивилу је био Богдан Богдановић, с тим што против Тол Блекса није било ни Мирослава Радуљице, а у уторак Немање Бјелице. Ако симпатична екипа с другог краја света није представљала озбиљнији изазов за Србију, тријумф против Француске без Богдановића, Бјелице и Лучића треба и мора да подигне самопоуздање. Понајвише јер се Сакраментов тандем, писали смо раније, заједно с Николом Јокићем издвојио као главно покретачко гориво Орлова. То је дало могућност да се више распореде поени и оптерећење, па је тако Радуљица против Француске био најефикаснији с 13 поена и једини с двоцифреним учинком. Нови Зеланд су докусурили центри Милутинов и Марјановић с 19 и 17 поена, а своје вече имао је и Јовић с 13 поена. Србији је свакако потребно да се периоди добре игре не своде само на минуте када су НБА асови на паркету, јер пут до медаље води и с квалитетним ролама из другог плана. А, ту свако из тренутне поставе има своје платно по коме може да црта...
ИЗГУБЉЕНЕ ЛОПТЕ
Делује као тражење длаке у јајету, поготово јер Србија још није изгубила утакмицу. Али, попут ситуације са оствареним победама, исти опис може се преписати и ставити уз појам изгубљених лопти. Ма колико да оне не боле сада, могле би јако да се обију о главу Србији против ривала који ће знати то да искористе. Против Француске било их је 19, после Новог Зеланда селектор је јавно опоменуо екипу да морају да престану да теже егзибицијама и да је „продатих“ лопти било превише. Циљ није да се играчима одузму креативност и слобода, већ да се паметније бирају ситуације за егзибиције и повећа концентрација. А и како обуздати ту препознатљиву српску нарав и тежњу за перфекцијом када на терену имате, примера ради, виртуоза у кожи Николе Јокића (мада је против Француске имао седам изгубљених лопти)? Додавања попут оног Марку Гудурићу против Француске иИи за Николу Милутинова раније су „мачји кашаљ“ за момка из Сомбора. Не треба заборавити ни да Стефан Јовић и Василије Мицић такође располажу завидним квалитетом прегледа игре и креативности - први се профилисао као носећи плејмејкер, други чека свој тренутак да експлодира -, а Милутинов, Гудурић, Марјановић, Богдановић, Симоновић, Бјелица и остали осећај за утрчавање... Уосталом, припремне утакмице и служе да би се пробало. Неће бити опасно све док тријумфални низ траје, али и док баш због овог негативног статистичког податка не падне глава.
Србија може да буде задовољна приказаном игром. Сада сви једва чекају да виде шта су то селектор Ђорђевић и његови сарадници припремили за оне званичне утакмице...
Извор: моззартспорт
Фото: Стар Спорт, МН Пресс
Коментари / 0
Оставите коментар