Другачији поглед на статистику...

Да ли сте се када запитали каква нам је структура на сваких 1. 000 становника, када је ријеч о запосленима, незапосленима, младим, пензионерима…

Босна и Херцеговина 03.08.2019 | 13:39 Ово питање је истраживао економиста Фарук Хаџић, на основу доступних анализа и оно што је открио није нимало охрабрујуће – од 1000 грађана БиХ ради тек њих 304- половина  у тзв. реалном сектору, а друга половина су државни службеници.

Преосталих 66 одсто становништва је незапослено, пензионисано, млађе од 15 година или неактивно (ученици/студенти, онеспособљени за рад, особе које обављају само кућне послове у свом домаћинству и обесхрабрене неактивне особе).

НАПОМЕНА У неактивне се према дефиницији убрајају и пензионери, али су они посебно издвојени у анализи јер за њих постоје званични подаци.




“Од 304 запослена, тек половина њих су радници из ткз. реалног сектора који стварају нову вриједност за себе и за све остале. Оно што нас спашава јесу дознаке из иностранства”, каже за БУКУ Хаџић који је овом анализом на што једноставнији начин хтио показати структуру становништва и како се она смањује, односно повећава.

До свих бројки је дошао из Анкете о радној снази и од ентитетских завода ПИО.

Добијене бројеве је потом упоредио са стањем из 2016. и тек се овим поређењем види колико се, у само двије године, промијенила структура станховништва.

Одговори за 2018. годину, те повећање или смањење у загради у односу на 2016. годину:

➡️ Млади (0-15) = 113 (-11)
➡️ Пензионери = 252 (+17)
➡️ Запослени = 304 (+22)*
➡️ Незапослени = 69 (-28)
➡️ Неактивни = 262 (-1)
* Пола запослених ради у ткз. "реалном сектору"

“Оно што мене брине, јесте да се осјетно смањује број незапослених и младих, а повећава број пензионера. Нажалост све до сада рађене процјене говоре да ће у годинама пред нама ови односи бити још лошији”, закључио је Хаџић.

(БУКА)