Прича: Мора неко да побиједи и те Амере!
Шансе Србије за освајање Мундобаскета од данас су дупло веће!
Кошарка 24.07.2019 | 23:50
Али, како човек да остане “миран” после свега што се догађа?
Нада да ћемо опет бити прваци света одавно није била јака као што је то данас! А још већа бити сутра или прекосутра... Лептирићи у стомаку су ту. И то не без покрића. Из дана у дан, из сата у сат сваки Србин све више размишља о том финалу и све више расте оптимизам. Код неких умерени, код неких огроман. Суштина је да шансе Србије за светско злато расту како се ближи почетак Мундобаскета. А то не говори срце, то говоре бројке.
Једна вест, друга, трећа, пета. Откази пљуште код Амера, наши бркови се облизују, ми никад јачи, код Американаца нема најављених суперзвезда. Не може човек да остане имун на то. Првенство се приближава, а квота се на Србију смањује. И то је знак да нам шансе расту. Али…
"Знам да свима делује да су Американци недодирљиви, али својевремено сам рекао нашим играчима: Неко ће их победити, зашто то не би била Србија?", казао је Саша Ђорђевић.
Сада та његова реченица има више смисла него икад раније.
Много је отказа претрпео Грег Попович претходних дана. Баш много, неочекивано много… Подсетимо, од објављивања ширег списка САД, отказе су уручили Ентони Дејвис, Џејмс Харден, Ерик Гордон, Си Џеј Меколум, Бредли Бил, Зајон Вилијамсон, Тобајас Херис и Демијан Лилард. Озбиљна имена. Дејвис и Харден су чак преозбиљна, она са највећег нивоа.
Последња вест такође каже да је Демијан Лилард отказао долазак у Кину и да неће бити на располагању Поповичу! У наредним данима свој позив размотриће и Кевин Лав, дакле ни он није сигуран. Донован Мичел је потврдио присуство.
Попович у овом тренутку на располагању има 13 играча, а то су: Кемба Вокер, Кајл Лаури, Донован Мичел, Крис Мидлтон, Џејсон Тејтум, Харисон Барнс, Кевин Лав, Пол Милсап, Кајл Кузма, Пи Џеј Такер, Андре Драмонд, Мајлс Тарнер и Брук Лопез.
Почели су и разговори са новим именима у селекцији актуелног светског и олимпијског шампиона. Потенцијални кандидат је био и Демар Дерозан који је накнадно позван, али је одбио позив. Са друге стране, позив су добили Џулијус Рендл и Џејлен Браун и они ће бити играчи који ће се прикључити саставу САД-а.
Како било, јасно је да и Кини нећемо гледати кошаркашке громаде као што су Кајри Ирвинг, Кавај Ленард, Стеф Кари, Џејмс Харден, Кевин Дурант, Пол Џорџ, Леброн Џејмс, Расел Вестбрук, Клеј Томпсон, Ентони Дејвис... И то свакако буди наду код наших кошаркашких заљубљеника да би Србија у евентуалном финалу могла да игра против састава који ће Попович имати на располагању.
Имамо шансе!
И сада када се пореди најјачи тим који ће Србија одвести, са овим којим располаже селектор САД-а, делује да то није немогућа мисија и да са њима може да се игра. Иако су то све играчи А класе у тиму САД-а, било би смешно потценити их.
Ево, рецимо испод обруча Србија има тројац Јокић - Марјановић - Милутинов што објективно делује убедљивије од Драмонда, Тарнера и Лопеза. У нашој селекцији је најбољи центар света.
Треба рећи да Србија поред Јокића има и Богдана Богдановића, Немању Бјелицу и Бобана Марјановићакоји су у НБА лиги, као и Милоша Теодосића који је недавно отишао из исте, те Марка Гудурића који ће играти у Мемфису наредне сезоне, као и Николу Милутинова који је стално близу одласка у Сан Антонио Спарсе, а важи за најбољег центра у Европи тренутно. Поред њих још много добрих тимских играча. А имамо и нешто што Амери немају - дуго година стваран тимски дух и искуство играња у репрезентацији. Наши момци се познају у душу. Тео, Јовић, Богдан, Гаги, Симон, Бјелица, Бирча, Радуља, Мачван су годинама у репрезентацији и имају више од једне освојене медаље са репрезентацијом. Лучић, Јокић, Гаги, Боби, Васа и Гудура такође имају репрезентативно искуства и бар једну медаљу са великих такмичења. Милутинов једини од реланих путника за Кину нема медаљу са репрезентацијом, али има репрезентативно искуство. Писали смо већ о томе, ово је наш Дрим тим, боље немамо, нити смо га скорије имали. А Американци имају само тројицу играча који су раније учествовали на великим такмићењима: Драмонда, Лава и Лаурија који је под знаком питања јер се недавно оперисао. .
Из прве петорке НБА лиге за прошлу сезону Амери неће имати ниједног представника у Кини. Кари, Харден и Џорџ неће играти, а Никола Јокић хоће за Србију, као и Јанис Адетокунбо за Грчку. Најбољи играчи Мундобаскета нису Американци, већ Грк и Србин.
Из друге петорке такође нећемо гледати ниједног играча у репрезентацији САД-а (чинили су је Кајри Ирвинг, Демијан Лилард, Кавај Ленард, Дурант и Џоел Ембид), а из треће само Кембу Вокера (у трећој су поред њега били Расел Вестбрук, Блејк Грифин, Леброн Џејмс и Руди Гобер).
Делује да би Шпанци могли да буду непријатно изненађење јер не долазе баш у толико јаком саставу као ранијих година, довољно је рећи да нема Пау Гасола, Миротића, Ибаке, Ћаћа Родригеза... Са друге стране, репрезентација Грчке свакако спада у групу "за избегавање". То је тим који у свом саставу има најбољег играча на свету у овом моменту Јаниса Адетокунба, са "папиром" актуелног МВП-ја НБА лиге. Уз њега и много искусних, прекаљених евролигашких војника попут Слукаса, Калатеса, Принтезиса, Папаниколауа.
Имамо чиме на мегдан саставу који је тренутно у оптицају за САД. Наравно, да су дошле све оне аждаје које смо поменули, од Леброна до Карија, Светско првенство не би морало ни да се игра јер би се већ знао освајач. Али, када је већ оваква ситуација, захваљујући и односу који Амери имају према Мундобаскету (за њих је првак света освајач НБА лиге), онда можемо да дођемо до закључка да шансе за Србију постоје. Посебно после свих ових отказа. Само да су ту рецимо Харден, Лилард и Дејвис, који су били на ширем списку, све би то било далеко теже по Орлове.
Овако - није немогуће, штавише. Ваља ставити неку пару, “затегнути” на наше, вреди веровати у момке.
Ево чисто подсећања, али и поређења ради,, да се подсетимо каквих 12 играча је у тиму САД имао у финалима Светског првенства у Шпанији 2014. године и Олимпијских игара 2016. године када наш тим није имао шансе. Разлика је очигледна.
САД У ШПАНИЈИ 2014: Кари 10, Томпсон 12, Роуз (6 ас), Фарид 12 (7 ск), Геј 11, Дерозан 10, Ирвинг 26 (6/6 за три), Пламли 1, Казинс 11 (9 ск), Харден 23, Драмонд 6.
САД У РИЈУ 2016: Батлер 2, Дурант 30, Џордан 4, Лаури 5, Дерозан 6, Ирвинг 4, Томпсон 12, Казинс 13, Џорџ 9, Грин 2, Ентони 7.
А губили су Американци и са много јачим тимовима од овог који доводе у Кину. У Атини 2004. године су са Данканом, Ајверсоном, Леброном, Вејдом, Ентонијем, Мерионом и осталима дошли само до бронзе. Две године касније на СП у Јапану су били још јачи са Леброном, Вејдом, Ентонијем, Бошом, Полом, Хауардом, Џонсоном, Џејмисоном, па су опет морали да се задовоље бронзом. Ако су ти тимови могли да се победе, може и овај данашњи.
Тек после три везана такмичења без злата, Амери су 2008. окупили у репрезентацији Брајанта и још неке веће звезде и започели доминацију коју су на каснијим такмичењима одржавали Вестбрук, Кари, Дурент, Харден, Пол, Бош, Леброн и остали. Данашњи тим ипак није класа поменутих. Па можда ни класа оног из Индијанаполиса 2002. који је победила екипа Светислава Пешића, а у којем су били Реџи и Андре Милер, Џермејн О Нил, Пол Пирс, Мајкл Финли, Берон Дејвис, Бен Валас... У том тренутку су то били бољи играчи од ових данас.
Како рече селектор Ђорђевић, мораће и њих неко да победи. Па зашто то овог лета не би била Србија? Шансе су то да се користе. А нама из дана у дан расту шансе. Уосталом, данас су дупло веће него јуче када је квота за освајање била 13. данас је 7,00. А сутра ће бити можда и мања...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар