НБА квалитет у Евролиги...!
Од Фредета, преко Миротића до Монроа! Ове године европски клубови нису купили робу са последњих полица
Кошарка 30.07.2019 | 23:10
Наравно да за већ устаљене НБА кошаркаше никако није лак корак одједном пресећи и напустити каријеру у САД-у. Свакако, неко „велико“ име не би ни могло да наступи у Евролиги, ако би имало позиве осталих НБА клубова. Међутим, ове године имамо ситуацију да је неколико играча са веома респектабилним каријерама и огромним искуством остало да „виси“. Тако је већина њих кренула пут Европе, а многи од њих ће по први пут у животу наступити на Старом континенту.
Џимер Фредет (Панатинаикос)
Један од играча којем једноставно није пријао НБА стил кошарке је Џимер Фредет. Овај кошаркаш је био фантастичан још док је био на колеџу, чинио је невероватне ствари и у Кини, али у Америци није био ни бледа сенка свега тога. Панатинаикос је указао прилику која му се пружила и успео је да потпише једно од „већих“ имена када је реч о страним кошаркашима у овом клубу.
Фредет је минуле сезоне одиграо шест утакмица за Финикс Сансе, где је у просеку бележио 3,7 поена. За читаву каријеру проведену у САД-у, у просеку је долазио до округло шест поена на 241 одиграном сусрету.
Пре осам година освојио је епитет најкориснијег кошаркаша у НЦАА лиги, а на НБА драфту изабран је од стране Милвокија као 10. пик. Недуго затим, трејдован је у Сакраменто Кингсе где је оставио и највећи траг. Између осталог, наступао је и за Булсе, Пеликансе и Никсе. Играјући за Шангај у Кини, два пута је успео да пребаци коту од 70 поена. Против Жијанга је тако бројао до 73 поена, а против Беиконга до 75 поена.
Весли Џонсон (Панатинаикос)
Зелени се нису зауставили само на Фредету. Успели су да намаме и Веслија Џонсона, који је недавно напунио 32 године, али и даље има доста тога да покаже, баш као и његов нови саиграч.
Џонсон се високо котирао на НБА драфту, када је 2010. године одабран као четврти пик од стране Минесоте. То фактички значи да ће постати други највећи пик који је заиграо у грчком кошаркашком првенству, одмах иза Доминика Вилкинса, који је за Панатинаикос наступао пре 23 године, а на НБА драфту је био изабран као трећи. Нема сумње, Зелени су у тим довели играча који је брз и доста доприноси на оба краја терена.
Претходне сезоне, Џонсон је одиграо 38 утакмица са Пеликанима и Визардсима, а у просеку је долазио до 3,4 поена. У НБА лиги је уписао 609 наступа током минулих девет сезона, а долазио је до седам поена по сусрету.
Коста Куфос (ЦСКА Москва)
После 11 година проведених у НБА лиги, Коста Куфос је одлучио да је доста. Бар што се кошарке на америчком континенту тиче. Грчки див ће предстојеће сезоне такође по први пут заиграти у Евролиги, а генерално и у Европи.
Није се много двоумио Коста Куфос када је на његову адресу дошла понуда од земљака ДимитрисаИтудиса да се прикључи екипи ЦСКА из Москве. Поздравио се са свима у Сакраменту и одлетео у престоницу Русије, где је договор на крају и склопљен. Иначе, грчки кошаркаш је на НБА драфту 2008. године одабран тек као 23. пик на драфту, али је увек био добар ослонац на центарској позицији. Занимљиво је да никада није имао кључну улогу у тиму, иако је често био стартер.
Претходне сезоне, Куфос је одиграо 42 утакмице за Сакраменто Кингсе и у просеку је долазио до 3,7 поена уз 4,2 скока. Током каријере, на 686 мечева је долазио до 5,7 поена и равно пет ухваћених лопти по сусрету.
Никола Миротић (Барселона)
Случај Николе Миротића није баш уобичајен. Заправо, шпански кошаркаш црногорског порекла имао је доста понуда из НБА лиге и очекивао је добар уговор. Али ту се онда умешала Барселона, која је направила велику „крађу“. Блауграна је понудила огромну суму новца сјајном играчу на четири године. Помиње се да је Миротић добио близу 26.000.000 евра, а уз то и шансу да се врати у Шпанију, након што је шест година наступао у дресу љутог ривала, Реала.
