Прича: Партизан нема патике за маратон!

Илити јасније: нема клупу!

Фудбал 12.08.2019 | 23:25
Прича: Партизан нема патике за маратон!
Можеш да будеш спреман као никад у животу, можеш да се тактички припремиш, да знаш кад треба да појачаш ритам, кад да успориш, али маратон нећеш претрчати ако немаш - патике. А фудбалска сезона није спринт, већ маратонска трка и нема бољег доказа од пута који су Партизанови навијачи прешли у само три дана. Од еуфорије изазвање блиставом игром против Малатије до хладног туша у Крушевцу.

„Срамота“, рекао је одмах после меча Саво Милошевић уз напомену да је он искључиви кривац за реми против Напретка (2:2). Али овог пута морамо да му противуречимо, иако је јасно да је тренер увек крив када нема резултата. Чини се ипак да је бод под Багдалом само последица, а не узрок, јер основни утисак из Крушевца је тај да црно-бели једноставно немају клупу да изгурају сезону на два фронта, а свако ко мисли да са 11 играча – или којим више – може да се игра у ритму четвртак-недеља наивно размишља о модерном фудбалу.

Е сад, можда је Милошевић могао да ротира друге играче, можда је могао да на свежину изгура једно од најтежих гостовања у Србији, али чињеница је да мора да мења. Проблем је у томе што за неке играче у Хумској нема алтернативе. И што је најгоре, није то тако редак случај овог лета. Није наравно помогло ни што је Саво Милошевић још на почетку припрема раскрстио са играчима попут Немање Николића, Мирослава Вулићевића, Горана Закарића и још неколико њих који су и даље под уговором са црно-белима, али не мењају чињеничну ситуацију. Партизан је, кратко и јасно, дефицитиран на толико места.

У ствари, можда само на левом беку (Слободан Урошевић, Рајко Брежанчић/Златан Шејовић), левом крилу (Такума Асано/Александар Лутовац) и у шпицу (Умар Садик/Огњен Ожеговић) Милошевић има какав-такав избор. Ту су истина и Филип Стевановић и Лазар Павловић да одмене рецимо Зорана Тошића, несумњиво су то суперталентовани момци, али ко жели да нападне титулу и групну фазу у Европи просто не може да се узда само у момке од 16 и 17 година, јер њима треба време, а тога у Хумској баш и нема.

На свим осталим позицијама - танко. Немања Р. Милетић малтене да нема конкуренцију на десном беку, јер иако је овог лета стигао Периша Пешукић тешко да би Милошевић толико инсистирао на популарном Ћелавом, чак и кад је ровит, да верује у овог другог.

Велики проблем је и на месту задњих везних. Милан Смиљанић је одавно прешао играчки зенит и тешко да може да одмени Александра Шћекића и посебно Сашу Здјелара. Штавише, вероватно се у стручном штабу црно-белих прекрсте и на саму помисао да би Здјелар у неком тренутку у сезони могао да се повреди или да буде суспендован на иоле дужи период. А такве се ствари у фудбалу дешавају.

Исти је случај и са Сејдубом Сумом, јер иако у две протекле сезоне није био ни на радару Мирослава Ђукића и Зорана Мирковића сада је незаменљив у улози Партизановог плејмејкера. Ђорђе Ивановић, јасно се то видело против Напретка, не може да замени Суму, посебно не у мечевима у којима ће се противник повлачи у бункер. Ивановић је тип играча који тражи простор. Није играч кога карактерише завршни пас, нити је виртуоз на малом простору.

Бојан Остојић, који је ту само на основу перфектне партије и гола против Црвене звезде у финалу прошлосезонског купа, јер њега су пре тога у канцеларијама у Хумској већ гледали као на бившег, па Игор Вујачић и Страхиња Павловић тројица су штопера, с тим да је овај последњи планиран за продају, да ли Јувентусу, Бенфики или неком другом није ни толико битно, од њега се очекује да после Рикарда Гомеша унесе озбиљнији новац у клупску касу. А таман и да Павловић остане то су тројица штопера уз Милетића који може да закрпи, али онда оставља кратер на десном беку. И опет: шта ако се неко повреди? Зато у клубовима углавном гледају да имају четворицу централних бекова. Доминик Динга је стигао овог лета, али је у последње време мистериозно нестао из видокруга.

Дефицит је и у нападу, јер ако би или Садик или Ожеговић морали на паузу сав би терет пао на једног шпица. Зато чак и клубови који играју са једном класичном деветком воле да имају бар тројицу на том месту.

Тошића би на десном крилу с времена на време могао да одмори Ивановић, мада још једном – њему треба брисан простор какав је рецимо имао у Спартаку. Партизанова крила морају да оперишу на уском делу терена.

Добра околност за Партизан је што прелазни рок траје до краја августа и имају у Хумској времена да исправе ситуацију. Али време неумитно цури. И мораће у управи озбиљно да пожуре, приде да паметно бирају. Јер без обзира на реми у Крушевцу чини се да је стручни штаб на правом путу. Само што до краја тог пута сигурно неће доћи без правих патика.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт

Коментари / 0

Оставите коментар