Менаџери, посредници и мешетари зарадили 2.000.000.000 евра!

Само од провизија!!! Мино Рајола и Жорж Мендеш дрмају светским фудбалом!

Фудбал 28.07.2019 | 23:37 Провизија коју је наплатио Мино Рајола Јувентусу за довођење Матијса де Лихта, 10.500.000 евра  и сума коју траже менаџери Николаса Пепеа Наполију, 6.000.000 евра, упалила је поново рефлекторе на зараду фудбалских агената, посредника и мешетара  у фудбалском свету. Жорж Мендеш и Мино Рајола су свакако најпопуларнији менаџери, али ниједан од њих није на врху листе најплаћенијих спортских агената: Скот Борас, најпотентнији менаџер у америчком бејзболу, носи ласкаву титулу најпрофитабилнијег агента, који сваке године од своје бејзболске менажерије инкасира више од 100.000.000 долара. 

Према званичним подацима ФИФА, менаџери и посредници у трансферима фудбалера, су зарадили готово 2.000.000.000 евра само од провизија. О колико великој суми новца се ради говори чињеница да је државни буџет, прмера ради, Црне Горе мало већи од поменуте цифре. Другим речима, фудбалски агенти су само од наплаћених провизија зарадили новац који сви запослени у државним службама, здравству, школству, полицији, војсци зараде за годину дана у Црној Гори плус сви остали годишњи трошкови. 

Феномен менаџера који су све чешће у улози посредника у преговорима између клубова, упркос очигледном конфликту интереса, је све распрострањенији и више се нико не скандализује. Са дерегулацијом коју је пре четири године  наметнуо бивши  председник ФИФА Сеп Блатер, у међувремену избачен из кровне планетарне фубалске организације због примања мита, омогућено је разним мешетарима, супружницима, родитељима и осталим члановима фамилије да постану “фудбалски менаџери”. 

Довољно је погледати раст званично пријављеног новца уплаћеног на име провизија од стране клубова у последњих пет година. Провизије су 2014. године износиле 241.000.000 долара, 2015. у години дерегулације су скочили на 300.000.000, а онда је почео вртоглави раст. Менаџери су 2016. постали богатији за 387.000.000 долара, 2017. године су стигли на 450.000.000, а у прошлој години су инкасирали лепоту од 550.000.000 долара. У текућој сезони смо на најбољем путу да дотакнемо цифру од 700.000.000 евра. 

ФИФА није детаљно регулисала питање провизија у свом статуту. Постоји само начелна препорука да провизије не би смеле да износе више од три одсто од вредности трансфера или бруто годишње плате фудбалера. Менаџери и посредници су искористили празнину коју је ФИФА креирала да успоставе своје правила, односно да их сами диктирају, будући да се увек налазе у привилегованом положају у преговорима са клубовима, без обзира да ли треба да помогну продају или куповину фудбалера, или се налазе у обе улоге.

Мино Рајола је у послу око трансфера Де Лихта био човек од поверења Јувентуса, Ајакса и менаџер Де Лихта! Већи конфликт интереса је тешко пронаћи у пракси. Још један класичан пример конфликта интереса је трансфер Кејте из Лација у Монако, у којем је посредник био Мендеш (ведри и облачи у Монаку) и прелазак двојице непознатих младих Португалаца, Мендешових клијената, Жордаа и Нета из Браге (такође клуб под "контролом" Мендеша) у Лацио за еуфемистички речено нетржишну цену. Поменута двојица фудбалера су за две године одиграли мање од 200 минута заједно за Лацио и завршили су у Бенфици за 25.000.000 евра. Цифра коју су Небескоплави платили претходно. 

Снага Мина Рајоле и Жоржа Мендеша, као и других моћних менаџера, је што су исплели читаву мрежу односа са великим клубовима у претходном периоду задуживши добар део њих. Мендеш је направио и корак напред. Португалац практично контролише неколико клубова у Португалији, Француској и Енглеској, а има право првенства са још неколико клубова у Серији А и шпанској Лиги. Иако се ради о вриштећем конфликту интереса који би у свакој другој привредној активности био кривично гоњен, непотпуна и недоречена правила ФИФА омогућавају фудбалским мешетарима да несметано послују. 

У целу причу су се укључили и чланови ужих и ширих породица фудбалера. Очеви, мајке, браћа, блиски рођаци по бочним линијама су пронашли изненада уносно занимање. Очеви Месија и Нејмара, мама Рабиоа, супруга Маура Икаридја, брат Гонзала Игуаина су само врх леденог брега армије чланова породице који воде бригу о финансијама својих славних синова, браће, мужева и рођака. 

Звучи као зезанција кад се каже да је Рабио стигао без обештећења у Јувентус. Тачно је да ПСЖ није узео евро од трансфера играча у Торино, али је зато банкарски рачун Рабиоове маме, постао богатији за лепоту од 10.000.000 евра. Стара дама је морала, истина мало мање, да плати и услуге Ремзијевогменаџера. Менаџерска провизија за Велшанина  је коштала Јуве 9.000.000 евра. 

Или, шта рећи о Кији Јорабкјану, за кога многи мисле да је фудбалски менаџер, а он то није. Српска реч која одговара опису његовог занимања је мешетар. Кија је наплатио Интеру 8.000.000 евра на име провизија за Габријела Барбосу, званог Габигол, највећу фудбалску превару у 21. веку и за највећи блеф европског фудбала Жоаа Марија. Занимљивост је да у уговорима са Интером нема нигде ни помена имена Јорабкјана. Као агенти, односно посредници, се помињу људи од поверења иранског мешетара са пребивалиштем у Енглеској на чије рачуне је легао новац. 

Данас изгледа гротескно реакција италијанске јавности на захтева родоначелника фудбалских мешетара на Старом континенту Антонија Калијенде који је пре 30 година тражио тадашњих три милијарде лира (три милиона немачких марака) Јувентусу за посредовање око довођења Роберта Бађа из Фјорентине.

Могло би се рећи да је Калијенда, иначе Наполитанац, био Рајола пре Рајоле. Калијенда није имао никакве везе са фудбалом, пре него што је отркио фудбалски Ел Дорадо радио је на бензинској пумпи и био трговачки путник који је продаво енциклопедије Д’Агостини. Калијенда је на свом списку клијената имао Марадону, Боњека, Антоњонија, Пасарелу. 

Легенда каже да се Калијенди свидела прича о јерменском филантропу Гулбенкјану који је у ушао у историју као “господин пет посто” пошто је толико наплаћивао своје услуге посредовања у пословима око нафте (у Лисабону је незаобилазна етапа сваког озбиљнијег туристе посета Гулбенкјановом музеју), тако је Наполитанац одлучио да његова тарифа буде осам процената, па је он постао “сигнор л’отто пер центо. 

Поједини клубови, као Јувентус, су на почетку феномена одбијали да сарађују са мешетарима и нису желели да плаћају провизије менаџерима и посредницима. Међутим са доласком Андрее Ањелија на чело Јувеа,  Бјанконери су схватили пре свих да су менаџери и посредници као свако средство, од начина на који их користиш зависи да ли ће ти они доносити добро или зло. 

Пример доласка Погбе је веома индикативан. Мино Рајола је у пролеће 2012. године понудио прво Милану тадашњег француског тинејџера који је желео да напусти Јунајтед. Адријано Галијани је био неодлучан, па је преовладао став Барбаре Берлускони о кресању трошкова, с обзиром на то да је Рајола тражио за голобрадог Погбу 4.900.000 евра на име провизије. 

Андреа Ањели је искористио прилику, остало је историја. Оно што је изгледало као велика лудорија испоставило се као највећи пословни потез века: Јуве је на Погби остварио највећу плусваленцу у повести, а Рајола је зарадио од двоструке продаје Погбе готово 50.000.000 евра. 

Итало-холандски менаџер је и у случају Де Лихта показао да види даље од других и да има фантастичан њух за младе фудбалере. Прошле године, када нико није могао да предвиди експоненцијални раст младог Холанђанина, Рајола је постигао договор са Ајаксом да ће га оставити у Амстердаму, али да следећег лета клуб мора да га пусти ако добије понуду од 75.000.000 евра. У Ајаксу су оберучке прихватили дил не сањајући да ће се овог лета горко кајати. Мино је испунио сва своја обећања: Ајакс је добио договорену цифру, Де Лихт је решио све проблеме у свом животу и следеће три генерације потомака (за пет година у Јувеу зарадиће 60.000.000евра), Јуве је добио дефанзивца за следећих десет година кога ће моћи да препрода и извуче уложени новац, а Мино је узео својих 10.500.000 евра и никога не би изненадило да у датом моменту искрсне приватни договор са Јувеом који гарантује добар проценат Рајоли од будуће продаје Де Лихта. Живи били па видели. 

Извор: моззартспорт