Мало се радило, много причало, превише свађало

Прегласавање Милорада Додика, посјета Анкари и Бриселу, избјегавање именовања предсједавајућег Савјета министара, масовна смјена амбасадора и игре са заставом Српске – обиљежили су првих 9 мјесеци мандата актуелног сазива Предсједништва БиХ.

Босна и Херцеговина 22.08.2019 | 20:00 Жељко Комшић је од Милорада Додика преузео предсједавање 20. јула, обећавајући да ће у његовом мандату Предсједништво радити више и брже. Међутим, Комшић се „прославио“ прије неколико дана када је с дневног реда повукао АНП, напрасно како је ту тему и ставио пред Додика и Шефика Џаферовића.

Прва сједница Предсједништва БиХ одржана је 12. децембра 2018, након што је Додик, уз противљење друге двојице чланова, успио да унесе заставу РС у ходник испред свог кабинета, али не и на сједнице. Осим ако се не рачуна она на његовом реверу.

Неколико дана касније услиједила је прва ванредна сједница на којој су се чланови експресно договорили да опозову српске и хрватске амбасадоре и конзуле, које су у претходном мандату именовали Младен Иванић и Драган Човић.

Већ тада је услиједио вишемјесечни застој са сједницама, уз Додикове пријетње да ће се повући ако не буде договора, али су чланови Предсједништва крајем јануара ипак отпутовали у заједничку посјету институцијама ЕУ. Тамо им је поручено да ће БиХ добити кандидатски статус за чланство ако испуни три услова, а кључни од њих је формирање власти.

Управо тај услов Предсједништво БиХ није испунило ни 10 мјесеци након избора, јер Комшић и Џаферовић одбијају да гласају за Зорана Тегелтију прије него што Додик не пристане на наставак НАТО пута БиХ.

– Мало ко је задовољан укупним политичким стањем, функционисањем система прије свега на нивоу БиХ, јер ријеч је о изграђеној тактици да се не уради оно што народ жели, и што је обавеза по Уставу. Заиста не могу да схватим такав ниво сујете, чак бих рекао и мржње која влада на нивоу органа БиХ – каже за Српскаинфо Живко Радишић, бивши српски члан Предсједништва БиХ у периоду од 1998. до 2002.

Радишић, који је радио прво с Алијом Изетбеговићам и Антом Јелавићем, а потом с Беризом Белкићем и Јозом Крижановићем, тврди да је и тада у Предсједништву било огромних разлика и питања око којих се никад нису могли договорити. Међутим, додаје, разлика је у томе што су он и његове колеге имале договор да се баве првенствено оним темама око којих постоји сагласност, а таквих је много више.

– Тако и сада треба да се ради, али се очито не жели тако радити. Умјесто тога, повлаче се потези за које никада неће бити сагласности и консензуса, само да би се владало помоћу страха. То је нечији дубљи интерес, то се креира не само овдје, него и изван БиХ. Међународна заједница има изузетно велику одговорност за укупно стање у БиХ, њени двоструки аршини, судовање, подржавање једних, а оспоравање других. Толико нам мало фали да нам свима буде боље. Али нажалост, како је Андрић говорио, упаво то мало нам недостаје – закључује Радишић.

Можда најконкретнији и најкориснији потез Предсједништва десио се 2. маја када је Додик, приликом посјете Турској, са Ердоганом потписао ревидирани споразум о слободној трговини између БиХ и Турске, као и меморандум о разумијевању у вези са градњом пута Сарајево – Београд.

До сада је одржано пет редовних сједница Предсједништва БиХ на којима је било на десетине споразума и меморандум који се односе на разне кредите, грантове, путовање, али су такве теме углавном непознате широј јавности. Зато се зна да је Додик прегласан када је Предсједништво донијело закључак да од Хрватске тражи прекид градње пељешког моста. Такав закључак је, ипак, НС РС ставила ван снаге, након покретања заштите виталног интереса.

Прегласавање се десило и приликом усвајања Приједлога буџета БиХ за 2019. али Додик није реаговао као у првом случају, јер парламентарци СНСД у ПС БиХ могу да га заштите. 

Такође, памти се да је Предсједништво задужило шефа дипломатије да Хрватској пошаље протестну ноту због дјеловања обавјештајаца, а Правобранилаштво да заштити имовину БиХ у Хрватској. Мигрантско питање је редовно на сједницама Предсједништва, али осим што Оружаним снагама нису дозволили излазак на границу – ништа конкретно није урађено да се криза ријеши.

Бивши хрватски члан Предсједништва БиХ Иво Миро Јовић и даље стоји иза своје изјаве из изборне ноћи 2006. када је Жељко Комшић први пут изабран за хрватског члана „гласовима Бошњака“. Јовић је тада рекао да Комшићев избор „гура БиХ много година уназад, па скоро на ивицу рата“ и да „више нема Предсједништва“.

– Предсједништво од тада није учинило ниједан детаљ хвале вриједан, јер је увијек два напрема један. БиХ може да фунционише као земља три једнакоправна народа са међусобним уважавањем, консезусом и паритетним односом. Тога данас нема и неће га дуго бити, све док Комшић поткопава уставни поредак БиХ и негира Дејтон. Сада постоји и један елемент који није био изражен некад прије, а то је квазимеђународна заједница која подржава свим силама оне који продубљују кризу – каже Јовић за Српскаинфо.

(Српскаинфо)