Дан сјећања на страдале у Олуји

Србија и Република Српска данас ће на платоу испред Манастира Крушедол на Фрушкој гори обиљежити Дан сјећања на страдале и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији "Олуја" извршеној прије 24 године на Републику Српску Крајину.

Република Српска 04.08.2019 | 10:23 Централним поменом биће одата пошта жртвама хрватске војно-полицијске акције "Олуја", када је почетком августа 1995. године протјерано око 250.000 Срба из Хрватске и побијено око 2.000.

Обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у акцији "Олуја" присуствоваће предсједник Србије Александар Вучић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић и Његова светост патријарх српски Иринеј.

Њихово присуство најављено је за 19.00 часова.

Акција "Олуја" је највеће и једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије током деведесетих година прошлог вијека.

У "Олуји" је, према подацима српског Комесаријата за избјеглице, протјерано 250.000 Срба из Републике Српске Крајине, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.

Хрватска војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, односно на Републику Српску Крајину.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију. 



Готовина и Марчак осуђени, па ослобођени 

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.

Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

У Хрватској се 5. август слави као "Дан победе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август, када је 1995. почела акција "Олуја", дан жалости.

(Агенције)