Прича: Увоз јачи од производње - превише странаца!

Тема је дубока и комплексна, а ми ћемо пробати да је осветлимо са више страна. . .

Кошарка 10.08.2019 | 23:45 Ситуација је толико комплексна да се не може представити ни као црна ни као бела. Највеће су шансе да је сива. У моменту док се репрезентација Србија спрема за одлазак на Светско првенство где је други највећи фаворит за злато, ситуација у клупској кошарци постаје све тежа. Резултати млађих категорија не обећавају. А број странаца расте ли расте у наша два највећа клуба.

Не желимо да патетишемо, да моралишемо нити да правимо процене, само стављамо чињенице на сто па ви сами процените да ли је све ово што се догађа добро за нашу кошарку у глобалу или није.

Већ после 60 секунди недавног разговора с председником Партизана Остојом Мијаиловићем у вези са актуелним прелазним роком смо добили реченицу која много тога описује:

"Избор домаћих играча је скоро никакав. Покушавамо на све начине да нађемо српске играче. Покушавали смо и до сада, али то је просто избор јако мали. Морамо да водимо рачуна о квалитету играча с обзиром на наше амбиције. Да будемо конкурентни и у АБА лиги и у Еврокупу". Дакле, жеља постоји, а сигурно је исто било и са Црвеном звездом у овом прелазном року.

Са представницима Црвене звезде нисмо разговарали о овој теми, али вероватно бисмо добили исти одговор, мада је тренер Милан Томић прошле сезоне истицао да “не дели играче на домаће и на стране”.  Али, деле их навијачи и јавност. И то је природно, без икакве примесе ксенофобије или било чега сличног.

Партизан је до сада довео шест играча и сви су страни играчи - Рашон Томас, Вилијам Мозли, Жанис Пејнерс, КориВолден и Немања Гордић (наравно није страни играч у правом смислу речи) и Арјом Параховски. И сви они ће имати велику улогу у тиму, ону примарну.

Партизан су напустили између осталог и Вања Маринковић, као и Урош Трифуновић који је отишао на позајмицу у Мега Бемакс. Новици Величковићу је истекао уговор, али су веће шансе да ће играти и наредне сезоне него да неће. Уз младог Марка Пецарског и Душана Танасковића, те Радета Загорца и Огњена Јарамаза, Николе Јанковића и Стефана Јанковића, то је Партизанова база домаћих играча. Делује да би Загорац, уз (прилично -можда) Јармаза, и Стефана Јанковића, могао да се бори за прву поставу у садашњим условима, а да су сви поменути странци фаворити да имају највећу улогу у тиму, уједно и минутажу.

На крају ту је и Андреа Тринкијерији који је такође први прави странац на клупи Партизана.

Имао је Партизан жељу да састави тим базиран на српским играчима, али није успео из више разлога. Неки су били “стативе” попут Драгана Милосављевића, а о томе је раније говорио и Андреа Тринкијери. Јако је тешко доћи до тих формираних српских играча, а ови млађи се не истичу довољно квалитетом да би могли да буду носиоци у редовима црно-белих.

Зато се Партизан окренуо алтернативи, а то су страни играчи. И морао је то да уради да квалитет не би трпео. И Партизан и Црвена звезда су под притиском морања. Резултати им попут гиљотине висе над вратом. И зато тимови морају да буду што јачи. Зато долазимо у ситуацију да се серијски доводе страни играчи и у редовима Партизана, али и Црвене звезде. Партизан тек треба да доведе бека, а постоји шанса да и он буде странац.

Код црвено-белих је по овом питању вероватно мало боља ситуација, али не превише, јер су и црвено-бели натрпани иностраним решењима. У Тиму Милана Томића се налазе играчи попут Бранка Лазића, ДејанаДавидовца, Огњена Добрића, Огњена Кузмића, Николе Јовановића, Борише Симанића.

Али, папир нам говори да ће главну реч водити страни играчи попут Лоренца Брауна, Дерика Брауна, БилијаБерона, Џејмса Гиста, Стратоса Перпероглуа, Чарлса Џенкинса, Мохамеда Фајеа па и Мајкла Оџа. Кузмић је свакако играч за прву поставу, играч који је пројектован као један од ноциоца као неко ко долази из Реал Мадрида, али видећемо после свега што се, нажалост, догодило, како ће његов повратак на терен ићи.

Дакле, под притиском резултата, сада и одмах, те све мање опција од домаћих играча, а велике цене домаћих формираних играча попут Милоша Теодосића, Стефана Јовића, Стефана Марковића, Владимира Лучићаили Драгана Милосављевића  - наша два највећа клуба се окрећу страним опцијама. И зато се те опције све више гомилају из године у годину.

Чини се да ће у Звезди Лоренцо Браун имати примат у односу на Човића, Били Берон у односу на Добрића, Стратос Перпероглу у односу на Лазића, Дерик Браун у односу на Боришу Симанића, а Џејмс Гиствероватно у односу на Кузмића, а сигурно у односу на Јовановића. Душан Ристић послат је на позајмицу у Астану, а Алекса Раданов у ФМП. Имали су Човић, Добрић и Давидовац прошле сезоне одличне партије где су били одлучујући фактор, али је било и утакмица, много више њих, где су странци давали и до 90% поена целе екипе.

