Priča: Srbija za desetku!
Čak i savršen rezultat na kraju priprema ne znači da Srbija nije imala određenih problema, iliti stvari koje treba da ispravi, ali isto tako i da pojedine zamisli nisu pokazale dobre rezultate. Najviše brine stanje Vladimira Lučića. . .
Košarka 29.08.2019 | 22:45
Svi preostali učesnici Svetskog kupa imali su bar po jednu recku u sekciji poraza, samo je Orlovima ostalo prazno polje. Koliko takav učinak može da zadovolji, toliko mora da bude i upozorenje. Da ove pobede neće vredeti ništa ako se od meča s Angolom spusti gard i u turnir uđe s razmišljanjem: "Ma, lako ćemo".
Nije to odlika Srbije, bar ne otkako je aktuelni selektor preuzeo kormilo i zagospodario klupom. Ali, biti svestan težine situacije najbolje je merilo spremnosti da se zaista posvetiš rešavanju košarkaške enigmatike zbog koje svi nestrpljivo čekaju tu subotu i prvo sudijsko podbacivanje lopte u Internacionalnom sportskom i kulturnom centru u Fošanu.
Dane do početka završnog turnira stručni štab i tim iskoristiće da se oslobode nakupljenog umora, stresa, da rasterete um i izvrše one fine, završne pripreme uoči početka takmičenja. Baš kako je bilo i najavljeno, selektor Đorđević je u Šenjangu isprobao situacije, taktičke varijante i kombinacije za koje smatra da će doneti benefit Srbiji. Kako to obično bude, nešto je ostavio i za samo takmičenje. I pored trenutne nonšalantnosti prisutne u igri - Italija poslednja četvrtina i Francuska na momente, gde je izgledalo da je samo potrebno malo volje da se pregazi rival - opet je Srbija izašla kao pobednik u tesnoj završnici...
Opet, čak i savršen rezultat na kraju priprema ne znači da Srbija nije imala određenih problema, iliti stvari koje treba da ispravi, ali isto tako i da pojedine zamisli nisu pokazale dobre rezultate.
VLADIMIR LUČIĆ
Jedina stvar koja zaista može da brine uoči početka Mundobasketa je zdravstveno stanje Vladimira Lučića. Ruptura glave mišića buta i dalje se nije zalečila, mada pozitivno deluje što se Lučić uopšte zagrevao pred susret sa Francuskom. To je opet daleko od najava da će energični košarkaš Bajerna dobiti šansu već u meču protiv Zelanda. Jasno je da je povreda, poput vraga odnela šalu i da je Lučićeva nelagodnost ipak teža nego što je u prvi mah izgledalo. Imao je selektor i ohrabrujuće poruke da je bivši kapiten Partizana odradio nekoliko dobrih treninga, ali isto tako provejavaju informacije da bi možda čak mogao da propusti celu prvu fazu. Bio bi to još jedan veliki udarac za Srbiju u nizu, jer bi onda pomenuta „spuštanja“ postala realnost, a ne opcija kao faktor iznenađenja. Čekamo petak i novi izveštaj stručnog štaba, a kad god došao - dobrodošao je.
JOKIĆ KAO ČETVORKA? MOŽE!
Možda i najveća dilema ovih priprema je – da li Nikola Jokić treba da se spusti za jednu poziciju i bude četvorka Srbije? Odluka koja je podelila mišljenja, ipak se ispostavila kao dobra. Ne mora nužno da se koristi u svakoj utakmici ili kao standardna taktička varijanta, već kao nešto što može da „preseče“ rutinu ili da se napadne protivnik s inferiornim reketom. Poput Filipina ili Italije u grupnoj fazi. Svakako na kraju odluku donosi selektor. I dalje ostaje kao dan jasno da Nikola Jokić mora da uživa punu slobodu na terenu i da ne treba da postoji nikakav ograničavajući faktor oko njegovog imena, jer je najkvalitetniji i najkreativniji igrač kojeg imamo. U vreme kada svi teže smanjivanju prosečne visine petorki i udaranju ritma kroz brzu košarku, možda i treba imati dovoljno šlifa da probaš nešto drugačije. Nešto što je u modernim tokovima izuzetak. Stručni štab je u situaciji da mora da podmiri četvoricu „gladnih“ centara, a to ne može da se izvede podjednako efikasno s jednim mestom u postavi. Petorke sa Milutinovim i Raduljicom pored Jokića pokazale su se i te kako upotrebljivim. Zašto ne i eksploatisati to?
SIMONOVIĆ IZ DRUGOG PLANA
Svestan je Marko Simonović svog maksimuma, a prvenstveno godina u rukama i nakupljenog iskustva. Zna da je velikim i predanim, višegodišnjim radom zacementirao svoje mesto u sastavu i našao se u Đorđevićevom kapitenskom krugu sa Teodosićem, Mačvanom i Raduljicom. Bio je uz tim kroz cele kvalifikacije i jedini je s tom etiketom od svih igrača Srbije upotrebljenih u tom čudnom reprezentativnom eksperimentu. Simonović je svaki svoj minut na terenu pošteno zaradio. Borbom, željom, energijom u odbrani i detaljima kojima dodatno pokreće igru. Kada je nameštena, praćka ume da mu bude jako korisna da se premoste trenuci krize. Novi Zeland je dokusurio, a Francusku onemogućio da se rezultatski odvoji.
Osim toga njegova karakteristična utrčavanje po čeonoj liniji znala su da izvuku poene, asistenciju ili faul. Imao je prosek od 6,6 poena u deset odigranih utakmica i samo protiv Litvanije u Beogradu nije se upisao u listu strelaca. U danima kada je Lučić na terapijama praktično mora da iznese težinu pozicije „tri“ sam, mada je stručni štab imao i priliku da na delu ponovo vidi Bjelicu u toj ulozi, pa čak i Birčevića, što je ostavljalo više prostora za klasične centre da popune reket. Možda oku navijača željnih blješavila ne izgleda tako, ali Marko Simonović se i u ovim pripremama pokazao kao koristan dodatak ekipi. Čovek od zadatka.
MOŽEMO I BEZ NAJBOLJIH
Vladimir Lučić ni na turniru u Šenjangu nije bio na raspolaganju. Protiv Italije je odmarao Boban Marjanović. Za susrete s Novim Zelandom i Francuskom u civilu je bio Bogdan Bogdanović, s tim što protiv Tol Bleksa nije bilo ni Miroslava Raduljice, a u utorak Nemanje Bjelice. Ako simpatična ekipa s drugog kraja sveta nije predstavljala ozbiljniji izazov za Srbiju, trijumf protiv Francuske bez Bogdanovića, Bjelice i Lučića treba i mora da podigne samopouzdanje. Ponajviše jer se Sakramentov tandem, pisali smo ranije, zajedno s Nikolom Jokićem izdvojio kao glavno pokretačko gorivo Orlova. To je dalo mogućnost da se više rasporede poeni i opterećenje, pa je tako Raduljica protiv Francuske bio najefikasniji s 13 poena i jedini s dvocifrenim učinkom. Novi Zeland su dokusurili centri Milutinov i Marjanović s 19 i 17 poena, a svoje veče imao je i Jović s 13 poena. Srbiji je svakako potrebno da se periodi dobre igre ne svode samo na minute kada su NBA asovi na parketu, jer put do medalje vodi i s kvalitetnim rolama iz drugog plana. A, tu svako iz trenutne postave ima svoje platno po kome može da crta...
IZGUBLJENE LOPTE
Deluje kao traženje dlake u jajetu, pogotovo jer Srbija još nije izgubila utakmicu. Ali, poput situacije sa ostvarenim pobedama, isti opis može se prepisati i staviti uz pojam izgubljenih lopti. Ma koliko da one ne bole sada, mogle bi jako da se obiju o glavu Srbiji protiv rivala koji će znati to da iskoriste. Protiv Francuske bilo ih je 19, posle Novog Zelanda selektor je javno opomenuo ekipu da moraju da prestanu da teže egzibicijama i da je „prodatih“ lopti bilo previše. Cilj nije da se igračima oduzmu kreativnost i sloboda, već da se pametnije biraju situacije za egzibicije i poveća koncentracija. A i kako obuzdati tu prepoznatljivu srpsku narav i težnju za perfekcijom kada na terenu imate, primera radi, virtuoza u koži Nikole Jokića (mada je protiv Francuske imao sedam izgubljenih lopti)? Dodavanja poput onog Marku Guduriću protiv Francuske iIi za Nikolu Milutinova ranije su „mačji kašalj“ za momka iz Sombora. Ne treba zaboraviti ni da Stefan Jović i Vasilije Micić takođe raspolažu zavidnim kvalitetom pregleda igre i kreativnosti - prvi se profilisao kao noseći plejmejker, drugi čeka svoj trenutak da eksplodira -, a Milutinov, Gudurić, Marjanović, Bogdanović, Simonović, Bjelica i ostali osećaj za utrčavanje... Uostalom, pripremne utakmice i služe da bi se probalo. Neće biti opasno sve dok trijumfalni niz traje, ali i dok baš zbog ovog negativnog statističkog podatka ne padne glava.
Srbija može da bude zadovoljna prikazanom igrom. Sada svi jedva čekaju da vide šta su to selektor Đorđević i njegovi saradnici pripremili za one zvanične utakmice...
Izvor: mozzartsport
Foto: Star Sport, MN Press
Komentari / 0
Ostavite komentar