Аустрија: Осам партија улази у трку на изборима

 У трку за мјеста у аустријском парламенту на пријевременим парламентарним изборима, заказаним за 29. септембар, улази осам странака, од којих пет имају добре шансе да уђу у посланичке клупе.

Свијет 14.08.2019 | 09:36 Народна партија Аустрије (ОВП) Себастијана Курца, Социјалдемократска партија (СПО), Слободарска странка (ФПО) и Неос, према истраживањима, остају у парламенту.

Зелени се готово сигурно поново враћају у посланичке клупе из којих се "селе" посланици листе "Јецт", који се након две године опраштају од парламента.

На изборима, широм Аустрије, учествује и Комунистичка партија (КПО), као и по први пут листа "Вандел" (Промене).

ОВП има за циљ, а за то има и одличне изгледе, да остане најјача политичка странка у земљи.

Према истраживањима, ОВП се тренутно налази на око 37 одсто подршке и тиме је неизбјежан партнер у било којој будућој влади.

Иначе, Курц је странку преузео 2017. године када се налазила на историјском најнижем нивоу, уз подршку од свега 23,99 одсто грађана, колико је добила на изборима 2013. године.

Доласком младог политичара странка је непрестано јачала своју позицију, да би на изборима 2017. освојила чак 31,47 одсто и тиме први пут од 1966. године претекла СПО.

ОВП је провела 57 година у власти и то у десет наврата, а готово 33 године је поставила и канцелара.

СПО, први пут након 53 године, други пут заредом, пријети да падне на друго мјесто, а ако кампања не буде успела чак и на трећу позицију.

На ове изборе СПО предводи Памела Ренди Вагнер, која је на чело странке дошла прошле године, и то када је партија била у опозицији.

Посљедњи пут СПО је у изборе ушла са мјеста опозиционе странке 2006. године, али са бољим изгледима и бољом подршком, јер тренутно може рачунати на свега 23 одсто гласова.

И поред тога Ренди Вагнер сматра да има јако добре шансе да постане прва изабрана канцеларка.

Међутим, како ствари стоје и функција вицеканцелара јој није сигурна, јер Курц нема симпатије према "великој коалицји", а друге комбинације би биле теже за успостављање.

Иначе СПО је странка која је најдуже провела у власти, чак 61 годину.

ФПО у изборе улази уздрмана због афере "Ибица", услијед које је оставку морао поднијети и лидер странке Хајнц-Кристијан Штрахе, који је слободарце довео до најбољих резултата.

Иако ОВП није претјерано вољна да поново уђе у коалицију са ФПО, коју је прекинула услед афере "Ибица", лидер слободараца Норберт Хофер полази од наставка сарадње.

ФПО неће моћи да освоји 25,97 одсто, колико је имала 2017. године, али неће претрпјети огроман губитак, као некада далеке 2002. када је пала на 10 одсто гласова.

Очекује се да ће ФПО освојити око 18 до 20 одсто, а могуће је да се бори и за другу позицију са ФПО.

Зеленима превремени избори представљају могућност да се врате у парламент, након што су испали на прошлим изборима 2017. године.

Тренутно се Зеленима, уз новог лидера Вернера Коглера, прогнозира се освајање више од 10 одсто гласова.

И Зелени се, на основу овог резултата, помињу као пожељан коалициони партнер ОВП.

Странка Неос, на овим изборима мора доказати да је у могућности да преживи без свог оснивача Матијаса Штролца, а његова насљедница Беате Мајнл Рајзингер се не мора бринути, јер према истраживањима странка може рачунати на између седма и осам одсто гласова.

Неос би, такође, могао бити партнер ОВП, на примјер, у трочланој коалицији са Зеленима.

Листа "Јецт" се налази пред крајем свог постојања, пошто јој се прогнозира да неће прећи цензус.

И КПО, која се кандидује на свим изборима, као и партији "Вандел", која се први пут налази на републичким изборима, не прогнозира се прелазак цензуса.

Поред њих никакве шансе на улазак у парламент нема ни пет странака које се кандидују само у појединим покрајинама - Хришћанска партија Аустрије (ЦПО) у Бургенланду, Савез патриота (БЗО) у Корушкој, Социјалистичка левица (СЛП) у Горњој Аустрији, "Једе Штиме ГИЛТ" у Тиролу и Форарлбергу, као и Партија пива (БИЕР) у Бечу.

(Тањуг)