Menadžeri, posrednici i mešetari zaradili 2.000.000.000 evra!
Samo od provizija!!! Mino Rajola i Žorž Mendeš drmaju svetskim fudbalom!
Fudbal 28.07.2019 | 23:37
Prema zvaničnim podacima FIFA, menadžeri i posrednici u transferima fudbalera, su zaradili gotovo 2.000.000.000 evra samo od provizija. O koliko velikoj sumi novca se radi govori činjenica da je državni budžet, prmera radi, Crne Gore malo veći od pomenute cifre. Drugim rečima, fudbalski agenti su samo od naplaćenih provizija zaradili novac koji svi zaposleni u državnim službama, zdravstvu, školstvu, policiji, vojsci zarade za godinu dana u Crnoj Gori plus svi ostali godišnji troškovi.
Fenomen menadžera koji su sve češće u ulozi posrednika u pregovorima između klubova, uprkos očiglednom konfliktu interesa, je sve rasprostranjeniji i više se niko ne skandalizuje. Sa deregulacijom koju je pre četiri godine nametnuo bivši predsednik FIFA Sep Blater, u međuvremenu izbačen iz krovne planetarne fubalske organizacije zbog primanja mita, omogućeno je raznim mešetarima, supružnicima, roditeljima i ostalim članovima familije da postanu “fudbalski menadžeri”.
Dovoljno je pogledati rast zvanično prijavljenog novca uplaćenog na ime provizija od strane klubova u poslednjih pet godina. Provizije su 2014. godine iznosile 241.000.000 dolara, 2015. u godini deregulacije su skočili na 300.000.000, a onda je počeo vrtoglavi rast. Menadžeri su 2016. postali bogatiji za 387.000.000 dolara, 2017. godine su stigli na 450.000.000, a u prošloj godini su inkasirali lepotu od 550.000.000 dolara. U tekućoj sezoni smo na najboljem putu da dotaknemo cifru od 700.000.000 evra.
FIFA nije detaljno regulisala pitanje provizija u svom statutu. Postoji samo načelna preporuka da provizije ne bi smele da iznose više od tri odsto od vrednosti transfera ili bruto godišnje plate fudbalera. Menadžeri i posrednici su iskoristili prazninu koju je FIFA kreirala da uspostave svoje pravila, odnosno da ih sami diktiraju, budući da se uvek nalaze u privilegovanom položaju u pregovorima sa klubovima, bez obzira da li treba da pomognu prodaju ili kupovinu fudbalera, ili se nalaze u obe uloge.
Mino Rajola je u poslu oko transfera De Lihta bio čovek od poverenja Juventusa, Ajaksa i menadžer De Lihta! Veći konflikt interesa je teško pronaći u praksi. Još jedan klasičan primer konflikta interesa je transfer Kejte iz Lacija u Monako, u kojem je posrednik bio Mendeš (vedri i oblači u Monaku) i prelazak dvojice nepoznatih mladih Portugalaca, Mendešovih klijenata, Žordaa i Neta iz Brage (takođe klub pod "kontrolom" Mendeša) u Lacio za eufemistički rečeno netržišnu cenu. Pomenuta dvojica fudbalera su za dve godine odigrali manje od 200 minuta zajedno za Lacio i završili su u Benfici za 25.000.000 evra. Cifra koju su Nebeskoplavi platili prethodno.
Snaga Mina Rajole i Žorža Mendeša, kao i drugih moćnih menadžera, je što su ispleli čitavu mrežu odnosa sa velikim klubovima u prethodnom periodu zaduživši dobar deo njih. Mendeš je napravio i korak napred. Portugalac praktično kontroliše nekoliko klubova u Portugaliji, Francuskoj i Engleskoj, a ima pravo prvenstva sa još nekoliko klubova u Seriji A i španskoj Ligi. Iako se radi o vrištećem konfliktu interesa koji bi u svakoj drugoj privrednoj aktivnosti bio krivično gonjen, nepotpuna i nedorečena pravila FIFA omogućavaju fudbalskim mešetarima da nesmetano posluju.
U celu priču su se uključili i članovi užih i širih porodica fudbalera. Očevi, majke, braća, bliski rođaci po bočnim linijama su pronašli iznenada unosno zanimanje. Očevi Mesija i Nejmara, mama Rabioa, supruga Maura Ikaridja, brat Gonzala Iguaina su samo vrh ledenog brega armije članova porodice koji vode brigu o finansijama svojih slavnih sinova, braće, muževa i rođaka.
