Филип Стевановић, најновији Партизанов велики пројекат!
Пре шест месеци заблистао је Страхиња Павловић, сад се навијачи црно-белих заљубљују у Филипа Стевановића.
Фудбал 20.08.2019 | 11:29
Још један бисер из јувелирнице “Земунела” засветлуцао је у летњим данима и натерао Гробаре да нестрпљиво ишчекују мечеве црно-белих. Четири гола на седам мечева најбоља су потврда потенцијала момка који је напречац освојио навијачка срца и дао повода свима у Хумској 1 да верују како је будућност стигла. Брже од очекиваног. Поготово што Стевановић тек 25. септембра пуни 17 година, а већ показује знаке да би могао да обележи наредну деценију или две кад је српски фудбал у питању.
Наравно, такве прогнозе умеју да буду погубне за играче сличне доби, мђутим, сам Стевановић је натерао људе у Партизану и око њега да у њему виде наредни велики пројекат. Лаконог, маштовит, хитар, способан да мења правац, брзо одлучује, притом испољава реализаторске способности (тренутно најбољи стрелац тима ове сезоне), Фића је већ понудио довољно аргумената да му уз презиме стоји констатација “стандардни првотимац”. Јасно је онда да је реч о великом таленту и да га само правилан развој води на врх.
Стевановић је за ових седам утакмица и статистички и естетски понудио љубитељима фудбала и Партизана више него неки други момци, планирани да носе игру првог тима. На пример, егзекуцијма против Конахс Кија, Мачве и Рада (два гола) далеко је надмашио учинак Армина Ђерлека који је за годину и по међу сениорима један гол дао и један наместио, а говорило се да је за велика дела и да је један од најталентованијих младих фудбалера на територији Србије.
То поређење заправо је најбољи показатељ да деца прекомандована из омладинског погона или Телеоптика међу сениоре морају одмах, под обавезно, да покажу зашто су шансу добили. Као, на пример, Страхиња Павловић у вечитом дербију на другој званичној утакмици или његов презимењак Лазар на дебију у Нишу, па и сам Стевановић. Као што рече тренер Саво Милошевић, нису битне године, већ учинак, а Ужичанин се за ово мало времена представио као типичан представник Партизанове школе фудбала. “Јак” на лопти, технички дотеран, способан да прави разлику, једино му недостаје физичке снаге како би се равноправно носио са по 10-15 година старијим ривалима.
Грешка коју не сме да направи Филип Стевановић, тако карактеристичну за овдашње поднебље, јесте да помисли да је постао играч. Тек је “заорао бразду”, и то на српским теренима – против Малатије се видело да му недостаје снаге и искуства – мада је дефинитивно реч о таленту који ваља неговати. Можда и радити другачије него са појединцима из прошлости, којима се, да будемо до краја искрени, повлађивало баш зато што су у млађим категоријама “шили” конкуренцију, међутим... Примера ради, ни Андрија Живковић, ни НемањаРадоњић, ни Данило Пантић нису до краја развили таленат.
Скопчано је то и са финансијама. Сва тројица су пре 20. године нашла ухлебљење у иностранству кроз трансфере у велике европске клубове, да би у њима били на маргинама. Нема сумње да у околностима у којима живи и ради Партизан и Стевановића чека сличан сценарио: превремени одлазак у иностранство. Вероватно за огроман новац. С тим да би на примерима двојице чланова трилинга “класе 1996” могао Филипда схвати да је за њега најкорисније да се развија у добро познатом окружењу, јер ће у Партизану и српском фудбалу, какав год да је, имати сигурне минуте. Оно што нема нико од побројаних у Бенфики, Марсељу и Челсију.
Почетак сезоне даје за право Гробарима да се идентификују са Филипом Стевановићем. С тим да би и за њега и за клуб и за навијаче најбоље било да, као у фразеолошким изјавама, “остави траг”, бар годину или годину и по носи црно-бели дрес и не оде на прву добру понуду.
Иако искуство учи да ће баш тако бити.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар