Прича: Звездини европски аутоматизми...

Црвено-бели добро утемељеним начином стигли до новог славља у европским квалификацијама.

Фудбал 25.07.2019 | 23:45 Црвена звезда против Хелсинкија није играла лепршаво, у другом полуврмену није деловала ни најсвежије, често није било ни праве идеје, али је на крају стигла до идеалног резултата у првом мечу другог кола квалификација за Лигу шампиона (2:0) и себи отворила врата наредне рунде такмичења. Српски шампион је под вођством Владана Милојевића докторирао начин на који се у мат позицију стављају екипе сличне Хелсинкију. Противник се без икакве панике, константним, јачим или слабијим притиском, просто дави на терену и у последњем тренутку оставља без ваздуха и шансе да оствари повољан резултат. То су постале ствари које се већ трећи квалификациони циклус понављају. Слично је било против Иртиша, Спарте из Прага, Спартакса из Јурмале и Судуве.

Синоћна игра екипе Владана Милојевића није била по укусу најстрожијих навијача Црвене звезде. Оних којима се диже коса на глави сваки пут када се лопта с разлогом, или без претеране потребе, враћа уназад. Незадовољство не јењава чак ни трећу узастопну сезону, иако је јасно да се такве ствари неће променити. Једноставно, у игри екипе Владана Милојевића у европским мечевима нећете видети константне јурише на гол противника, већ праву шаховску партију, која ће можда нервирати део публике, али ће на крају готово извесно бити погубна за слабијег противника, какав је Хелсинки. Стратег Црвене звезде не признаје ону стару звездашку "напашћемо их у првих 20 минута, па ако преживе - преживе". На тај начин се Маракана доводила у краткотрајно стање транса, али се у протекле две деценије често испадало и од играчки инфериорнијих противника, а од оних квалитетнијих добијали снажни шамари.

Владан Милојевић на синоћној конференцији за штампу није желео да призна да је очекивао онакав блок Хелсинкија испред свог гола, али је било више него јасно да су се у стручном штабу српског шампиона за такву могућност и те како припремили. Црвено-бели су у нападачким акцијама углавном вршили трансформацију у формацију 3-5-2. Родић би одлазио високо и играо на крилу, док се са друге стране Стојковићвраћао назад и чинио штоперску тројку са Милуновићем и Бабићем. Том приликом би се Бен или Марин, увлачили у крило противничким штоперима и улазили у тандем са Боаћијем. Таква врста потискивања противника, као и онај пресинг с почетка утакмице, натерали су дефанзивце Хелсинкија да уђу у неку врсту панике, што је крунисано водећим поготком.

"Јако тешка утакмица, рекао сам да ће тако бити и на конференцији пре меча. Они знају шта хоће у сваком тренутку. Тешко је бранити њихове брзе играче на отвореном простору. Били смо стрпљиви против дуплог блока. Сви су стајали испод центра... Много је тешко то пробити. Имали смо шансе да дамо још који гол. Завршили смо само прво полувреме. Хелсинки је екипа која се не предаје на свом вештачком терену", рекао је Милојевић.

Иако се на трибинама стадиона Рајко Митић очекивало да би у наставку Црвена звезда могла да "јурне" на гол противника и потражи експресно дуплирање вођства, то се није догодило. Милојевић се донекле прибојаваотакве ситуације и могућности да противник из неке контре дође до драгоценог гола. Домаћин је поново сачекао, пустио ривала да се мало отвори, а онда са свежим крилима (Јевтовић и Вукановић) и новим нападачем (Павков), потражио други погодак. Он је стигао у иделаном тренутку.

"Имамо добар резултат, али и тамо морамо максимално да одиграмо како би смо остварили добар резултат и прошли даље. Прво полувреме смо одиграли добро, могли да дамо и други гол. У другом смо били стрпљивији и опрезнији. Генерално, били смо бољи противник и заслужено победили", рекао је Јованчић после утакмице и негде открио стратегију стручног штаба црвено-белих.

Црвено-белима је у одређеним деловима меча озбиљних проблеме стварао дупли блок испред гола Хелсинкија, тако да би у трећем колу знатно више могао да јој одговара начин на који игра Копенхаген. Милојевић би тада био свој на своме. Орјентисао би се на на неку врсту демонтирања противничке игре, а онда из другог плана тражио пут до драгоценог поготка. Јасно је да ће се у тим мечевима, против равноправног противника, тек играти игра живаца на стадиону Рајко Митић. Тек тада ће до изражаја доћи већ добро утемељени аутоматизми у игри на којима од свог доласка у Црвену звезду инсистира Милојевић. Оно што би требало да охрабри навијаче Црвене звезде јесте и чињеница да ће Милојевићев тим тог 6. августа имати знатно више свежине. Управо је то физичко стање у трећим колима претходна два квалификациона циклуса и мечевима са Спартом из Прага и Спараком из Трнаве, доносило можда и кључну превагу по питању проласка. Верује се да би могло да представља значајан адут и овог пута.

Ипак, претходно треба одрадити и други део посла против Хелсинкија, без обзира на то што заостатак у овом тренутку делује ненадокнадиво за просечан тим Тонија Коскеле. Финци као главног адута виде вештачку подлогу, али је јасно да она сама неће бити довољна да би се направила прворазредна сензација наредне среде (18.00).

Извор: моззартспорт