Анђушић скоро као Стеф Кари: 53 тројке заредом!
Некадашњи кошаркаш Партизана Данило Анђушић о шутерским тренинзима и серији тројки, највећем "фанатику" Киту Ленгфорду и највећем раднику са којим је играо - Николи Пековићу.
Кошарка 27.08.2019 | 23:32
"Било је то на једном од тренинга у Игокеи. Са мном је у хали био тадашњи помоћни тренер Милутин Латинчић и Бранислав, кондициони тренер Игокее. Доста пажње поклањам шутерским тренинзима, а поред тога веома волим и да се такмичим са самим собом. Дуго ми је рекорд по броју узстопно убачених тројки био 46, још из времена док сам играо у Партизану. Неколико пута сам успјевао да погодим преко 40 у серији, али бројку од 46 нисам могао да надмашим све до ове године у Игокеи", присјетио се Данило Анђушић у разговору за Мондо.
Изнео је занимљив податак:
"Прије извјесног времена неко ми је испричао да тај Каријев незванични свјетски рекорд, уствари, није најбољи резултат. Заинтересовао сам се и на интернету пронашао причу да је 1996. године извјесни Фред Њуман убацио 209 тројки за редом. Остао сам запањен и то сам добро запамтио. Да прича буде још чуднија, човјек је аматер, компјутерски програмер и у то вријеме је имао 60 година. Додуше, његови шутеви су били иза линије за три поена у колеџ кошарци, али и и поред свега тога и даље сам у невјерици шта је човјек успио да уради".
Занимљиво је да је тог 15. априла 2015. Стеф Кари на фамозном тренингу тројке шутирао 94/100. Анђушић је недавно у био веома близу том резултату. Наиме на тренингу је од 100 шутнтих погодио чак 91 тројку.
"Са тренером Гораном Вучковићем тренирао сам у хали на Црвеном крсту. Радио сам шутерски тренинг као и небројано пута прије тога, али никада са таквом прецизношћу", уз осмијех коментарише Анђушић.
У ишчекивању иностраног ангажмана Анђушић се кондиционо спрема са Златком Новковићем и његовим тимом тренера. Новковић је својевремено радио са Аном Ивановић, а данас брине о физичкој спреми хрватске тенисерке Доне Векић:
"Златко је био кондициони тренер моје супруге Иване (дјевојачко Максимовић) када је освојила сребрну медаљу у стрељаштву на Олимпијским играма у Лондону. Ивана ми га је препоручила, одлично сарађујемо, а у међувремену смо се спријатељили. Доста сам радио на себи преко љета, мислим да сам у одличном физичком стању, а жеља ми је да остварим инострани ангажман у екипи гдје бих имао битнију улогу. У најбољим сам играчким годинама и сматрам да поседујем квалитет да се у блиској будућности поново нађем у некој од екипа које играју у Евролиги".
Словио је за великог талента, а кошаркашки пут водио га је кроз Хемофарм, Партизан, потом Италију, Шпанију, Пољску и Русију. Када га упитате да ли је очекавао и да ли је могао да у каријери оствари више, Анђушић одговара:
"Ниједног тренутка не жалим ни за једном одлуком коју сам направио у каријери. Такође, сматрам да увијек може више од онога што радиш, али све што сам урадио, а било је доста добрих ствари и момената, све сам остварио својом заслугом и трудом. За мене је најважније да ћу увијек бити свјестан тога".
За живот му је каже најљепше било у Шпанији, али кошаркашки гледано најбоље се осјећао у Русији. То и не чуди ако се у обзир узме податак да је својевремени из Перма прешао у УНИКС у тренутку када је у просјеку биљежио чак 30 поена по утакмици:
"Период у УНИКСУ је био сјајан. Имали смо одличну хемију у тиму, иако је било много странаца није било кланова. Феноменално смо се дружили", каже Анђушић и потом се присјећа занимљиве ангедоте приликом доласка у Казањ.
"Дошао сам у Уникс као други стријелац лиге у том тренутку, иза Алексеја Шведа. Кит Ленгфордбио је прва звијезда тима и то је желио да ми стави до знања од провог момента. Први тренинг је био пред меч са Реалом у Евролиги, а Ленгфорд је према мени био немилосрдан. Чували смо се међусобно, и он је сваки посјед лопте користио да ме нападне. И верујте ми, он је незаустављив. Вероватно најбољи у игри један на један у Европи. Констатно је финтирао, био веома агресиван, ње било начина да га зауставим. Остали саиграчи су ми рекли да дуго времена није тако тренирао и да се не узбуђујем превише. Јер, то је био његов стил, свако нови ко је долазио морао је да прође кроз његову 'тортуру' само да би показао колико је добар. Иначе, Ленгфорд је велики фанатик, у стању је сатима да гледа своје утакмице и анализира их. Он је убједљиво најбољи нападач кога сам видио".
Познато је да је Ленгфорд не воли много да тренира, сав фокус ставља на утакмице, а Анђушић добро памти, како он каже, највећег радника:
"То је Никола Пековић, без икакве дилеме. У НБА лиги је био 'локаут' када је поново потписао за Партизан. Иако је имао много уносније понуде на столу хтио је да помогне Партизану. За мене је било фасцинатно да је Пековић, који био међу најбољим центрима на свијету у то вријеме, тренирао са таквим жаром. Без обзира да ли је ријеч о јутарњем или поподневном тренингу он је буквално 'кидао' на тренинзима. Са репутацијом коју је имао могао је да ради шта хоће, а он је увијек бирао да пружи 120 одсто себе. Показао је ту фантастичну црту и зато га много ценим. Још нисам срео играча који је тренира са таквим жаром".
Анђушић је својевремено са кадетском и јуниорском репрезентацијом Србије освајао злата на европским шампионатима. Дрес са државним грбом носио је и у сенироској конкуренцији кроз квалификације 2012. и на Евробаскету 2013. године. Са пажњом прати игре Орлова и са много оптимизма очекује Свјетско првенство у Кини:
"Мислим да ћемо освојити минимум сребро, односно да ћемо бити учесници великог финала. Имамо заиста сјајну репрезентацију, озбиљна имена у тиму, играче који су међу носиоцима у својим клубовима. Евидентно је да у екипи влада сјајна атмосфера, а кроз припреме мечеве могли смо да се увјеримо и да играмо добру кошарку. Због свега тога не видим разлог зашто бисмо имали мањи циљ од финала. Све мање од тога би ме изненадило. Жао ми је због повреда Теодосића и Милосављевића, желим им што бржи опоравак, а нашој репрезентацији много среће у Кини".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар