Интервју - Мока Славнић: Били смо казнена експедиција!

Пре такмичења смо знали шта ћемо да направимо! Легендарни ас о походу Југославије на злато у Манили 1978. године. . .

Кошарка 27.07.2019 | 22:45 Светско првенство у Манили 1978. било је време страховитог успона југословенске кошарке, када је казнена експедиција с Балкана загосподарила планетом након осам година и најавила останак у самом врху све до распада некадашње, заједничке државе.

Крешимир Ћосић, Дражен Далипагић, Драган Кићановић, Зоран Славнић, Мирза Делибашић, Петер Вилфан, Рајко Жижић, Андро Кнего, Жељко Јерков, Бранко Скроче, Ратко Радовановић, Дује Крстуловић, на клупи професор Александар Николић, који је на том месту наследио Мирка Новосела, идејног творца генерације која је освојила Манилу.

По сећању Зорана Моке Славнића, биле су то  године када се Југославија никога није плашила, а због самог квалитета екипе није ни било чудно што је екипа на Филипине отпутовала с највећим очекивањима.

„То су већ године где смо ми били казнена експедиција. Већ се знало ко шта ради и ко ће бити у тиму, а нама је само пред неко од такмичења било важно да видимо у ком саставу ко игра, тако да смо могли да дамо одмах прогнозу који ћемо бити и шта ће се десити и с Манилом“, присећа се Славнић у причи за серијал „Златни момци“.

Велики шампион није био задовољан чињеницом да Амери у Манилу нису допутовали у јачем саставу, али то је само значило да ће СССР морати да падне два пута - у тадашњи полуфиналној рунди, потом и финалу.

„Остао је, онако, помало опор укус. Американци крш, Руси јаки, двапут мораш да их тућеш, да буде печат и кажемо им: ’Извините браћо - то кажем у лепом смислу - јачи смо и шта да радимо’. И ето, тај повратак је показао да је Југославија доминантна у свету. Мислили смо - ако ће Американци да шаљу нешто јаче екипе ми смо ту, а ако неће проћи ће као што су прошли они претходни.“

Совјети су тада били означени као заклети спортски непријатељ под обручима, али популарни Мока има другачију представу свега што се дешавало.

„Често се помиње тај термин и воле да тако цитирају када су у питању те утакмице и кажу: ’Било је више од игре’. Ово није било више од игре, него једна мала земља од 20.000.000 људи, колико је у то време само спортиста било у СССР-у, држи лекције тако великима... Е па то баш није пријатно и то више није спортски терен, то је већ и политички проблем. Диже се на ниво тога ’како може тако велика Русија и од кога то велика Русија губи?’. Они су нама били пријатељи, где год да смо били увек смо се дружили и није постојао никакав природни анимозитет“, прича Славнић за серија „Златни момци“ и закључује:

„Моја генерација је преузела од те из 1973. године жељу да им вратимо за све поразе које су нам нанели у скоро свим финалима где смо се сусрели. Чак кажем и у Љубљани 1970. смо изгубили од Руса. Ни тада (1978. године) их нисмо добили, али смо били прваци света. Тако да је то чист спортски ривалитет.“

Извор: моззартспорт