Шпански кошаркаш има само 28 година, а прошле године је у просеку играо 24 минута у НБА лиги, што је и више него респектабилна бројка. Да не помињемо да је било сезона када је Миротић на терену проводио и по више од 30 минута.
Са Пеликансима и Баксима је у регуларном делу сезоне уписао 46 наступа, као и 14 у плеј-офу. Поентерски је био одличан, па је у Њу Орлеансу долазио до 16,7 поена по утакмици, док је у Јанисовом тиму био нешто слабији, али поново двоцифрен са 10,5 поена. За пет претходних сезона, убележио је 319 наступа „преко баре“, уз 12,3 поена и 5,9 скокова по дуелу.
Алекс Абринес (Барселона)
Повратак кући. За разлику од Николе Миротића који је раније наступао за Реал, Алекса Абринеса нису морали два пута да убеђују. Сјајни кошаркаш је већ четири године играо за Блауграну, након чега се одлучио да се отисне у НБА авантуру и три године је провео играјући у тиму са Раселом Вестбруком у Оклахоми.
Минулог фебруара, дошло је до растанка између Абринеса и Тандера. Према извештајима, Алекс је желео да се фокусира на неке личне ствари и због тога је морао да се спакује. Питање је да ли је направио грешку, пошто су из Оклахоме овог лета отишли и Расел Вестбрук и Пол Џорџ, па је извесно да би у предстојећој години добио и доста више времена на паркету. Али ту иде она чувена „шта би било кад би било“.
Претходне сезоне, Абринес је одиграо 31 утакмицу са Тандером и у просеку је долазио до 5,3 поена. Укупно током читаве каријере у НБА лиги, сакупио је 174 утакмица, а у просеку је такође долазио до 5,3 поена.
Шелвин Мек (Олимпија Милано)
Никада Шелвин Мек није играо кључну улогу у НБА лиги. Проводио је у просеку 19 минута на терену, а био је сасвим солидна замена на позицији плејмејкера. Због тога је Еторе Месина пресекао и одлучио да повуче веома занимљив корак. Тако је Мајк Џејмс остао без места у првом саставу, а касније и тима.
Мек је провео осам сезона у НБА лиги, а претходно је имао фантастично поглавље на колеџу. Тада је са Гордоном Хејвордом одвео Батлер Булдоге све до финала НЦАА шампионата.
Претходне сезоне, у Мемфису је уписао 53 утакмице, а у Шарлоту је дошао до четири наступа. Просечно је убацивао 7,9 поена по сусрету и 3,4 асистенције. А за 456 утакмица током читаве каријере, има просек од 6,6 поена по дуелу.
Грег Монро (Бајерн Минхен)
За крај, можда и најслађи плод. Грег Монро слетео је у тим Дејана Радоњића. О колико јаком кошаркашу је реч, говори и чињеница да је за девет сезона проведених у Америци успео да дође до просека од 14 поена, а док је играо за Пистонсе био је један од кључних играча. Тада је за 34 минута на терену долазио до 16,5 поена по утакмци.
У претходних пар година је стагнирао, тако да ће му долазак у Европу можда и пријати да се врати на стари, добри колосек. Претходне сезоне играо је за чак три тима (Репторсе, Селтиксе и Сиксерсе), на укупно 43 утакмице у регуларном делу сезоне, као и 10 мечева у плеј-офу.
Његови укупни просек каже да је на 632 утакмице у просеку долазио скоро до дабл-дабл учинка. Постизао је 13,2 поена по мечу уз 8,3 скока.
Еторе Месина (Олимпија Милано)
Италијански стручњак прошао је кроз праву кошаркашку школу од када је 2014. године решио да напусти каријеру у Европи и оде на клупу тик иза Грега Поповича. Иако се Еторе Месина често помињао као једно од главних имена за преузимање неког од НБА тимова, до тога никада није дошло, па се он одлучио на повратак на Стари континент.
Биће то трећи Месинин тим у Италији, пошто је претходно успешно предводио Виртус и Бенетон. Са овим првим је успео да два пута дође и до титуле у Евролиги, 1998. и 2001. године. Са саставом Армејаца је освојио још два пехара у најбољем европском такмичењу, 2006. и 2008. године, након чега је отишао у Реал, пре него што се поново вратио у Москву.
Два пута је изабран за најбољег тренера у Евролиги, а може да се похвали да је дошао и до четири титуле у Палаканестру, две у ВТБ лиги и пет у домаћем, руском шампионату.
Извор: моззартспорт
Фото: Реутерс, Схуттерстоцк
Коментари / 0
Оставите коментар