Данас креће Вуелта а Еспаñа...

Рудар гледа ка Пиринејима, Супермен би да лети, а Локомотива да предводи композицију. . .  У суботу тимским хронометром почиње 74. бициклистичка Трка кроз Шпанију.

Остали спортови 24.08.2019 | 16:00 Римљанима је требало скоро два века да освоје пиринејску земљу, а возачи двоточкаша ће за такав подвиг имати 21 дан,  од уводне рунде у виду тимске вожње на време на деоници Салинас де Торевијеха – Салинас, до последње средином наредног месеца на релацији Фуенлабрада - Мадрид. Уз равничарске, брдске и високопланинске етапе, учесници ће на програму имати и једну рунду индивидуалног хронометра, а током трке је предвиђен и дводневни одмор.

Бициклизам је паклено тежак спорт, да би се постигао значајан резултат неопходно је пролити много зноја, имати довољно јаке ноге и нерве. Једном речју - треба бити рудар.

Све набројане карактеристике има дебитант на шпанском бојишту, поливалентни 29-годишњи Примож Роглич. Светска “педала” број три је први фаворит на предстојећој Вуелти, само ће Словенац морати да има и мало среће па да 15. септембра, усред Мадрида, “ископа” црвену мајицу намењену победнику ове Гренд тур трке.

Док су његови суграђани у Трбовљу копали угаљ, он је током текуће године “гаравио” конкуренте, а себи скупљао златну прашину.

Технички проблем и пад на Трци кроз Италију су га спречили да се дочепа ружичасте мајице. Упркос томе што је предводио караван на Апенинима, завршио је на најнижем степенику подијума по завршетку такмичења, али је му је зато пријало купање по окончању трке Тирено - Адријатико, пењање по брдима Швајцарске на Трци кроз Романдију, док је звање цикло-шеика стекао у борби нешто нижег нивоа у Уједињеним Арапским Емиратима.

У одсуству Еквадорца Ричарда Карапаза, који је задобио повреду и неће јуришати на “дуплу круну” у 2019. години (победио је на Ђиру), јужноамеричку част браниће Кафетероси.

Супермен зна да лети, а колико добро и брзо окреће педале показаће његов бициклистички “двојник” Колумбијац Мигел Анхел Лопез (18. на УЦИ листи). Бранилац 3. места из 2018. године, има на чему да темељи велика очекивања јер му Трка кроз Шпанију лежи. Био је најбољи млади возач на Вуелти претпрошле сезоне, а у свој ЦВ је уписао и двоструки етапни тријумф исте године.

Доказ да чврсто корача иберијским тлом пружа чињеница да је у марту текуће године победио на Трци кроз Каталонију, а све је “подебљао” освајањем беле мајице намењене најбољем младом возачу на Ђиру, уз то је завршио и на врху код куће - на Трци кроз Колумбију, тако да “брдаш” из Песке прижељкује пењање на још један врх светског “педалирања”.

Други представник земље банана, Наиро Кинтана, упркос томе што је освојио трофеј на Вуелти пре три године, овога пута вреба из позадине. И он се на овогодишњој Трци кроз Каталонију осећао као мали “краљ Жорди” (4. место), светлост Париза и Азурна обала Нице су му више годили па је био вицешампион, а освајање етапе на Тур де Франсу подсећа на исти резултат на Трци кроз Шпанију у, за њега, блиставој 2016, мада би највише волео да се подсети како је то бити најбољи на најважнијој трци у Шпанији.

Иако Холанђани и у сну возе бицикле, пласман Стивена Кројсвајка на 3. место овогодишњег Тур де Франса није био очекиван, а сад човек из “ниске земље” опет мора да се доказује на брдима. Засад му је то полазило за руком.

Двадесетопласирани бициклиста на светској ранг листи брани 4. место,  загрејао се 5. позицијом на Волта Каталуњи, два места више позиционирао се на нешто мање значајној Трци кроз Андалузију, а да ли је на њој научио да брије конкуренте попут севиљског берберина, сазнаћемо за нешто мање од месец дана.

Имена попут Естебана Чавеса, шампиона из 2009, вишеструког етапног победника Алехандра Валвердеа, затим Рафала Мајке, Ригоберта Урана свакако остављају могућност да све процене и предвиђања о најозбиљнијим кандидатима за освајање титуле падну у воду.

Кад је о историји трке реч, како и доликује, на челу вечне листе по броју титула првака је представник земје домаћина Роберто Ерас (4), Црвена Фурија је дала и највише шампиона досад (31), а да све буде у знаку Шпаније побринуо се освајач највише етапа Делио Родригез, који је подигнутих руку 39 пута прелазио циљну равнину на такмичењу започетом 1935. године.

Вамос!

Извор: моззартспорт