Келераба, рудник гвожђа и витамина

Укусна келераба је дио породице купуса, али осим листова, нема ништа заједничко са сродним лиснатим поврћем.

Здравље 05.08.2019 | 11:55 Биљка је необична због стабљике и плода у облику јабуке, из којег расту лиснате петељке.

Нарочито је омиљена у Њемачкој и Индији, мада се највише гаји у сјеверној и западној Европи, одакле и потиче.

Келераба се једе само док је млада, тада је врло сочна, мека и укусна, па се најчешће користи као салата, док се старија углавном кува, динста или пече.

Од младог плода припрема се и свјеж сок пријатног укуса, ако не стоји дуго, јер временом добија љуту арому, а мирисом подсјећа на сумпор.

За ову намирницу карактеристично је да не може да се чува ван фрижидера или замрзивача, јер постаје дрвенаста, тврда и неукусна.

У замрзивачу може да се чува неколико мјесеци. Младо лишће и стабљика су такође јестиви, садрже мноштво важних витамина и минерала, посебно каротин и фосфор.

Листови су нарочито богати провитамином витамина А, важним за очување ћелија. Из тог разлога нутриционисти савјетују да се и ови дијелови келерабе користе у исхрани за припрему чорбе.

Калорије Иако има мало калорија, даје осјећај ситости који дуго траје. Садржи 6,2 процената угљених хидрата, 1,7 одсто бјеланчевина и масти у траговима.

Одличан је извор витамина Ц (62 мг у 100 г плода), што је чак 78 одсто препоручене дневне потребе. Ово је врло значајан детаљ, јер витамин Ц јача имунитет, регулише метаболизам и неутралише дејство слободних радикала.

Келераба садржи и тијамин, нијацин, пантотенску и фолну киселину и витамин Б6. Од минерала највише има калцијума, гвожђа, магнезијума, фосфора, бакра и мангана.

Богат је извор и биљних влакана, важних, не само за варење, већ и за цјелокупно здравље организма. Управо су они заслужни што се осјећамо сито када једемо келерабу, па је она погодна за особе које желе да смршају.

Што се тиче љековитости, доказано је да позитивно дјелује на кардиоваскуларни систем, а смањује и количину лошег (ЛДЛ) холестерола.

Редовна употреба свјежег плода побољшава апсорпцију гвожђа одговорног за снабдијевање крви кисеоником, чиме се повећава енергија. Ово поврће повољно дјелује и на здравље костију, лимфни и систем за варење, везивно ткиво, зубе и десни. 

Келераба би требало да се једе свјежа, јер термичком обрадом губи витамин Ц. Млади, сирови плодови додају се у сезонске салате, као и у воћне и оне са рибом, месом и сиром.

Зачињава се сирћетним и јогуртним преливима или се додаје сок цитруса. Користи се и као зачин за хљеб, као и у јелима с рибом и месом.

Ако мора да се термички обрађује, цијели плод се кува око 30 минута, а исјечен 10 минута да мало смекша. Укусна је и ако се припрема на пари, динста те кува па похује.

БРЗА САЛАТА

Изрендајте свјежу љубичасту келерабу, бијелу и црну роткву па их сипајте у већу чинију и промијешајте. Додајте мало јабуковог сирћета и маслиновог уља, можете и сок од лимуна или наранџе умјесто сирћета.

На крају салату прелијте са мало киселе павлаке и послужите одмах.

(Агенција)