Америчка жудња: Гренланд - како је тамо на леду?

Гренланд је арктичко острво готово на северном полу и Доналд Трамп жели да га купи - то сигурно знате. Али, да ли сте знали да су Американци и раније хтели да купе Гренланд? И да је тамо некада било шума?

Путовања 26.08.2019 | 13:21 Колико год апсурдно звучало то што Доналд Трамп жели да купи Гренланд, то ипак није толико чудно а ни ново. После Другог светског рата, амерички председник Хари Труман хтео је да купи то арктичко острво за 100.000 долара. Данска влада је то одбила. 

Али зашто Гренланд, највец́е острво на свету - чак 25 пута вец́е од Србије - уопште припада маленој Данској? Географски гледано, нема сумње да се налази у Северној Америци - северозападни део Гренланда налази се надомак канадске обале. А Данска је од Гренланда удаљена више од 3.000 километара, између се налазе Исланд и један део Норвешке. 

Све је почело са викинзима, а пресудни си били ловци на китове који су у 18. и 19. веку у великом броју дошли из Норвешке, Холандије, Немачке и Данске. 

Градили су насеља и базе. Било је пуно сукоба и, укратко, превладали су Данци. И тако је огромни ледени Гренланд 1933. године коначно припао Данској, пише Дојче Веле.



Гренланд је некада био зелен

Гренланд значи "зелена земља". И мада је то данас тешко замислити - јер је то острво и до 85 посто под ледом - Гренланд је некада био много топлији.

Истраживачи су приликом бушења испод ледене плоче пронашли трагове ДНК дрвец́а, лептира и других инсеката. И зато се полази од тога да је пре 450.000 до 900.000 година Гренланд прекривала густа шума.

У међувремену се клима поново мења, температуре расту, а Гренланд је тиме нарочито снажно погођен. Од 1990. просечна летња температура порасла је за 1,8 степени, а зимска чак за три степена.

Ледени покривач, који је и даље дебео до 3.800 метара, и глечери - се топе. Поред тога, све више пада киша, што додатно убрзава топљење леда.

Научници су израчунали да би се широм света ниво мора повец́ао за више од седам метара ако би се отопио сав лед на Гренланду.



Мало људи, путеви до краја насеља

Данас су насељени само уски делови обале без леда. Захваљујуц́и Голфској струји, клима је за људе пријатнија на западној обали. Ту се налази вец́ина села и градова, укључујуц́и главни град Нук са 18.000 становника.

Свеукупно, на Гренланду живи максимално 56.000 људи, густина насељености најнижа је на свету. Само на Антарктику живи још мање људи.

На острву нема путева или железнице који спајају градове и села. Унутар градова има путева који се завршавају на периферији. Да би дошли из једног града у други, Гренланђани путују искључиво авионом, бродом, хеликоптером, моторним или псец́им санкама.



То би такође могло да се промени са климатским променама. Мање леда значи више простора за људе. Поред тога, топљењем леда постају доступне драгоцене сировине: укључујуц́и нафту, ретке метале, природни гас, уранијум.

Лов на то богатство ц́е ускоро почети. За тако нешто амерички председник и бизнисмен Доналд Трамп - има њух.

(ДW)
(Фото: Депоситпхотос)