Поред Партизана и Звезде, у Србији нема превише квалитетних клубова. Мега Бемакс производи играче, али и домаће и стране, и гледа највише да их прода у иностранство, а скоро уопште више ти играчи не стижу у Звезду и Партизан.

Звезда има ФМП и то јој омогућава да колико-толико држи базу домаћих играча, а погледајте само колико је од садашњих српских играча у Звезди њих било у својој каријери и у ФМП-у - Лазић, Давидовац, Добрић, Симанић, Раданов… А ту је и Оџо као странац који је такође прошао кроз ФМП. Партизан рецимо ње имао такву могућност претходних година и зато и са те стране има још већи минус.

Осим ова четири клуба из АБА лиге, квалитет кошарке у нашој земљи је низак. То се најбоље може видети на утакмицама Купа Радивоја Кораћа или Суперлиге, где је неретко разлика тимова између КЛС-а и АБА лиге и по 40 или 50 поена. Одатле ће тешко Звезда и Партизан црпети играче. Посебно за ниво Еврокупа, а о Евролиги да не причамо.

Зато имамо и случај да странци све чешће добијају српски пасош, а Дилан Енис, Демаркус Нелсон, Чарлс Џенкинс и Маркус Пејџ су примери. И не треба чудити ако се овај тренд настави, па и увећа.

Трпе и Звезда и Партизан зато што више нема тимова као што су били Раднички из Крагујевца или Хемофарм, па да одатле могу да доведу Николу Калинића, Стефана Јовића, Драгана Милосављевића, Луку Митровића или Николу Милутинова. Или посредним путем Бобана Марјановића, или Немању Дангубића. Те још многе талентоване играче.

"Немам ништа против странаца, треба да буду ту, и ми смо били странци негде, али Звезда - Партизан у АБА лиги у једном моменту има девет странаца на паркету поред Вање Маринковића. Девет странаца. И онда се ми љутимо што “не можемо” да се квалификујемо на Светско првенство. Људи, то је реалност. Ми смо мала држава. Све нас је мање. Не знам одакле више црпимо талентоване играче”, рекао нам је МиланГуровић у једном разговору почетком ове 2019. године. И убо суштину.

Даље, а са овим у вези, имамо и стање у млађим категоријама репрезентације овог лета, што је додатни аларм за све нас.

Шта рећи за млађе категорије Србије које су овог лета доживеле прави слом. Испратили смо са великим очекивањима кошаркаше рођене између 1999. и 2001. године на Европске, односно Светски шампионат, али они нису узвратили добрим резултатима.

Кренули смо са Светским првенством за кошаркаше до 19 година у Хераклиону. И ишло је све баш како треба до четвртфинала, а онда је уследио онај драматичан дуел против Литванаца и пораз након продужетака, за седмо место када су се на крају свели сви рачуни.

“Статистика и индивидуална признања не помажу даљи развој кошарке и играча. Постаје очигледно да је присутан недостатак мотивације за учешћем у оним деловима игре који нису "обухваћени" статистиком, а без којих нема играња кошарке на прави начин и на високом нивоу. Другим речима, основни фокус играча постаје такозвани индивидуални учинак и то само кроз параметре основне статистике, све остало изгледа као да је од периферног значаја. Прво лице множине се исувише и неприхватљиво недовољно искрено користи, ако не заборавимо да је ово колективни спорт”, изјавио је Александар Бућан.

Уследио је Евробаскет за играче до 20 година у немачком Хеминцу. А тамо још један велики корак уназад. Србија је у осмини финала доживела катастрофу против Велике Британије од које није успела да се опорави све до краја турнира, који је завршила на 15. месту и тако „зарадила“ елиминацију у Дивизију Б.

И за крај, Европски шампионат у Волосу за играче до 18 година. Слично као у Хеминцу, Велика Британија је поново одржала час кошарке српском саставу, овога пута у групи. У осмини финала на ред су дошли стари џелати, Литванци. Губили смо готово 20 разлике, на крају имали шансу и за тријумф, али до њега није дошло.

Сада делује да су и те млађе категорије мало пресушиле с квалитетом, па долазимо у ситуацију да Партизан и Звезда више немају ону препознатљивост са много играча на ИЋ (сличну традицију има и Литванија са својим производима у млађим категоријама), појачани са два или три страна играча. Сада постаје управо супротно.

Домаћи играчи су постали мањина.

Сетимо се да је Партизан, не тако давно, пре девет година, играо Фајнал фор Евролиге са само четири странца у тиму - Робертсом, Мекејлебом и Веселим и Алексом Марићем, ако се он страним играчем може назвати, што исто важи и за Славка Вранеша. Тако да је питање више шта значи квалитет и да ли се он добија искључиво иностраним опцијама. Није Ф4 у Паризу био пре 30 или 40 година, већ пре мање од 10 година. Дакле, може и тако да се ради.

Утисак је да је тренд да се број играча који нису “наши” повећава, а последице тога могу бити позитивне у виду инстант резултата, али можда и негативне у неком догледном периоду у виду успеха репрезентације, што је опет нека друга тема.

Многи фактори су довели до овог стања у коме се сада налазимо. Није само проблем што је странаца много, већ што је квалитетних домаћих играча мало.

Мора неко и о томе да води рачуна…

Извор: моззартспорт

ФОТО: ФИБА, Стар Спорт, КК Црвена звезда, КК Партизан