Прича - ЛЕ: Дјеца су играч утакмице!

Малишани школа фудбала из Београда и Србије направили незабораван амбијент у Хумској. Играчи плакали. . . Вазура: "Довешћемо 30. 000 малишана ако прођемо у групу". Вече за памћење у Хумској: Они су заслужили да се радују победи Партизана! Деца на трибинама најјачи утисак меча са Молдеом. . .

Фудбал 23.08.2019 | 23:00 Они који годинама наносе штету клубу за који навијају (или бар сматрају да навијају) у четвртак увече добили су бесплатан час из неколико лекција - шта то значи љубав, шта то значи безусловна подршка, шта то значи када волиш чистог срца и чисте душе.

Када добијеш лекцију из које нешто можеш да научиш, а уз то је и бесплатна, онда је васпитано рећи: ХВАЛА.

Хајде, реците тој дјеци 'ХВАЛА' ви који долазите на утакмице да бисте показали нешто себи или другима или ко зна из којих побуда.

УЕФА је уз помоћ "доушника" из организације ФАРЕ, вјероватно несвјесно, направила услугу Партизану - никада се на некој европској утакмици није догодило да један клуб са трибина подржавају искључиво дјеца, од којих су нека путовала по 5,6 сати само да би гледала своје љубимце и бар једном водила "главну ријеч" на трибини. Било је дјеце из 30 градова у Србији.

Какофонија дјечијих гласића, повремено уједињено у: "Хоћемо побједу", "Ми смо Гробари, најјачи смо најјачи", дјеловало је на фудбалере Партизана са једне стране и као подршка, а са друге тег. Јер, како се обрукати пред дјецом? Пред њима нема фолирања.

Можда и захваљујући таквој подршци Партизан је преокренуо неповољан резултат, остварио побједу.

Играч утакмице? Ту нема дилеме.

Лука, Јелена, Милош, Никола, Филип, Јана, Милица, Исаија... сва она дјеца која су дошла на западну трибину и која се нису штедила и нису клонила духом ни када је Молде повео.

"Већ око 7 сати кренули смо на пут ка стадиону Партизана, сва деца из улице су се окупила. Напунили смо два аутомобила и замишљали како ће се та утакмица завршити. Када смо дошли на стадион јако ми се допала атмосфера коју смо ми деца направили. Било је пуно деце из различитих клубова, и напунили смо цео запад. Најлепши моменти били су када је у игру ушао Јапанац Асано, па смо сви почели да вриштимо и да навијамо, онда, наравно, када смо дали 2 гола, то је била превелика срећа и тада смо сви били као један. И један занимљив догађај, да тако кажем, био је када смо узели празне флаше соковаи почели да ударамо о столице, да бисмо произвели јачи звук и имитирали старије навијаче који, иначе, на утакмицама Партизана ударају у бубњеве. Мени је јако драго што је Партизан победио и надам се да ћу опет имати прилику да идем са другарима и да се лудо проведем", рекла нам је Јана, ученица основне школе из Београда.

"Исписали смо историју. Ова дјеца и њихово понашање, заиста су обиљежила овај меч. Мислим да су дјеца донијела ону потребну енергију да бисмо преокренули", био је утисак некадашњег играча Партизана, славног тренера Радомира Антића.

Пословни директор Партизана Милош Вазура такође је био одушевљен атмосфером. А и лакнуло му је, јер је бар сада сигуран да га неће сачекати непријатан и-мејл из Ниона.

"Ово је стварно прелијепа слика послана у свијет и надам се да ће УЕФА да види ову слику да мало поразмисле, да виде какви смо, како се понашамо и како организујемо утакмице. Мислим да смо престрого кажњени, али ето из те казне смо направили нешто лијепо - имали смо 5.000 малишана, који обожавају Партизан. Ово је прелијепа сликла и желим да се захвалим свима, који су учествовали у организацији", рекао је Вазура.

Као да је чуо или прочитао гомилу коментара на друштвеним мрежама, гдје су старији навијачи Партизана поручивали да овако нешто треба организовати често (поједини су имали и радикално мишљење - дајте ово стално!), Вазура је објавио:

"Ако прођемо групу, а и та друга утакмица суспензије остане на снази, обећавам да ћемо довести 30.000 малишана и напунити стадион!"

У току поподнева пристизали су аутобуси из свих крајева Србије - са Косова и Метохије, из Краљева, Шапца, Зрењанина… и већ тада је било јасно да ће запад на "ЈНА" бити прилично испуњен. Ипак, бројка од 5.780 малишана, што је и званична информација коју су новинари добили од клуба, превазилази сва очекивања.

Они су окупљени за само два дана…

Атмосфера је дефинитивно била за памћење, а подршка, што је најважније - ИСКРЕНА. И поред тога што су у питању ривали на "малим теренима" и у дјечјим лигама, послије ко зна колико времена опет се у Хумској осјећало заједништво међу Партизановим присталицама, без подјела, важна им је била само игра њиховог тима.

Малишане није поколебао чак ни гол Молдеа. Штавише, постали су енергичнији, гласнији, уз инсистирање да "хоће побједу". Одјекивало је познато скандирање Хумском, тако да играчи Партизана нису имали куд, морали су да одговоре позитивно.

Дјечија срца су неискварена. Поручили су на крају: "Идемо даље!"

Чик их изневерите...

То су послије утакмице потврдили и играчи српског клуба. Немања Милетић је признао да су га емоције савладале приликом изласка на терен.

"Невјероватан је осјећај кад изађеш пред овакву публику да играш. Сузе су нам кренуле кад смо излазили на терен, ово је можда и најбоља подршка коју смо имали на нашем стадиону. Свака част свима који су организовали долазак дечака и хвала им на овом навијању", у даху је послије утакмице говорио Милетић.

Ноћ коју ће 6.000 деце са свих страна Србије памтити доживотно! Никада трибине стадиона Партизана нису изгледале лепше. Уместо зараћених фракција Гробара, због којих је клуб поново добио жестоку казну УЕФА, са западне стране орила се песма дечака (можда понеке и девојчице) који су из разних места наше земље стигли у Хумску да бодре вољени клуб.

Онако дечје чисто, из срца, пуни адреналина и одушевљења јер је над тереном лебдела њихова песма, ти полазници школа фудбала су заслужили да се радују победи Партизана!

Певали су навијачке песме црно-белих, махали заставама и балонима, дозивали највише Асана и поготово Стојковића, који им је редовно и одушевљено отпоздрављао. Можда није Партизан имао хук са трибина као раније, али дефинитивно није био сам на стадиону на Топчидерском брду.

Кажу, било је и суза и туге када је Молде постигао водећи гол, било је вриске и цике када је Партизан изједначио, а мали вулкан одушевљења пробудио се када је Тошић погодио за тријумф црно-белих.

„Исписали смо историју. Ова деца и њихово понашање, заиста су обележили овај меч. Мислим да су деца донела ону потребну енергију да бисмо преокренули", одушевљено је причао после меча Радомир Антић, легендарски српски тренер.

Одушевљени су и челници Партизана, који су поручили да ову подршку деце са свих страна Србије неће заборавити. Штавише, за неку наредну утакмицу биће и више времена за организацију, а интересовање је и за Молде било такво да је могао и цео стадион да буде пун.

А, шта кажу деца, како су она доживела меч у Хумској, погледајте у прилогу са клупског сајта:



Нема шта, свака част за Партизан и све од којих је потекла идеја да се дјеци дозволи приступ утакмици. Свака част и новим генерацијама навијача Партизана, "ваљак" дефинитивно има на кога да рачуна у Будућности…

Или, као што је говорио Иво Андрић: "У дјеци се обнавља и чисти ријека човечанства"...

Извор: мондо.рс/моззартспорт