Средњошколци уче о рату 90-тих

Од ове школске 2019/2020. године, у Републику Српску стижу нови уџбеници за трећи и четврти разред гимназије у којима ће бити обрађен и рат у БиХ.

Република Српска 03.08.2019 | 11:45 У основним школама у Републици Српској, ученици деветих разреда, од септембра 2018. године, историју изучавају из нових уџбеника у коме је једна од тема рат 90-тих на овим просторима.

Од ове школске 2019/2020. године, стижу и нови уџбеници за трећи и четврти разред гимназије, у којима ће такође бити обрађен и рат у БиХ.

Ова вијест је потврђена из Министарства просвјете и културе РС, када је наведено и да ће нови уџбеници историје у средњим школама у Републици Српској бити усклађени са уџбеницима из Србије.

Наставник историје и предсједник Удружења за друштвену историју Србије Еуроклио Александар Тодосијевић каже за БУКУ да у важећим плановима и програмима за основне и средње школе у Републици Србији не постоји посебна тема која се бави ратом у БиХ (1992–1995), већ је дио шире теме у којој се изучава распад Југославије.

Истакао је и да је читав период распада Југославије и ратова 90-тих сведен на свега неколико часова недељно у завршним разредима основних и средњих школа у Републици Србији, што је у сваком случају недовољно да би ученици схватили шири историјски контекст времена у коме живе. 

“У наставним плановима за завршне разреде основних и средњих школа нема довољно простора како би се темељно обрадиле теме из савремене историје, а самим тим ратови 90-тих су обрађени кроз најосновније информације, фактографски. Недостаје историјски контекст, нису објашњени узроци и посљедице...  С друге стране, рекао бих да аутори уџбеника немају довољно сензибилитета да обраде осјетљиве и контроверзне теме из новије историје. Зато је садржај лекција које се баве распадом Југославије и ратовима 90-их обрађен кроз најосновније информације. Површан приступ овако осјетљивом проблему има за посљедицу развијање стереотипа и предрасуда код ученика, што је присутно у већини држава са екс југословенског простора”, мишљења је Тодосијевић.

Треба истаћи да је у Републици Србији у току реформа наставних планова за основне и средње школе. Реформисани планови наставе и учења за завршне разреде основних и средњих школа у којима се обрађују теме из савремене историје ступиће на снагу школске 2021/22. године. 

“Оно што је извјесно је да ће се у завршним разредима оставити већи простор за обраду садржаја из савремене историје, нарочито тема из периода послије Другог свјетског рата. Када је ријеч о ратовима 90-их, од наставника се очекује да такве теме обрађују, иако треба имати у виду да током иницијалног образовања на факултетима нису имали прилике да их изучавају. С друге стране, савремена историографија није дала одговоре на многа осјетљива и контроверзна питања новије историје. Историјске чињенице везане за Други свјетски рат и савремени период историје најчешће су предмет оштрих дебата и политичких манипулација у јавности”, закључује  саговорник. 

Подсјетимо да је ОСБС, који је водио реформу образовања, наметнуо ембарго на теме из 1990-их, јер истраживање историјских тема подразумијева научно анализирање и договор, укључујући и договор о изворима, како домаћим, тако и међународним.

Упркос ембаргу, све до сада рађене анализе су показале да у свим земљама насталим распадом Југославије дјеца уче потпуно различите верзије прошлости, гдје се искључиво говори о патњама једне нације, односно етничке групе и кривици друге. 

Група историчара из региона која већ дуги низ година заједно сарађује на различитим пројектима сматра да је једино исправно рјешење историја базирана на идејама о вриједностима мира, слободе, сарадње и једнакости, те историја „ослобођена“ једнодимензионалних наратива. 

Како каже један од њих, историчар Един Радушић, свима нама је јако битно да се суочимо са теретом прошлости, како оне ближе, тако и оне даље: 

„Сви се баве историјом, сви знају историју - политичари, новинари, механичари, возачи... У таквим друштвима, као што је босанскохерцеговачко, приступ историји може бити пут у нове сукобе или допринос  помирењу. Ако историји приступимо концептуално, да је добро добро, ма ко га произвео, да је зло зло, ма ко га произвео, и ако благостање или страдање човјека ставимо у први план, без његовог сврставања у 'наше' и 'њихове' , на правом смо путу. Када сви схватимо да је такав приступ благодат за нације, а не опасност за њу, бићемо на путу стварања нормалног грађанског друштва.“

(Бука)