Intervju - Moka Slavnić: Bili smo kaznena ekspedicija!

Pre takmičenja smo znali šta ćemo da napravimo! Legendarni as o pohodu Jugoslavije na zlato u Manili 1978. godine. . .

Košarka 27.07.2019 | 22:45 Svetsko prvenstvo u Manili 1978. bilo je vreme strahovitog uspona jugoslovenske košarke, kada je kaznena ekspedicija s Balkana zagospodarila planetom nakon osam godina i najavila ostanak u samom vrhu sve do raspada nekadašnje, zajedničke države.

Krešimir Ćosić, Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Zoran Slavnić, Mirza Delibašić, Peter Vilfan, Rajko Žižić, Andro Knego, Željko Jerkov, Branko Skroče, Ratko Radovanović, Duje Krstulović, na klupi profesor Aleksandar Nikolić, koji je na tom mestu nasledio Mirka Novosela, idejnog tvorca generacije koja je osvojila Manilu.

Po sećanju Zorana Moke Slavnića, bile su to  godine kada se Jugoslavija nikoga nije plašila, a zbog samog kvaliteta ekipe nije ni bilo čudno što je ekipa na Filipine otputovala s najvećim očekivanjima.

„To su već godine gde smo mi bili kaznena ekspedicija. Već se znalo ko šta radi i ko će biti u timu, a nama je samo pred neko od takmičenja bilo važno da vidimo u kom sastavu ko igra, tako da smo mogli da damo odmah prognozu koji ćemo biti i šta će se desiti i s Manilom“, priseća se Slavnić u priči za serijal „Zlatni momci“.

Veliki šampion nije bio zadovoljan činjenicom da Ameri u Manilu nisu doputovali u jačem sastavu, ali to je samo značilo da će SSSR morati da padne dva puta - u tadašnji polufinalnoj rundi, potom i finalu.

„Ostao je, onako, pomalo opor ukus. Amerikanci krš, Rusi jaki, dvaput moraš da ih tućeš, da bude pečat i kažemo im: ’Izvinite braćo - to kažem u lepom smislu - jači smo i šta da radimo’. I eto, taj povratak je pokazao da je Jugoslavija dominantna u svetu. Mislili smo - ako će Amerikanci da šalju nešto jače ekipe mi smo tu, a ako neće proći će kao što su prošli oni prethodni.“

Sovjeti su tada bili označeni kao zakleti sportski neprijatelj pod obručima, ali popularni Moka ima drugačiju predstavu svega što se dešavalo.

„Često se pominje taj termin i vole da tako citiraju kada su u pitanju te utakmice i kažu: ’Bilo je više od igre’. Ovo nije bilo više od igre, nego jedna mala zemlja od 20.000.000 ljudi, koliko je u to vreme samo sportista bilo u SSSR-u, drži lekcije tako velikima... E pa to baš nije prijatno i to više nije sportski teren, to je već i politički problem. Diže se na nivo toga ’kako može tako velika Rusija i od koga to velika Rusija gubi?’. Oni su nama bili prijatelji, gde god da smo bili uvek smo se družili i nije postojao nikakav prirodni animozitet“, priča Slavnić za serija „Zlatni momci“ i zaključuje:

„Moja generacija je preuzela od te iz 1973. godine želju da im vratimo za sve poraze koje su nam naneli u skoro svim finalima gde smo se susreli. Čak kažem i u Ljubljani 1970. smo izgubili od Rusa. Ni tada (1978. godine) ih nismo dobili, ali smo bili prvaci sveta. Tako da je to čist sportski rivalitet.“

Izvor: mozzartsport