Zvuči kao zezancija kad se kaže da je Rabio stigao bez obeštećenja u Juventus. Tačno je da PSŽ nije uzeo evro od transfera igrača u Torino, ali je zato bankarski račun Rabioove mame, postao bogatiji za lepotu od 10.000.000 evra. Stara dama je morala, istina malo manje, da plati i usluge Remzijevogmenadžera. Menadžerska provizija za Velšanina je koštala Juve 9.000.000 evra.
Ili, šta reći o Kiji Jorabkjanu, za koga mnogi misle da je fudbalski menadžer, a on to nije. Srpska reč koja odgovara opisu njegovog zanimanja je mešetar. Kija je naplatio Interu 8.000.000 evra na ime provizija za Gabrijela Barbosu, zvanog Gabigol, najveću fudbalsku prevaru u 21. veku i za najveći blef evropskog fudbala Žoaa Marija. Zanimljivost je da u ugovorima sa Interom nema nigde ni pomena imena Jorabkjana. Kao agenti, odnosno posrednici, se pominju ljudi od poverenja iranskog mešetara sa prebivalištem u Engleskoj na čije račune je legao novac.
Danas izgleda groteskno reakcija italijanske javnosti na zahteva rodonačelnika fudbalskih mešetara na Starom kontinentu Antonija Kalijende koji je pre 30 godina tražio tadašnjih tri milijarde lira (tri miliona nemačkih maraka) Juventusu za posredovanje oko dovođenja Roberta Bađa iz Fjorentine.
Moglo bi se reći da je Kalijenda, inače Napolitanac, bio Rajola pre Rajole. Kalijenda nije imao nikakve veze sa fudbalom, pre nego što je otrkio fudbalski El Dorado radio je na benzinskoj pumpi i bio trgovački putnik koji je prodavo enciklopedije D’Agostini. Kalijenda je na svom spisku klijenata imao Maradonu, Bonjeka, Antonjonija, Pasarelu.
Legenda kaže da se Kalijendi svidela priča o jermenskom filantropu Gulbenkjanu koji je u ušao u istoriju kao “gospodin pet posto” pošto je toliko naplaćivao svoje usluge posredovanja u poslovima oko nafte (u Lisabonu je nezaobilazna etapa svakog ozbiljnijeg turiste poseta Gulbenkjanovom muzeju), tako je Napolitanac odlučio da njegova tarifa bude osam procenata, pa je on postao “signor l’otto per cento.
Pojedini klubovi, kao Juventus, su na početku fenomena odbijali da sarađuju sa mešetarima i nisu želeli da plaćaju provizije menadžerima i posrednicima. Međutim sa dolaskom Andree Anjelija na čelo Juvea, Bjankoneri su shvatili pre svih da su menadžeri i posrednici kao svako sredstvo, od načina na koji ih koristiš zavisi da li će ti oni donositi dobro ili zlo.
Primer dolaska Pogbe je veoma indikativan. Mino Rajola je u proleće 2012. godine ponudio prvo Milanu tadašnjeg francuskog tinejdžera koji je želeo da napusti Junajted. Adrijano Galijani je bio neodlučan, pa je preovladao stav Barbare Berluskoni o kresanju troškova, s obzirom na to da je Rajola tražio za golobradog Pogbu 4.900.000 evra na ime provizije.
Andrea Anjeli je iskoristio priliku, ostalo je istorija. Ono što je izgledalo kao velika ludorija ispostavilo se kao najveći poslovni potez veka: Juve je na Pogbi ostvario najveću plusvalencu u povesti, a Rajola je zaradio od dvostruke prodaje Pogbe gotovo 50.000.000 evra.
Italo-holandski menadžer je i u slučaju De Lihta pokazao da vidi dalje od drugih i da ima fantastičan njuh za mlade fudbalere. Prošle godine, kada niko nije mogao da predvidi eksponencijalni rast mladog Holanđanina, Rajola je postigao dogovor sa Ajaksom da će ga ostaviti u Amsterdamu, ali da sledećeg leta klub mora da ga pusti ako dobije ponudu od 75.000.000 evra. U Ajaksu su oberučke prihvatili dil ne sanjajući da će se ovog leta gorko kajati. Mino je ispunio sva svoja obećanja: Ajaks je dobio dogovorenu cifru, De Liht je rešio sve probleme u svom životu i sledeće tri generacije potomaka (za pet godina u Juveu zaradiće 60.000.000evra), Juve je dobio defanzivca za sledećih deset godina koga će moći da preproda i izvuče uloženi novac, a Mino je uzeo svojih 10.500.000 evra i nikoga ne bi iznenadilo da u datom momentu iskrsne privatni dogovor sa Juveom koji garantuje dobar procenat Rajoli od buduće prodaje De Lihta. Živi bili pa videli.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar