Саво кроји одело за вечерњи излазак у четвртак...

Шест опција у маневру, две дилеме у одбрани. . .  Тренер Партизана проширио круг кандидата за дуел са Малатијом.

Фудбал 05.08.2019 | 22:30 Пуцао је по шавовима две сезоне, али је на добром путу да у овој “набаци” нови имиџ. Ако је судити на основу почетка актуелне, делује да нови Партизан, из кројачке радње Сава Милошевића, има штофа да сашије отмено одело намењено колекцији “јесен/зима 2019”. Четири тријумфа без примељеног гола брзопотезно су створила повољан амбијент у екипи, целом клубу и међу навијачима, нестрпјиво се чека четвртак вече, да се на модној писти у Хумској 1 још једном појаве црно-бели и понуде јавности оно што није могла да види више од 700 дана.

Победнички менталитет.

Иза освајача Купа Србије су очекивана славља над Конахс Кијем (1:0, 3:0), те Инђијом (1:0) и Мачвом (4:0) у државном првенству, а испред највећи изазов овог лета – Малатија. Турски састав долази у Београд већ у уторак, чиме показује колико је озбиљно схватио двомеч трећег квалификационог кола за пласман у Лигу Европе (1. и. 8. август), међутим, стекао се утисак за ових 360 минута фудбала да и наш представник има шта да понуди. Поготово што је домаћин првог сусрета и што за тај дуел стручни штаб има, како то тренери воле да кажу, “слатке муке”, пошто је Милошевић значајно проширио круг кандидата за стартних 11 и дефинитивно у односу на период кад су екипу водили Мирослав Ђукић и Зоран Мирковић има више опција. Нарочито у офанзиви.

Конкретно: извесно је да ће Партизан у четвртак од 21 час играти са једним нападачем, само се још не зна којим. Умар Садик је пројектован да буде вођа шпица, почео је три прва сусрета, затим је поштеђен већих напора како би се сачувао баш за Малатију, а онда је у последњем контакту са лоптом на мечу са Шапчанима постигао првенац и коначно разбио малер. Делује да ће бити ослонац и за три дана, међутим, Огњен Ожеговић му је озбиљно уздрмао статус. Дао је повратник са позајмице два гола прошле седмице, уписао једну асистенцију, демонстрирао да је мотивисан, рачуна вероватно и на старе заслуге (његов гол против Јанг Бојса означио последње пролеће у Европи), те његове шансе уопште нису занемарљиве, иако на први поглед делује да је Нигеријац у предности.

Можда највећа Милошевићева дилема је кога да стави на лево крило у очекиваној формацји 4-2-3-1. На прва три меча сезоне ту позицију је покривао Ђорђе Ивановић и није се прославио. А онда је у финишу меча са Велшанима шансу добио Филип Стевановић и одмах је зграбио. Гол Конахсу, па гол Мачви, уз одличну партију у четвртом суперлигашком колу, стављаљу изданка Партзанове школе у предност… Само, Стевановић још нема ни 17 година, па уз сав таленат, форму, енергију коју носи, тренер Партизана мора да води рачуна да момак из “класе 2002” не сагори у дуелима са физички јачим и фудбалски “намазанијим” играчима Малатије. Зато не би било изненађење да се седам лета старији Ивановић нађе у првих 11, макар због искуства, а да Филип добије шансу у наставку. Додуше, овде су шансе отприлике 51:49 у корист Стевановића, пошто је Милошевић баш за Филипа рекао да га посматрао као првотимвца, а показао је на практичном примеру како не дели играче на старе и младе, кад је у Нишу, на опште изненађење, послао на терен Лазара Павловића.

Овога пута за младог креативца неће бити места у централном делу везног реда, тамо се очекује овог лета сасвим задовољавајући Сејдуба Сума, а зависно шта покажу тестови физичке спреме могуће је да који минут добије новајлија из Арсенала, Такума Асано. Јапанац је сам признао да воли да буде близу гола, једино што досад није Партизан почињао са два шпица, па тешко да ће и против Турака, али би као подршка Садику или Ожеговићу могао да добије прилику у другом делу, на месту на коме дејствује Гвинејац или још који корак офанзивније. Можда чак и на левом крилу, уместо Стевановића или Ивановића.

За разлику од маневра, где опција има “колико волиш”, у последњој линији простор за комбинаторику је сужен. Дилема која се јавила у недељу вече, после изласка са терена Немање Р. Милетића (повреда зглоба), биће развијена лекарским извештајем о стању повреде десног бека. Велике су шансе да стисне зубе и опорави се до четвртка, а ако не буде могао две су опције у игри. Једна подразумева Александра Лутовца, који је Милетићево место “закрпио” у финишу дуела са Мачвом, тако што се са крила померио на позицију у одбрани, а друга би значила селидбу Слободана Урошевића са леве на десну страну дефанзивног бедема, с тим што би онда златни Орлић из Литваније против Малатије играо контра ногом.

Баш је Урошевић позитиван пример како ништа у животу, камоли спорту, не би требало схватити трагично, од отписаног играча пробио се до првих 11 и почео три од четири меча у сезони. Оставио је врло добар утисак, па зависно од тога да ли је Рајко Брежанчић напокон спреман провејава дилема и ко ће бити леви бек. Поврантик из Малаге је играо против Конаса, али Урошевић бар у уводу сезоне делује учинковитије.

Што се осталих позиција тиче, сигурни су голман Стојковић, штоперски тандем Остојић-Павловић, пар задњих везних Здјелар-Шћекић, као и два члана офанзивне тројке, Тошић као десно крило и Сума у централи. Делује да је то одело за вечерњи излазак у четвртак од 21 сат. Још само да се „проштепају“ легионари из Турске...

Извор: моззартспорт