Комунисти истјерали народ из цркве

- Што то ниси на прослави Илиндана на Борикама? - питамо једног Боричанина за кога знамо да га је, још од малих ногу, само голема болест могла спријечити да не оде на овај народни сабор. Потиче из породице искрених, православних вјерника. Одувијек су славили своју крсну славу, Светога јеванђелисту и апостола Луку. Нису прекидали ни за Титина земана. Божић су божићковали, Вскрс васкрсовали, у Бога вјеровали, у цркву ишли и Богу се молили. Из те куће у црквеним одборима су бивали и онда кад се то није смјело. Односно јесте се смјело, али је подразумијевало подсмијех и подозрење околине и оптуживање за примитивизам и заосталост јер "нису рашчистили с' религијом".

Република Српска 02.08.2019 | 14:51 - Ето! - одбруси он. Крену даље. Онда мало застаде, окрену се, и додаде.

- Ово су поново дошла времена, к'о у Титиној држави, да не смије човјек ни рећи шта мисли. И горе него код Тите. Могу ме оставити без посла, ђетету у школи давати лошије оцјене... пусти ме на миру, данашњег ти Илиндана! - поново продужи, па поново застаде. Окрену се, па се врати.

- Хоћете ли ми написати име? Ако нећете све ћу вам испричати шта се ради по Рогатици. 

- Нећемо! - обећасмо.

- Погледајте ко је синоћ био на вечерњој служби Божијој у храму Светих Петра и Павла, уочи Илиндана на Борикама! У првом реду начелник општине и начелници одјељења. Иза њих директори општинских јавних предузећа. Затим буџетеријат и партијски уљеби у јавним предузећима. Кад си их видио прије у цркви? Гдје су на недељнин литургијама? Кад су били на вечерњем богослужењу, кад на јутарњој? Никад нико од њих! У цркву долазе само за велике празнике, кад су ту камере и фотоапарати. Боже ми опрости ни прекрстити се не умију како Бог и вјера заповиједају, него смрсе руком неки будибогснама покрет укруг. Они у Божије храмове не долазе да се Богу моле, него да буду виђени и сликани. Већина их је ту само зато јер им је начелник наредио. Ту је само још понеки учесник програма. Прије него што су они навалили у цркву храм Светих Петра и Павла је уочи Илиндана увијек био препун народа, а погледај сад, они у цркву народ из цркве. 

- Ма није, ваљда, све тако црно. - покушасмо ублажити његов став.

- Није, него је још црње. Они сједоглави из првог реда, што само па у олтар ушли нису, прије рата су били главни рогатички комунисти, директори, комитетлије, писари без школе, шефови... све по партијској линији. Прогонили су и шиканирали сваког радника који је ишао у цркву, крстио дјецу, славио славу, пребацивали су их на лошија радна мјеста, дјецу им нису хтјели запошљавати... прије рата су у цркву ишли само радници и сељаци, они који су искрено вјеровали у Бога. Власт им није ништа давала, па им није могла ништа ни одузети што не слушају Тита и партију. Сад у цркву иду они што им власт даје и шаком и капом, иду да угоде властима и да се медијски експонирају, не зато што их традиција, вјера и срце вуку цркви. Власт у цркву - народ из цркве! Ништа ово не ваља шта се ради. 



- А шта раде данас ти бивши Титини комунисти, како се понашају према народу? - питамо га.

- Власт и поредак се јесу промијенили, али они нису. Раније су радили за Тита, сада за Додика, нема ту никакве значајне разлике. Само што су раније за празнике ишли у Комитет, сада иду у цркву. Ако ти одеш на трибину неке друге политичке партије - оставе те без посла. Ако не гласаш за њих - оставе те без посла. Ако на изборима у Борачкој организацији гласаш другачије него што су дезертери наредили - оставе те без посла. Ако директор банке не прими радницу са црвеном књижицом начелник угаси општински рачун у тој банци. Ако не узмеш црвену књижицу нико твој се нигдје запослити не може... ма све исто, исти људи, иста идеологија, иста боја, само су симболе мало измијенили. Нису ни њих много, зар ти СНСД-ова детелина са четири листа на црвеној подлози не личи на Титину петокраку и комунистичку заставу? 

- Ма добро то, пусти политику, Илиндан је. Српска православна црква је таква да прихвата свакога, па и онога ко је са 60 година сазнао да је Србин и почео славити своју крсну славу. Морао је купити нову икону, јер је породичну бацио. Добро је да је то тако, да их црква прихвата, не би ваљало другачије. - покушавамо га умирити.

- Јесте, али они у цркву иду из грешних побуда, да буду сликани и објављени на дневнику. Нека сваки Рогатичанин погледа слику и људе који су на њој у цркви уочи Илиндана! Нема ту ни једног сељака, ни једног радника, ни једног правог вијерника, нема оних који су у Бога вјеровали и у цркву ишли онда кад су их ови сједоглави комунисти прогонили због тога. Добро је што су се ове комуњаре цркви окренуле, макар под старе дане, али није добро то што од њих више искрени вјерник за велики празник ући у цркву не може. И кад уђе кратко се помоли Богу, измоли Оченаш и иде напоље, а кад изађе све се крсти од чуда ко је и што је у цркви.



- Добро је да се православни народ окупља око цркве, било којим поводом. - кажемо му.

- Да, али уласком политичара у цркве из њих су истјерани вјерници. Комунисти ушли, вјерници изашли, то је проблем. Са политичарима у цркву је ушла и политика. Један рогатички свештеник послије богослужења је, њему на душу то што је радио а мени на гријех што то причам, врбовао људе да гласају за СНСД. Погледај аутомобиле које возе поједини свештеници, погледај их како се понашају у цркви, ван цркве... они призивају политичаре, плитичари призивају њих, а на ту странпутицу нико неће јавно да упозори.

- Немој лоше говорити о СПЦ, твоји су одувијек били искрени, православни вјерници, а и ти исто. - опомињемо га.

- Не говорим ја лоше о СПЦ. Напротив! То на шта ја опомињем су одступања од суштине вјере. Говорим искључиво због тога да се заблудјели опомену и на прави пут врате. Па погледајте шта су урадили, дјецу су обукли у црвене мајце и довели их цркви, добро им и црвене мараме и бијеле капице са петокраком нису ставили. 

- Ипак ти иди на сабор на Борике, као што си одувије радио. - савјетујемо му.

-Нећу! Ово данас што власт приказује на Борикама није ни православни ни вјерски ни црквени празник, него политички и пропагандни празник црвене партије. Мој нико никад за том бојом није ишао, па нећу ни ја. Наше боје су црвено-плаво-бијела, ако нам и то не оскрнаве и не обесмисле. Проклети Титини комунисти, камелеони који се могу пресвући у коју год боју хоћеш и некарактери који се могу претворити у шта год им одговара. 

- Добро, збогом пошао!

- У здрављу и у бољим временима вас нашао!

- И име ми не објављујте, ако за Бога знате, уништили би ме, породицу би ми затрли!

- Нећемо, обећали смо!

(БН)